Mordor narkomana. Crna Reka Crne Reke. Rusija za k-mane je ko vojska za hipike, biblioteka za Velka Ražnatovića i Zvezda za Ailtona.
Rusija je imaginarno mesto, koje po tradicionalnim čaršijskim pričama, rešava sve probleme bolesti zavisnosti ko od šale. Kao da je kijavica. Ko ode u Rusiju da se leči, vrati se voznesen, osvešten i srećan. Osim ako se ne vrati na krokodilu.
- Ko`ki si ćoman sine, počo si u kurčevu žilu da se bodeš.
- Oladi voke, to je samo faza u mom Bodlerovskom životu prepunom tuge.
- Aj što si prso, nego što si derpeman. Najgora kombinacija. Zreo si za Rusiju.
- Ne mama samo u Rusiju ne, čuo sam da ti tamo puštaju hitove Mars Venus 36 sati za redom, ubrizgaju ti ds u vene, pokenjaju ti se po faci dok ti transemitorima kroz mozak čitaju jevanđelja. Moooulim te mojne kevo...
Kaže se za kuću u koju više nema ko da uđe. Što zbog stradanja ili bele kuge, što zbog migracija iz sela u grad ili preko grane. U stara vremena, na ovakve kuće se preko ulaznih vrata dijagonalno zakucavala pojača daska, kao očigledan znak da je život u njoj zatrt. Takva kuća brzo zaraste u korov, fasuje razbijene prozore te se unutra nastane golubovi, miševi i ostala gamad.
Pri samoj pomisli na ovakav prizor, stvara se nelagodan osećaj, vezan za prolaznost života i zlehudo vreme u kojem živimo.
Miladin je išao ispred volova, ne žureći. Sa kola, sa vrha sena, portom se razlegala stara narodna pesma u dva glasa. Pevao je Mihajlo, sunce njega grijalo, koliko ga grlo nosi. Kao u najboljem studiju nasnimavano, gornju tercu mu je držala sestra Milena. Iako su ceo dan plastili na žezi, njihova mladost tražila je oduška pri povratku kući.
Savijajući zapregu u avliju, Miladin ugleda svoju ženu okruženu buljukom živine, dok je strugala tek ispečenu pogaču.
Smeši se Stamena, čula je da deca pevaju još od livade, pa joj milo. Ispod stare lipe, baba je držala kudelju i prela tek prispelu vunu od vunovlačara. I sama je tiho pevala. Letnji dan je bio na izmaku. Zapra se Miladin, natoči rakijicu, te sedoše da večeraju. Dok je Mihajlo govorio ''Oče naš'', oborene glave zagleda se u solir na sofri. Potekoše mu suze od neke dragosti. Bio je srećan čovek.
Tada nije mogao ni zamisliti da će mu, samo nekoliko godina kasnije, sin jedinac nastradati u klanici Kočevskog roga, a kćerka otići na rad u Nemačku i udati se za Švabu. Baba je skončala ubrzo, a Stameni je srce prepuklo 3 godine nakon vesti o Mihajlovoj pogibiji. Kažu da su nedugo zatim, jednog jesenjeg popodneva, čuli Miladina da nešto zakiva oko kuće, pa žurnim korakom, dok se nije predomislio i produžio agoniju, ide prema potoku, noseći štrangu o ramenu.
. . .
Milenin unuk Mihael, sada već mladić, mnogo godina kasnije, dok je sa društvom bio na Egzitu, iz čiste avanture, odluči da obiđe babinu rodnu kuću. Jedva se probijajući kroz visoku travuljinu, zastede pred ulaznim vratima i zagleda se u mrtav kolac.
Nije imao keser.
- Šajze!, uzviknu, okrete se i ode.
Zakon Srbije kaže da se srednjoškolske ekskurzije mogu organizovati u inostranstvu tek u 3. i 4. srednje, tako da, eto šanse da se gomila tinejdžera prošeta po Evropi i upozna se sa blagodetima ( čitaj: odvali se od alkohola ) Grčke, Italije, Francuske, Španije ili Češke.
Ekskurziju razredni starešina najavljuje početkom godine obaveštenjem da se ide za mesec dana i da sve to košta samo četrdeset i kusur 'iljada, plus dnevnice od nekih 30, 40 evra. Na đacima je da raspodele dva gratisa, oni se međusobno pokolju oko toga, pa razredna na kraju uzme stvar u svoje ruke i podeli gratise na 20 i kusur dela. Sledi nekih mesec dana nabavljanja pasoša, vađenja viza i drkanja oko raznih drugih papira, kao razlog neznanja prilikom ispitivanja đaci se pravdaju sa: "Spremam se za ekskurziju", iako klinac samo ladi jaja dok se ćale i keva lome da potegnu veze i izvade pasoš na vreme.
Dan uoči puta u kofere se pakuju grickalice, sokovi, 15 pari čarapa, 16 para gaća, gomila majci, pantalona. Opšte rasulo u kući.
Polazi se sa nekog parkinga u 5 ujutru, noć pre toga kol'ko god da se trudiš, nema šanse da spavaš više od pola sata. Putuje se ceo dan, staje se nekoliko puta, na prvoj benzinskoj pumpi troše se prve pare - odeljenski pušači kupuju po boks "Marlbora", kol'ko da potraje prva dva dana.
Stiže se u hotel oko 8 uveče, tačno na večeru, tu će razredni starešina svima da podeli po ulaznicu za diskoteku koja je ujedno i žeton za besplatno piće.
I ETO! Napokon, posle ko zna koliko hiljada kilometara puta, vrhunac ekskurzije - prilika da se svi kolektivno masakriraju od piva, balantajnsa , Džonija ili Džeka; ćaletova prepečenica je svoju ulogu odigrala još u hotelskoj sobi. Odeljenske face noć će provesti valjajući se u svojem izbljuvku, ali to je fora , šta bi inače prepričavali svojim ortacima kući? Napije se i po neka riba, zakrljaju se neki iz odeljenja, razredne starešine ne podignu ni glas na njih, navikli su, jebiga.
I tako sve, puta 6. Kinta se sprca do trećeg dana u najk šopu, na alkohol i suvenire. Drugi dan se pije u sobi, treći dan u diskoteci, četvrti u sobi , peti u sobi, dok se šesti dan pije opet u diskoteci i to najžešće zato što se sutra pali kući.
Deca se vraćaju kući sa gomilom snežnih kugli u kojima su razni Koloseumi, Ajfelove kule i Krivi Tornjevi, razglednicama iz Paralije, sombrerovima , novim patikama i dresovima Juventusa, Milana, Olimpijakosa ili Panatanaikosa.
Kada se prepričavaju utisci redosled je: šljokali smo, šljokali, zezali se, šljokali, kupovali, šljokali, zezali se, šljokali u sobi, kupovali, šljokali. Na pitanje: "Pa dobro, kakav je Koloseum?" odgovara se sa: " Pa ništa posebno... ali znaš kak'e sam tike uz'o u Rimu taj dan, 50 evra, džabe!"
Kažemo za jedru, punačku, ko od brega odvaljenu ogromnu mladu osobu (uglavnom muškog pola), dimenzija dva sa dva-jednostavno rečeno-grmalja koga je previše dugo dojila majka.
To je onaj tip osoba kojima kada vam dolaze u goste morate uvek da naglasite: "Pazi vrata!" da ne lupe glavom o njih, i pečete celo prase i spremate bure piva, jer kad oni zasednu i naklope se... Ko će ih nahraniti!
-Vidi ti ovog Gradomira, brate, kakav je, kolike su mu ručerde ko lopate, mislim, mogao bi volu rep da iščupa! Mora da je krišom sisao do šeste godine ko Miloš Obilić!
-Presisao se, šta ćeš...
-U brate pojeo je Čipsi Femili Pek za 5 minuta i sad mi se bacio na gril i grčku salatu u isto vreme! Kakva je ovo pošast, majko mila!
