Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.

Zemlja u kojoj na hiljadu zašto uvek imaš odgovor: zato što je ovo Srbija.

Medicinski primer po kojem je moguće da srce funkcioniše i izvan matičnog organizma.

Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.

Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.

Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.

Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...

Srbi su najizdrziviji narod, s obzirom koliko se medjusobno jebemo.

За Србе, земља у којој апсолутно ништа не ваља - власт, опозиција, животни стандард, инфраструктура, школски систем, тајкуни, криминалци. Једино што вреди јесу спортисти и спортски успеси за које сви живе и које прате са невероватном харизмом.
За странце, Србија је земља феномен. У Србији су људи од 1389. доживели више ратова него преступних година. Инфраструктура се сруши пре него што успе да буде изграђена и опет се иде даље. Наше музичаре готово да не слушају, али у јулу и августу пола Европе дође све скупа са својим музичарима на Егзит, Гучу и Бир фест.
Упркос томе што у последњих двадесет година фудбалски клубови служе за поправљање гол-разлике, кад год постоји прилика, стадиони су пуни, горе и импресионирају цео свет.
Спортисти су већ посебна прича. Са својих пар милиона становника, Срби редовно објашњавају неке ствари онима са Запада. Кошаркаши добијају Американце у сред њихове Америке. Након неколико слабијих година, долази сребро на ЕП-у, са све Костом Перовићем у екипи. Одбојкаши већ двадесет година доминирају. Други мењају тимове, селекторе, позивају странце, али не вреди. Где год оде, Србија је у врху, било да су у тиму биле легенде, Вања, Никола, Квиско, Герић и остали или клинци попут Митића и Старовића. Слично је и са одбојкашицама.
Посебна прича су ватерполисти и тенисери.Тенисери су тренирајући у празним базенима напредовали, а данас су у врху светског тениса. Узимају титуле где стигну и терају остатак света да се озбиљно запита шта то Срби имају, а они не. Па једна Америка, неких 50-ак пута већа од нас не може да избаци тенисера у првих 15, а ми их имамо тројицу.
Ватерполисти су већ феномен. Да ли због тога што су им тенисери заузели базен, не знам, али они већ по правилу немају где да тренирају. Иду по комшијским земљама, спремају се, а онда оду на такмичење и почисте све. И доведу остатак света до тога да стави прст на чело и запита се шта ови имају у себи, па без мора и базена у држави деценијама деру све остале као волове у купусу.
И онда дођемо до оне чувене урбане легенде, која се протеклих месеци провлачи кроз медије, што електронске, што штампане. Србин је: најбољи тенисер света, најбољи одбрамбени фудбалер света, најбољи кошаркаш Европе, најбољи одбојкаш Европе, најбољи ватерполиста света. Да не помињемо ко је измислио струју, добио Нобела за књижевност, усавршио телефонске везе крајем 19.века. И како све то?
Па, једноставно, сви су Срби, другог разлога нема!

Dobro došli u zemlju čuda. U zemlju gde se još uvek u prodavnicama kupuje na: majke mi doneću ti čim dobijem platu, mesto gde još uvek postoji dial up, zemlju gde ja još uvek imam prijatelje (svi koji su otišli van zemlje, ne poznaju me više), zemlja koju ja još uvek volim, ne znam zašto, ali znam da je to jedino mesto gde ja jedem govna 7 dana i sedam dana se smejem.

Poklič uz tri prsta, četiri ocila i krst. Koristi se na fudbalskim utakmicama, svadbama, ispraćajima, zajedničkim fotografijama sa mature, i kada hoćete da se pravite faca u Zagrebu.

Kučka na socijali koja strastveno voli da čuka voćkice u lokalnoj kladionici.

Zemlja u kojoj (je) Velja Ilic moze da bude uvazeni ministar, Palma faktor stabilnosti, Ivica Dacic kljucni covek za dalje evropske integracije, 33-godisnji streber sa Kembridza potencijalni premijer, maneken predsednik, najpametniji ubijen, partizan uvek prvak u basketu, sarma (sarmala) i cevap (kebab) nacionalna jela !?, Fiat nacionalni auto (npr. fica), tenis nacionalni sport (a basket?), fudbalska reprezentacija gubi od drzava ciji je GDP manji od vrednosti ugovora Dejana Stankovica (Azerbejdzan) ... Zemlja u cijem 'srcu' nema njenog naroda (kosovo), premijer je umro a niko mu nije javio (neobavesten), a narodu nije nista drugo preostalo nego da pije pa smo makar na 1. mestu u evropskom vodicu za nocni zivot ;)

Obećana zemlja. Uvek sve ostane na obećanjima.

Zemlja veoma inteligentnih ljudi, i jedina zemlja koja je sopstvenu inteligenciju upotrebila protiv same sebe, kroz jednu jebenu narodnu poslovicu sa kojom se dičimo, a trebalo bi da nas je sramota :

127.0.0.1

Прво светско чудо. Спој истока и запада. Земља Немањића, Милоша, Марка, Малог Радојице, Старог Вујадина, земља Карађорђа, Обреновића, земља битака, ратова страдања и обнављања, хиљаду пута рушена и хиљаду пута васкрсла, земља вечитих проблема, земља у којој се мање зарађује него што се троши, земља у којој Сизифов посао представља увести ту исту Србију у Европу, земља демонстрација, земља бунта, земља историје, земља Православља, земља ћирилице, земља породице, земља морала, земља Дунава, Мораве и Саве, земља Заставе Крагујевац, ЕИ Ниш, Слободе Чачак, веша из Ариља, фармерки из Новог Пазара, земља шљивовице земља у којој ће Најк ускоро бежати из ужег центра града, земља печења, роштиља, сарме, земља у којој би Тимон завршио као кућни љубимац, а Пумба био поједен за први празник, земља у којој Бер Грилс не би преживео, земља сумрака и свитања. Земља коју волим!!!!

Izmučena država živopisne istorije i reljefa sa velikim brojem prirodnih lepota i potencijala, kao i prelepih običaja (koji su nekima "primitivni" i sramote ih se), uništena od strane ljudi koji se ponašaju kao crvi u jabuci.

To vam je kad dete u šestom osnovne fura HTC touch od 400+ evra, a ja sa fakultetskom diplomom radim za 300- evra.

Земља у којој у баштама кафића нико и не обраћа пажњу на лепотице са fashion tv-а.

Zemlja večite podeljenosti. Partizan - Crvena zvezda, Četnici - Partizani, Demokrate - Radikali...

Malo je onih koji imaju srecu da su se rodili u Srbiji, ostali narodi nemaju tu srecu ali imaju sve ostalo

Obecana zemlja.