Selo... Malo stanovnika, svi se poznaju, teče med i mleko iza svakog ćoška i u svakoj kući... Svi su nasmejani i vlada jedna uzajamna harmonija i jedna velika ljubav... Svi se međusobno pomažu... Pare su na sve strane, jer niko ne troši tj. nema rashoda... Osnovne životne namirnice ti se nalaze u bašti i u zadnjem dvorištu... Ne moraš da trošiš pare na mleko, sir, krompir, papriku, kupus, buraniju, pasulj, a ostalo ti ne treba... Dišeš čist vazduh, piješ čistu vodu... Hraniš se zdravo i najčešće domaćom kuhinjom... Živiš sa roditeljima, a najčešće i sa bakom i dekom... Obrađuješ zemlju i živiš kao lord...
E PA KURAC...
Naravno da selo ima malo stanovnika i da se svi poznaju... Zato svaki zid ima jebene uši i samo ako se popišaš negde pored puta na nečiji travnjak koji naravno nije pokošen jer su svi lenje guzice, odma počinju trač partije: "Onaj mali Milošev, jebo mu pas mater...". A med i mleko koje teče... Ha... Pre će biti znoj i suze... Jer odereš guzicu dok sam obradiš 10 hektara zemlje, ili sa najčešće jednim članom porodice jer naravno nemaš para da platiš radnike... A ono za rashode... Ima ih pun kurac... Troši se više nego po gradu... Samo li se pojavi neka nova stvar koja je izmešljena u urbanim sredinama pre jedno deset godina svi lete da kupe... I to je najčešće 10 puta skuplje nego što bi trebalo da košta... Harmonija i ljubav... Ma koga boli kurac za drugoga... Sve se više bore jedni drugima da napakoste... Zavist vlada na sve strane... Živiš sa roditeljima koji te bude svako jutro u 4 sata da radiš, da bi kasnije opet zaspao u 23h kad završiš sve poslove... Prihoda baš i nemaš puno jer sad sve uvoze iz jebene Argentine i Amerike pa su cene niske do groba... Lepo baš... A ti se seljak muči... Osnovnih životnih namirnica skoro i da nema jer si previše zauzet obrađivanjem većih zemljišnih površina tako da sve u bašti ili strune ili ne poraste uopšte... Da li se hraniš zdravo, to je diskutabilno... Jer jedeš jedan obrok dnevno i to ujutru za doručak... A vazduh i voda i nisu baš čisti toliko... Dim i smrad iz šećerana, ciglana i raznoraznih pički materina iz susednih "većih" gradova ubi...
„spanska sela“
Tačno ta rečšpanska sela3 definicije →
Verovatno ga ima svako selo koje ima fudbalski klub.
Tu je da na treningu (ako su ozbiljnija ekipa, koja se bori za opstanak u Zoni) ili utakmici, nasmeje igrače, a inače, ne retko, donosi i pivo kada treba.
Sam smišlja nadimke za igrače, ne retko pijan, ne obrijan, ne očešljan, sa pivom u ruci i cigarom, dere se i tako podiže moral ekipi.
Obično nosi neku vojnu beretku, šajkaču, kačket, ili bilo šta što može da pokrije glavu.
Ide i na gostovanja i sa sobom nosi amajliju, perdu od bora koja im je uvek donosila sreću i koja im pomaže da, nekako, ne ispadnu iz lige.
Pre svakog meča ima jedan motivacioni govor, ali koji se obično svodi na to, da ako pobede imaju 2 gajbe piva.
Na utakmici u Srpskoj ligi - Zapad:
Pre prvog sudijskog zvižduka maskota se oklašava rečima, i to postaje RITUAL.
+: AJMOOO KATALONCI!!!
... (slobodnjak na 20m za ekipu Partizana Bumbarevo Brdo)
+: Ajmoooooo Zvonceeee, ajdeee Zvonce !!!
... Zvonce tik preko prečke.
+: Dobro je Zvonce, dobroo jeeeeeeee !
Zvonce odmahuje rukom ka tribinama, ali sa blagim osmehom.
_________________________________________________________
+: Ajmo Partizannn! Celo selo navija za vas! Ajdeeeee Duleeeee! Dodaj eno ti ga Zvonce, šut Zvonceee, šut! (1-0 za Partizan BB). Bravoo momci. Celo je selo crno-belo!
BRAVO ZVONCEEEE MAJSTORE!!
(Sudija svira ofsajd)
+: Pa jebem ti mamu ćelavu ja. Imaš li ti oči bre, pizda ti materina.
SUDIJAAA FAK OF!!!
Sadrži najbolesnije psovke poznate čoveku. Babin arsenal odlikuje moć povezivanja potvrdnog i odričnog, crnog i belog, zemlje i neba, vode i vatre i sposobnost da sopstvenu krv vređaju kao Nenad Jezdić Srđana Todorovića u filmu "Mrtav 'Ladan".
-Nikola! Ostavi to ruke ti se osušile da bog da!
-Nikola! Do jedanaes' kući ne otpale ti noge!
-Nikola! Ne jedi to pre ručka! Ne jedi to pre ručka ale te pojele!
-Nikola! Dobar si ti, al nisi dobar, bog te ubio da te ne ubio bog da bog da!
Mesta gde bi najbolji režiseri horor filmova posetili da bi tamo snimili svoj film.
Tužno, ali istinito
Prodavnica, obično slabo snabdevena robom široke potrošnje, ispred koje se obavezno nalaze prazne gajbe od piva zarad dupeta redovnih mušterija te iste prodavnice. Mesto gde se odabrana ekipa u formaciji 2 do 6 redovno ljudi skuplja radi ispijanja piva i pričanja (slušanja) seoskih tračeva.
Dragoljub: Raća, svraćaj na po jedno!
Raća: Ne mogu, moram da oteram Milu ova burad.
Dragoljub: Ma svraćaj, pao Ratko sa bicikla juče.
Raća: Aj, ali da bude ladno!
Na kraj sela žuta kuća (ne odnosi se na mesto u severnoj Albaniji) je najpoznatija pesmica, koju smo kao mali pevali u osnovnoj školi i svirali na svojim kineskim sintisajzerčićima.
Sastoji se od ukupno 3 note koje se ponavljaju, tako da je svaki klinac mogao da se hvali kako ume da odsvira ovu "kompoziciju".
Tekst ove pesme je uglavnom govori o staroj majci koja ima ćerku...valjda...davno je to bilo
NA-KRAJ-SE-LA-ŽU-TA-KU-ĆA-TI-TI-TI...
Zaista sjajan film Srdjana Dragojevica.Prikazao je realno rat u Bosni, ratnu medijsku propagandu, pretvaranje iz dobrih odnosa dva naroda u odnose krvnih neprijatelja,kako u ratu uvek neduzni najvise stradaju prikazao je kako ratni profiteri lepo zive, a kako su oni koji su, sto naterani, sto hipnotisani medijskom propagandom,ili ginuli iili ostali invalidi ceo zivot, ili umno oboleli.Film je nastao po istinitom dogadjaju koji se desio u jednom tunelu.Takodje, film je prikazao kako su decu u Bosni plasili drekavcem ako idu u zabranjenu zonu( o tome je i glumac i koscenarista filma Nikola Pejakovic svojevremeno pricao, kako su i njega plasili drekavcem kada je bio klinac).U dva sata filma receno je mnogo toga o tom ratu.Jedini film Srdjana Dragojevica koji mi jos uvek drzi paznju od pocetka do kraja.
Drekavac... jebo mu ja mater!
Toliko neiskvarena, da čak pokušava pričati sa taksistom ili kondukterom.
-Karte.
-Evo sine, bila ja malo kod šćeri dolje na pijaci. Malo joj povrća nosila. Šta ćeš, takav je vakat doš'o da opet ljudi u zemlju trebaju da vjeruju. Eto lani sm...
-Ova je od prošlog mjeseca, moraću pisati kaznu.
-Joj sinko, ostarilo se pa i vid nije ko prije. Saću ja da nađem, tu je negdje. Vidiš, lijekovi, struja, papiri, mora i on negdje da bude. Aha, eve.
-:prekriž: Karte!
Mnogo, brate, tupiš, kaži to malo prostije, da te ceo svet razume.
-Doktore, ja sam dete sa sela, nemoj meni da prodaješ tu stručnu terminologiju, ništa ti ja to ne razumem, nego reci ti meni za kolko ja treba da istresem kesu!
Pametnija od one iz grada, jer decu na selu prave popovi i učitelji, a onu u gradu vodoinstalateri i poštari.
