Nepouzdan do zla Boga. Sve hoće i sve može ali kad to treba ostvariti u delo jednostavno sve isčezne i padne u vodu. Svaki vid dogovora s takvim glavama je uzalud bačeno vreme, gde si bio nigde šta si radi ništa.
- Je l idemo ili šta? Počeće utakmica mi ni po tri popili nismo! - Kako da idemo kad Mićko nije došao? Šta treba posle da se vraćam po njega? - Pa nije došao jer neće ni da dođe, reče mi njegova majka da je na pecanju... - A šta on je gde ga vidiš tu ga piši, debil. Koji kurac ga i planiramo. Ajmo!
Rečenica posvećena svim zavisnicima od električnih uređaja, njihovih funkcionalnosti, i onima koji se tako osećaju. Kada dođu do stadijuma da bi prodali majku i oca, bližu i širu familiju, pa čak i od šuraka pašenoga za svoj elektrikus simpatikus, zalivali banderu svakog dana samo da bi imali struje, zalepili na "off" dugme papir sa rečima "Ne gasi!", trpeli ujede bezbroj komaraca u parku samo zato što tamo ima wireless, propustili svaki veći i manji hepening samo zato što su zaglavili na 23. nivou igrice i zainatili se da ga pređu - došli su u situaciju da postaju briga cele porodice, tačka nagomilavanja svih optužbi i zakeranja, a i elektrodistribucija im je broj telefona stavila na crnu listu i traži specijalistu za razgovor koji će objasniti da izmena električnih kablova nije vršena zadnjih 40 godina i da je stanje po tom pitanju više nego alarmantno.
- 12h popodne - Lazar ustaje iz kreveta, trlja oči i pali računar (umivanje je sasvim nepotrebno trošenje vremena, a bogami i vode) - 12:30 - postavljen je doručak, doći će, čim ubije bossa - 12:40 - još jedan poziv na doručak, boss još uvek nije ubijen, pukla konekcija ka serveru - 13:05 - oduzima mu se miš; na (ne)sreću, ima još par komada u vitrini(ostalo od kad se zatvorila ćaletova igraonica), doručak odbija iz revolta - 14:25 - oduzima mu se napajanje za računar - 15:07 - telefonski pozivi svim drugarima; na (ne)sreću, Pavlu su isključili net, komp je izgubio svaku funkciju, može da se pozajmi kabl - 15:35 - skupljaju se igrači online da zajedno odrade poslednji quest - 15:58 - majka upada u sobu, u višedimenzionalnom svetu se iznad njene glave vidi oblačić iz koga šiklja para, čupa sve moguće i nemoguće kablove koji vode do računara i odlazi sa rečima: Ako ga upališ, ugasio si ga!
Životni moto stvoren mnogim lošim iskustvima koje smo imali...
Majke ti , šta gledaš i levo i desno kad je ovo jednosmerna ulica? Neka , kog žandari mlate, taj i poštaru ruku ljubi. Sašio me jedan pre par godina, umalo nisam kosti po ulici ostavio, a kao nema saobraćaja u toj ulici ...
Balkanski sindrom koji opisuje lokalni temperament.
- Ljubi ćale svog junaka, ala si potepao gusane, ona dva si bre sa jednim patronom. Ih, vojnik moj budući. 'Ajd da ih potrpamo u kola. ... Ne na haubu da ih stavljaš idiote jedan nezreli! Ama bre, ti bre nisi ni za štalu, konjino jedna neotesana, pa vidi šta uradi sa kolima! 'Alo, majmunično, tebi pričam, šta se cerekaš tu bre ko lud na brašno. M'rš donesi nešto da obrišem haubu. Uh Bogorodicu ti tvoju!
Izraz koji se upotrebljava kada igrač postigne pogodak iz skoro nemoguće pozicije. Takođe se koristi izraz 'dade ga iz prednjeg dvorišta'.
Komentator:Kid do Stojakovića. Stojaković ka košu. Sada ga udvajaju. Još 3 sekunde do kraja meča. Sada su četvorica igrača oko njega. Stojaković se baca unazad, Stojaković šutira... I POGAĐA!! Pogodio je iz same svlačionice Peđa Stojaković! Zovite Dirka kažite mu da se pakujee!
Kada za nekog znamo da ce mu se sve vratiti na kraju, prostije receno da je najebao!
Radojka: Jao sto mi je dobar ovaj moj Milutin, zove me svaki dan, kupuje mi cvece... Ruza: Da, savrsen je, blago tebi! Petronije(upravo ulazi u ucionicu): Cao ljudi, e Radojka, videh ti malopre Milutina, ljubi se sa nekom! Radojka(posle dva minuta plakanja): Videcemo mi cija majka crnu vunu prede!!! Ubicu ga!!!!
Reči, kojima se braniš na napade ortaka da ti polni organ služi samo za pišanje.
Nastavnik:”Koga nema?” Goksi:”Svi GA imamo!” Mare:”Batice, džabe što ga imaš, kad ga ne koristiš.” Goksi:”Brate, bolje ga je i samo imati, nego ga primati!”
