Omiljena rečenica pojedinih profesora širom nekadašnje države. Nepisano je pravilo da skoro svako od nas pamti po nekog profesora iz osnovne ili srednje škole koji je izgovarao ovu rečenicu i gotovo uvijek je bio omražen. Veličanje Boga,uzdizanje vlastitog znanja do polubožanskog statusa i uvjeravanje učenika da njihov trud i bubanje ne vrijedi više od trice,daje čist primjer autonomije u našim školama. Ovakvi profesori su bili strah i trepet (gotovo uvijek) i ostali upamćeni samo na osnovu toga iako danas vidimo da je to jako smiješno.
Nije ostao upamćen prvi izgovarač ove rečenice. Šteta !
Ocena kojom poneki nastavnici kvalifikuju određenu decu. Decu koja imaju preče stvari na pameti u svojoj desetoj godini života nego što je građansko vaspitanje i broj kilograma pirinča koji Kina proizvede po glavi stanovnika.
- Gospodine, vaš sin nije za školu uopšte. Za razliku od njegove sestre koja je odličan učenik, on je u potpunosti nezainteresovan, ne dolazi redovno na časove, zaboravlja udžbenike i sveske... - Ima li još nešto učiteljice? - Ima, stalno se tuče sa starijom decom, a kad ga pitam zašto to radi on kaže: "Zato što sam jači!" - Vidi `vako učiteljice, poslaćemo mi njega kod mog brata u Švicu da tamo radi, a ovu malu upisati u Gimnaziju, pa posle nek` ide za učiteljicu. Pomagaće joj brat iz Švice da preživi k`o i meni moj...
Davati na znanje da se ne zuri, da ce se stici na vreme.
-Keva: uzmi uci nesto covece, imas sutra kontrolni, nemoj posle da kukas u poslednjem trenutku. -Sin: ma sta ti je stizem sve na vreme, nije smrt za vrat. ...sutra -Jebo te ne mogu nista da stignem, nista recicu da mi nije bilo dobro.
Istrošen i otupeo žilet sa kojim se ne bi usudio ni da obriješ đokana pre nego što ga baciš.
- Ženo, gde si našla ove Wilkinson žilete da mi kupiš, znaš da nisu ni za kurac. ~ Pa za kurac ni ne mogu da budu, pošto si se zadnji put dole obrijao još kad Eva Ras nije stavila katanac na pičku..
Ovaj momenat desava se pretežno u mjesecu junu, usred ispitne gužve, kad se nalazite u gomili lekcija i knjiga. Sa stoprocentnom tačnošću nailazi kasno u noć pred ispit kad onako pospani shvatate da ste miljama daleko od iole pristojnog fonda znanja i da ćete sjutra blejati na fakultetu jer na ispit nemate zašto izlaziti. Tad vi sklapate knjigu i žurite da uhvatite to malo sna što imate na raspolaganju prije nego ujutro još jednom padnete ispit, po mogućnosti onaj isti od prošle godine.
Još jedna u nizu "kafanskih" uzrečica na našim prostorima. Naime, uvek izgovarana od strane lokalnog svadbarskog pevača, a na zahtev pijanog poručioca pesme. Uglavnom se ubacuje pred sam početak pesme i u pauzama između refrena. Poručioc obavezno ostaje anoniman, tako da stekne efekat da se pesma izvodi isključivo za njegovu dušu.
Ibarska magistrala. Neka tamo kafana:).Svadba već u poodmaklom stadijumu, pola pijano, pola po okolnim senicima (obori sa senom), mlada i mladoženja smoreni ko Nemci, dok na drugom kraju svečane sale trešte srceparajuće kukumavske pesme. Pijani gost pevaču: Alo momak, dođi vamo! - naručuje mu pesmu na uvo i tutka mu 20 € u ruku Pevač, nakon 2 minuta: A sada, specijalna želja "16 joj leta beše, kada sam je zavoleo", samo za nju koja nije tu.
Još jedna savremena narodna izreka koja u kombinaciji sa svojom bliznakinjom ''Šta zna svinja šta je dinja'' na veoma slikovit i poetski način pojašnjava zašto televizor, fen i jebeni otvarač za konzerve ( kao, uostalom, i same konzerve ) nisu baš za sve ljude. Takvi treba zauvek da ostanu na svojim brdima i love zalutale putnike-prolaznike za svoju kolekciju ljudskih kostiju. Njima ne treba civilizacija, tehnika, kultura. Koji će im kurac telefon, kompjuter, brijač – oni to nikada neće razumeti. Ne znam. Možda je to, ustvari, i dobra stvar ( jer : čemu jebeni Ivan Ivanović svake nedelje uveče i Ana Štajdohar sa svojim bendom ?! ). I jednoga dana, kada budu umrli u svojoj 45-oj godini ( jer : čemu taj Vitamin C? ), neće morati da brinu za ''civilizovano'' mesto na onom svetu - ostatak plemena sa kojim su živeli će ih verovatno ostaviti da istrunu negde u nekoj vodi ( jer : čemu ašov ? ), obzirom da vatru još nisu otkrili. Prisetimo se za kraj i čuvene scene iz dojajnog filma ''Tri karte za Holivud'' i prognostičke replike Branislava Cige Jerinića : '' Ako ovo jedu i piju ( amerikanci, žvake i koka-kolu ), mora da se zarati ''. Ja sam završio.
- E, brate...Kad ćeš da mi vratiš onaj MP3 što sam ti pozajmio još pre dva meseca...? - U, tebra...povodom toga...Ovaj, znaš...ja sam nešto pokušav'o da prebacim na njega i...Ma, jebiga...ništa mi tu nije bilo jasno...Jebote, stalno mi iskakao neki 'EROR' i ja rek'o baterija, pa ga otvorio...I gledam ja tako 'de da stavim novu a baš majka tad napravila neku gibanicu i donela jogurt a meni se baš nešto... - Dobro, brate. Shvatio sam. Onda mi do sutra donesi 60 eura... - Što, bre?! - Zato što bi, da ti dam, i jebenu žvaku pokvario, majmunčino...!!!!
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Izraz koji devojke koriste kada drugarici sa kojom pričaju hoće da saopšte da su se prethodne noći ponašale krajnje slobodno i raskalašno.
Prva: Jaoj, moram ti pričati šta sam radila sa Nikolom u veceu sinoć. Druga: Šta?! Šta?! Reci mi odmah! Prva: Pa, ne mogu ovako...Znaš...Nije za telefon.
