Ono sto pomisli neko ko se nalazi na poziciji direktora/vlasnika, kada zeli da se resi neke osobe, a po zakonu to ne moze, niti mu je to lako jer ljudi vole sta doticna osoba radi.
Gazda: Maticu, dobro si ti razvio televizijski program prethodnih decenija, ali mi nesto smeta...
Matic: Recite, gazda?
Gazda: Daj, majku mu, necu da me vlast jebe u zdrav mozak, odjebi onu Beckovicku nekako ako mozes?
Matic: Nema problema, gazda, dacu joj ponudu koju nece moci da prihvati...
Matic: Halo, Olja, da li si ti?
Olja: Da, ja sam, Verane, reci?
Matic: Zlato moje, znas li da ti istice ugovor za neki mesec?
Olja: Znam, Verane. Imas li neke zamerke?
Matic: Neee, ne, naprotiv. Slusaj, gazda bi malo da menja koncept. Glavni program ce od sada biti rezervisan za filmove i zabavu, a tebe cemo morati da premestimo na info kanal. Da li se slazes?
Olja: Kakav sad info kanal? Daj, nemoj me zajebavati, to ne gleda 2% ljudi, ja imam najgledaniju emisiju u Srbiji...
Matic: Uf, cekaj da malo razmislim...
(pet minuta kasnije)
Matic: E, Olja, razmislio sam malo. Pazi, mozes da ostanes na glavnom kanalu, ali da emisija ide u tri ujutru u cetvrtak, da pusis tri puta dnevno gazdi, a samo dva puta meni?
Olja: Jebi se, kretenu!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.