Ono što ne želimo ni najvećem neprijatelju.
RTS, emisija o porodici koja ima 16 članova.
Voditeljka pita jednog od 14-toro, sada odraslih braće i sestara:
- "Mora da je bilo prelepo u vašem detinjstvu, toliko braće i sestara?"
- "Pust' u pičku materinu, ne d'o Bog nikom."
ps. Primer je, naravno, istinit
Nesto kulturnije od: Marš u pičku materinu,
Toliko su tople rukavice.
- Šta ti je to koji kurac?!
- Rukavice tebra.
- Nisam znao da si golman.
- Buraz, zimske rukavice.
- A jes?!
- Ajde dođi samo stavi ruku unutra, mislićeš da si je u vaginu stavio.
- Možda mi se i digne, a?
- Sve je moguće.
Do jaja lik, pozitivac, razbija sa fazonima, duhovit u pizdu materinu.
- Brate, slušaj fazon. Znaš zašto ajkula nema rogove?
- Ne'am pojma, što?
- Pa koj će joj kurac!
- Ahahahahah, koj si ti ludak!
Nisam zgodan ali sam zato nezgodan u pizdu materinu
Ništa ne valjaš. Glup si. Karleuša izgovara i radi pametnije stvari od tebe. Beskoristan si.
- Daj mali, odvrni mi ova dva šarafa pa se skloni da ja nastavim.
(posle dva minuta)
- Šefe... Ovo zapeklo!
- Kako zapeklo?
- Pa ja vrtim i vrtim i vrtim i ništa!
- Beži bre, pusti mene...
(posle 16 sekundi i dva uspešno odvrnuta šrafa)
- Je li mali, u koju si stranu vrteo?
- Pa u desnu, šefe, k'o što ste mi rekli!
- Ti, mali, k'o da si u guzicu pravljen, a ne u pizdu! Kad sam ja to tebi rekao? Sti normalan? Kud sam te zaposlio jebo me ja...
dokaz da je sve otislo u pizdu materinu! DINAR pre svega...
Danas ko pisa za 20 kinti, taj je srecan covek...
"Marš u pizdu materinu!" je jedina misao koja mi se nameće kada pročitam tako nešto. Zaista, da li stvarno misle da će se važnost i dubina onog što su citirali uvećati time što su to napisali na engleskom jeziku? A ako je cilj biti originalan i poštovati jezik pisca onda ga već napiši na jeziku na kom je i pisao.
"Who early earl, two lucks grab!"
Jeziv zvuk i znak da je ladno u pizdu materinu.
Horor zimskih noći.
*Jebote, šta je ovo? Gde sam to ja? Jebote, koj ću moj ovde na planini? Mora da je zato što mi je bilo hladno?... Jao, vidi gaaaa. Jadni jelen lopatar je upao u zamku, kopito mu je povređeno. Prići ću mu.
- Molim te, pomozi mi.
- Šta koji kurac? Ko si ti?
- Ja sam Metuzalemov stariji brat i povređen sam.
- Eo, pomažem, pomažem, al' te ubili.
- Uzmi ovaj lepak za miševe i previ mi ranu brzo, brzo dok se ne otrujem. Onaj Aristotel, u dupe ga jebem, me pogodio pa mi jebo kevu u pičku.
- Ne govori, izgubićeš dosta krvi. Šta si uradio tom velikanu matematike pa je poludeo?
- Ma kakav matematičar. On je običan semenkar na pijaci, to nemoj bre da vas lažu u školi. Šatro Atina ovo ono, a ovamo raseljeno lice iz Sparte.
- A, ko je to iza tebe? Ima li koga?
- Hasanaginica, drago mi je. :trep, trep:
- Kakve oči, kakav osmeh, pogled, lepša si nego u čitanci.
- A TU STE, MAMU VAM JEBEM!!!
- Tata, neeeeee...
- Si lud bre nemogžljžljpglok...
- A ti mali dođi ovamo, dođi, dođi, dođi...
- NEEEEEEEEEE...*
Pucketanje stakla, lupanje prozora, zvuk promaje...
Goran: AAAA! Ufff, jebote, kakav san! :brisanje hladnog znoja sa čela i pljuvačke: Što ladnooo! Kolko je ovo sati?
Aristotel: Hoćeš da ti dodam ćebe? MUHUHUAAAAAAAAAAA...
Kad u isto vreme stvari krenu da ti idu i u krug i u pizdu materinu.
