Zene koje usled dugogodisnjeg celibata docekuju svaku vasu rec na noz (obicno salterske sluzbenice, onako brkate i nadrkane).
-Izvinite molim vas da li mogu ( ona prekida pricu galamom ) =Ajde bre mali, ne seri vise daj reci sta ti trebas -Da pitam kada sam ja na redu, cekam vec 4 sata =Ma vidi ti njega ja ovde sedim 30 godina i dali se neko setio ruzu da mi pokloni za 8. mart, deca porasla muz umro, plata mala, ma more mars na mesto kako te nije sramota.
Iako ja nisam duzan da trpim njene frustracije ona je izbljuvala sve sto joj je na pamet palo i tako proizvodi u nama onaj iskonski bes, u tom trenutku bi je zapalio da ne trepnes.
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Malko bezobraznije reklame za omekšivač, smeštene u “Female Friendly” odeljku na svakom poštenom porno sajtu.
Ogroman krevet, bele posteljine, sve belo i čisto… oni se vole. On je dečko uspešan, završio fakultet u roku. Ona je devojka iz poštene kuće, stidi se i rumeni, skreće pogled i bleskasto se smeška.
Sveće trepere dok je on hrani večerom koju je sam spremio, sklanja joj zalutali pramen kose s lica i gladi joj stomak odakle će za devet meseci, uz Božiji blagoslov, da izađe njegov sin prvenac.
Ta muzika što se čuje u pozadini, to zapravo anđelčići pevaju od sreće što su se oni tog jutra venčali u crkvi kako Bog zapoveda.
Jer režiseri pornića su umetnici. Oni poznaju sve tajne ženskog srca. Znaju da su sve žene naivne, da veruju u ljubav na prvi pogled i u predizborna obećanja političara. I znaju da su ove ljigavštine sve što im je potrebno da ih dovede do orgazma.
A, da. Negde u međuvremenu je to otelotvorenje dobrote od momka možda i kresne.
One su zimogrožljive, one su tračare, one upravo idu sa ispijanja kafe s jednog na drugo mesto, one su predajnici i prenosnici, frau gabrijele, one su brižne, one misle jao samo rat da ne izbije, samo repetitor da nam ne padne na glavu, one lako zaplaču, one lako mrze, lako vole, lako zaborave, one čuvaju mačke, one šmrknu često, one traže šećer po komšilku, one imaju neku slamnatu kosu, one imaju probleme ženske prečesto, one piju čaj od nane, one su mršave, one su ispijene, one idu ulicom u veče i nestaju, gase se, sijalice sa bandera redom kada prođu, one idu prekštenih ruku ulicom, ruku sakrivenih u prsluk i idu i strepe i žure i ne znam kuda žure, ćerki žure, da joj odnesu margarin da ga razmazuje razmažena ćera ispod džema od letnjih večeri žudnih.
Najčešće svoje idenje obavljaju u predveče i u veče, najtajnovitije su tada i tada im svetli dupe ko svicima od dugog sedenja po komšiluku tada one, u veče, vide preko neveštastvenim očima tada ih u slučaju sretanja treba obavezno pozdraviti da vas ne bi urekle svojim strahom i bojažljivim očima, nenamerno, jer, one štetu čine slučajem samo, nemaju one otrovnu žaoku ženetine kalašture. Inače preko dana su normalne i užurbane mada im kiflice slabo rastu i nijesu najbolje domaćice ali streme tome i kućevne su sve dok ne padne veče kada im se budi strast lutanja i abronošja. Mirišu na slatkast neki miris ženski no ipak su polno nezanimljive jesetre. Obično imaju ćerke sa istim cimetastim mirisom, jebljive, praškaste i trošljive ali često manje pristupačne od njihovih plašljivih majki.
Nekad u veče prosto ispare prema jugu negde, iščile, i posle dva tri sata se samo pojave u kući za sudoperom.
Sam tip odbrane ima analogiju s defanzivnom strategijom u sportu. To znači da će se žena donekle povući s ciljem da onaj ključni segment zaštiti i tera napadača da puca iz daljine.
Moderno vreme i evolucija opšteg društvenog, emotivnog, političkog i organizacionog obrasca ponašanja dovela je do toga da žene i muškarci intenzivno razvijaju strategije interakcije jednog s drugim. Današnja žena, shvativški koliko ima uticaja na normalnog muškarca minimalnog stepena hedonizma, razvila je niz mehanizama s ciljem procene i daljeg ophođenja s muškarcem koji je ušao u njen lični domen. Pošto je sama svesna da će ona biti ona koja treba biti osvojena razvila je određena taktičke i strategijske metode kako bi njima uspela pozicionirati samu sebe u ogromnom sistemu upoznavanja, muvanja, jebačine i čega već.
Žena koja odigra žonsku odbranu povući će sebi neke crvene linije koje preći neće. To znači da će rado dozvoliti muškarcu koji ju je identifikovao kao ulov da pokaže šta zna, ali iz neke distance. Pružiće ti ruku, odgovoriće ti na pozdrav, moža i prihvatiti piće i dozvoliće ti da pokažeš svoje kvaliteta, ali sa određene distance, dok će njeno međunožno bogatstvo biti čuvano od strane monstruoznih štopera tipa Balde i Varga iz perioda Seltika dok im trener bio Martin O'Nil. Štoperi koje ona poseduje, iako snažni, značajno su spori, što znači da će se oni držati po strani sve dok protivnik ne priđe preblizu šesnaestercu, gde će svom silom krenuti na njega. Visina postavljanja štoperske linije pre svega zavisi od mentalnog, intelektualnog i etičkog sklopa žene koja je odabrana za proces šarmiranja.
Ukoliko je žena značajno konzervativna, njena defanzivna linija će biti postavljena visoko, što znači da će se hemija razgovora narušiti ukoliko napadač rano i prebrzo krene ka golu, bez građenja akcije. Ovakav tip odbrane je veoma izazovan za napadača tipa Pipo Inzagi, koji će svoje iskustvo i mangupski stav usmeriti da perfidnom forom iskoristi sporost odbrane i okrene je u svoju korist.
Pak, s druge strane, ukoliko je žena otvorenija, odbrana će biti niže postavljena i to zahteva veliko znanje, snagu i snalažljivost od strane napadača, koji treba, u tom slučaju, biti dosta iskusan. Ova situacija znači da će žena dozvoliti da razgovor ide progresivno u nekom umereno sugestivnom i nametljivom ritmu, ali ćeš onda, kad dođeš pred njen šesnaesterac morati pokazati zašto si baš ti sposoban k'o Rud Van Nistelroj, a ne tunjav i smotan kao Niklas Bendtner. Ženu koja ima duboku štopersku liniju nećeš impresionirati treš forom da liči na Hale Beri, već ćeš morati svo filmsko znanje iskoristiti i porediti je s nekom divom klasičnog perioda filma tpa Greta Garbo. U tom slučaju, daćeš originalan komplimet, a i pokazaćeš da ti nije film počeo dolaskom Niksona na vlast u Americi i rađanjem mačo likova tipa Brus Vilis.
Koja god defanzivna postavka žene bila, samo dobar napadač može na svaku uspešno odgovoriti.
E, sad, postoji i slučaj presinga. To će koristiti žena koja je u škripcu ili klinču. Ukoliko se žena odluči za ovaj vid odbrane, ona će na svaki gest pokušati odmah odgovoriti i na prvu loptu dobije protivnika, ali se otvara veliki prostor. Greška jednog segmenta presinga dovodi do devalvacije žene koja igra presing i njen kapacitet pada u osnosu na napadačev. Ako žena odigra presing, najbitnije je da budeš pametniji od nje.
Treća i finalna faza razgovora, između muškarca i žene, koji je počeo rečenicom: " Ma dosta više, neću ovo da trpim, vreme je da naučiš ko nosi hlače u ovoj vezi! ".
" Idiote, i ja nosim hlače! " " Da, ali moje su duže ! "
Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.
Kako je bilo pre Himalaja?
Pre Himalaja celokupna strategija četvoronožnog pradeke je bila prilazak “straga” četvoronožnoj prabaki i uz malo natezanja, htela ona ili ne, jebanje je bilo neizbežno a produžetka srećnog niza obezbeđen.
Kako je bilo posle Himalaja?
Posle nastanka Himalaja dvonožni pradeka je morao da dvonožnu prabaku nekao privoli na seks raznim strategijama i manevrima. Ne, nikako nije smeo da bere i poklonja joj cveće jer od jebanja onda ne bi bilo ništa. Prabaka bi jednostavno pojela cveće ... i to je to. Umesto toga strategija pradeke je bila da prabaku dovede na livadu i POKAŽE joj cveće. Sva srećna i oduševljena ona bi se onda naguzila da ubere cveće a pradeka bi to iskoristio i naguzio prabaku, produžio srećni niz i dodao još jednu grančicu porodičnom stablu.
A kakve veze imaju Himalaji?
Imaju i to velike. Pre Himalaja Afrika (pradekin i prabakin dom) je bila prekrivena kišnim prašumama možda i bujnijim od onih amazonskih. Najbrže i najbezbednije “transportno sredstvo” u ovim uslovima je bilo skakanje sa grane na granu, a za to su pradekama i prabakama bile potrebne četiri ruke ili četiri noge, svejedno je, ali to je ono što je funkcionisalo. I tako bi ostalo do dana današnjeg da se ....
... ostrvo Indija nije “zakucalo” u Aziju. Silno je potisnulo i naboralo zemljinu koru i konačno uzdiglo Himalaje koji su kao nepremostivi bedem poremetili dolazak kišnih oblaka nad Afrikom. Kišne šume u Africi su prestale da budu kišne i na kraju su prestale da uopšte budu šume. Teren je postao travnata savana ...
... a u savani su pradeke i prabake morale da “siđu sa grane” jer nije bilo više ni grana ni drveća. Samo trava u ravnici. Tada se pokazalo da je vrlo pametno i zdravo uspraviti se i razgledati okolinu jer u travi je vrebalo svašta. To je bio trenutak kada su prabake sakrile pičku a pradeke počele da se češu po glavi od silnih problema, mada su muški “ukrasi” i dalje landarali i ljuljali se na povetarcu kao i pre Himalaja.
Kad danas vidim sve one neustrašive momke kako osvajaju smrtonosne gudure Himalaja pomislim kako je Bog stvorio ove planine samo da bi muškarcima zakomplikovao život i nametnuo im večitu igru osvajanja i Himalaja i žena.
Optimističniji zaključak bi glasio da su Himalaji zaista zakomplikovali život muškarcima ali su ga sasvim sigurno učinili bogatijim i inetresantnijim. Ali ne samo muškarcima.
