Krajni stepen izdržljivosti pojedinca.
Prosečan Srbin da bi preživeo danas mora da hoda po ivici pakla na čijem se kraju nalazi parče hleba, potom da se istom tom ivicom vrati i da to parče hleba donese deci da pojedu. Takav mentalni pritisak uzrokuje pucanje sistema širokog opsega pri bilo kakvoj provokaciji sa spoljašnje strane.
A: Ja sam bio na redu da platim račun.
B: Ja sam bio na redu majku ti jebem krvavu!
A: Kome ti majku dete ti jebem!
*##Tuča##*
*Matija Bećković stoji sa strane i beleži u notes:"Čekanje u redu, kao jedna od osnovnih aktivnosti čoveka, navodi nas na menjanje psihosocijalnog sklopa ličnosti. Zaključak: Nikada u Evropsku Uniju."*
Parazitski oblik života, nebitnog pola, izgleda i mišljenja.
Da bi slikao sisu Džesike Albe ili celulit Ketrin Zite Džouns, u stanju je da visi sa drveta, čuči u močvarama i viri iz kanalizacije danima bez hrane i vode, čak do nekoliko nedelja.
Većina ih umire od epilepsije, prouzrokovane konstantnom upotrebom blica.
Retkih 0,1% paparacija koji poseduju do 10 sivih ćelija u mozgu uspeju u životu.
Naime, oni odredjene poznate i neizmerno bogate osobe slikaju više puta nego što je to teoretski moguće (koristeći 7 aparata raznih ekspozicija u isto vreme), blicajući dok poznata osoba spava (?), kenja, prdi, hrani mačku, čačka nos, jede slinu, plače u ćošku sobe dok gleda sebe na TV-u....
Do kulminacije dolazi kada pomenuta poznata osoba psihički pukne i tog istog paparacija odšrafi od batina, razbije mu glavu o pisoar, isere se po njemu, odseče mu prst (za trofej-uspomenu) i sve to slika i prosledi njegovoj porodici na e-mail. (u Americi takodje objavi to na Twitteru)
Tada polu mrtvi - polu paralizovani paparaci tuži poznatu i bezobrazno bogatu osobu i uz pratnju medija, dobije par miliona dolara na sudu.
Poznata osoba je pred kamerama kao u maleru zbog par miliončića, a uveče ode u Las Vegas i sprca još 10 miliona na kurve tranvestite, koku, kocku i viski! U povratku u Beverli Hils, slupa svog Aston Martina u komšijin Lamborghini.
To se naravno dešava u razvijenim zemljama gde „zvezde“ imaju dobre sise za slikanje, dobar sex za video snimak i milione za uzeti putem suda.
Kod nas, sa druge strane, možemo videti kubne metre celulita, Karleušine jezive usne veličine i oblika ragbi lopte i beskrajno jadne sise Olje Bećković.
Kada ih neko isfrustriran odere od batina, paparaci ih nikada ne tuže, jer znaju da neće dobiti pare, već opet batine!
Pitanje koje ne-dam-u-drugu-klasu riba postavlja svom jebem-rupu-ne-biram momku koji se baš zainatio da joj instalira splovilo u guzni usb port.
Klasični seksualni maraton u trajanju od 2 h ( 5 minuta vatanja, 5 minuta 69-ke, 5 minuta misionarke i 1 h 45 min gledanja najnovije Da Možda Ne emisije u kojoj Olja Kovačević prezentuje problem diskriminacije pekara-Goranaca na severu Vojvodine ) je upravo završen.
On: E, mislim da smo ušli u monotoniju. Aj da probamo nešto novo!
Ona: Pa, to je tačno, al jebiga, u ovoj pozi najduže izdržiš, samo se skljokaš na mene, zaljuljaš se, a raspali krevet osciluje 5 minuta. U ostalim pozama ne možemo ni približno ovoliko.
On: E, a kad bi mi dala u guzu, sigurno bih izdržao duže. A?
Ona: Ma, nema šanse, zaboravi. Sve može, ali to ne.
On: Ih, kakva si. Daj samo da probamo.
Ona: Ma, šta je vama muškarcima zanimljivo u toj rupi? Šta ima tamo pa vas to privlači?
On: Uh, pa najbolje da nema ništa, inače ispadne sranje, hihi.
Ona: Bolesniku jedan. Aj prebaci na Košavu, ima emisija sa Vanjom Bulićem.
Dete od 6 godina moze da vam pokaze svoje talente, koji će mu kasnije odrediti životni put.
Novak Đoković: Sa 6 sam počeo da pokazujem svoja prva zanimanja za tenis...
Nataša Bekvalac: Prvi put sam pevala, je l' te, kad sam imala 6 godina...
Olja Crnogorac: Prvu pišu sam videla na jednom bazenu, kad sam imala 6 godina...
Milutin Mrkonjić: Prvu rupu za klikeranje sam iskopao kad sam imao 6 godina...
Tomislav Karadžić: Krevet sam prvi put namestio kad mi je bilo 6 godina...
Čedomir Jovanović: Sa 6 sam duvao u maslačak...
Mlađan Dinkić: Prvi put sam slagao sa 7 godina...
Velimir Ilić: Prvu rakiju sam probao sa dedom, bilo mi je 6 godina...
A ja, ja sam sa 6 prvi put počeo da drkam...
Izraz koji se najčešće koristi za dobru ribu kojoj bi svašta radio. Takođe se koristi kad vidiš bilo šta što liči na žensko, samo da prekineš dugotrajnu seksualnu apstinenciju.
: U, pogledaj ovu doktoricu Olju, brate, kad obuče svoju mini uniformu, tlo mi gori...
: Najviše volim da dođem u smenu kad dr Olja radi. Tresao bih je k'o šljivu!
***
: Uh, eno je Radojka!
: Ajoj, taj gnom! Izgleda kao da je grom pola Jahorine odvalio!
: Ma, daj, ne gledaj u sitna crevca! Tresao bih je k'o šljivu!
: Daj, ne seri da bi to nedefinisano biće jeb'o?
: I medveda bih, brate! Jebavo nisam otkako je Toma Nikolić štrajkovao glađu!
: Uuu, ti si ga baš najeb'o! Hahahahh...
Hard kor hejt. Netrpeljivost poput one koja vlada između Junajted forsovaca i pripadnika gej populacije, između Šekija i haških pvevavanata, između Srba i raspalih NATO agresora crkli daboga. Mržnja kao ona upućena Olji Bećković od strane prosečne srpske domaćice kada konačno dobije priliku da prozbori pokoju pametnu u Utisku, dok joj veza biva prekinuta u pola druge rečeni...
Dok zavaljeni u fotelje gledamo prenos SP u atletici, Duško Korać uživo na medijskom javnom servisu evropske Srbije, sa ogromnim zadovoljstvom moram naglasiti, opšti po svim segmentima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala. Nije baš eksplicitan kao navijači (Tole lopove, Spasi Srbiju i, Sudiće vam više sudije), ali mora se priznati da je odabrao dobar momenat za omalovažavanje sporta koji je u Srbiji odavno u komi i na aparatima, ali i koji oko bolničkog kreveta ima impozantan broj ljudi koji ga štite da slučajno neko ne isključi te iste aparate iz struje.
Drndajući močugu na svoju plavooku miljenicu Jelenu Isinbajevu i svršavajući za 9,58 sekundi koliko iznosi rekord na 100 metara sprint ''nekada malog siromašnog dečaka koji je živeo u jadu i bedi, a sada višestrukog svetskog prvaka, momka za primer kakvog bi svaka majka poželela za zeta'', Juseina Bolta (Jusi za njega, verovatno su zajedno uzgajali travu na Jamajci), Duško (ne)zasluženo pljuje po fubalerčićima koji trčkaraju ovdašnjim stadionskim pašnjacima, po kvazi rukovodiocima i kvazi trenerima, kao i po čitavom fudbalskom 'sistemu' ove države. Njegovo kraljevsko visočanstvo Fudbal odavno je mrtav, samo se veštački održava u životu. Ako već nema ko, onda bi on rado bio taj koji bi izvukao kabl iz utičnice, pa makar po cenu da ga udari struja. Ili verovatnije, štangla od vernih tifoza. Ili bi ga, još verovatnije, u nekoj mračnoj ulici stigao metak nekog fudbalskog moćnika. Nikad se ne zna...
Prava donkihotovka borba protiv krpenjača.
- Brate, aj opičimo fudbalicu.
- Ma jok, aj parlijamo sket 3 na 3.
- Ima nas mnogo bre, taman da se odigra kvalitetna fuca.
- Zajebi fudbal, igramo basket, nek' momci biraju sledeću.
- Alo Korać, koji ti je racku, odjednom hejtuješ fudbal, a do juče smo zajedno trčali za loptom na livadi?
- Jebi ga, otkad mi je Panta uzeo nogu za privezak prošle godine, okačio sam kopačke o klin i prešao na basketaru. Aj sad se odluči, igraš ili ne?
Konstatacija, prilikom saznanja da se neki skrndelj udao, ili neki pajvan oženio.
- Videla sam juče Olju u gradu, gura kolica i drži nekog ljaljana za ruku. Nisam mogla da verujem.
- Olju iz srednje? Pa ona je rodonačelnica pošalice Olja-drolja. Pa ta se spavala i sa onim ćelavim konobarom Rumunom na ekskurziji u Pragu.
- Pa danas valjda i ćorava koka zrno nabode.
- Da, samo što je u ovom slučaju ona krezava, a taj njen očigledno ćorav.
- Sreo sam juće Mićka na ulici, brate, dobio je sina.
- Mićka zvanog pičurak? Pa taj se prvi put na maturskoj eksurziji poljubio. Brate, kako je on uspeo da se oženi? Muca, ponavljao je treći srednje dva puta, ličio je ceo život na Mister Bina, a do velike mature nije znao kako se majmun mlati.
- Pa jebiga, uspeo da nabode ćoravu koku izgleda.
Borbena grupacija od najmanje tri ženke, najčešće su to srednjoškoljke/studentkinje Megatrenda/frizerke/wannabe Olja Crnogorac devojčice/WC Facebook fotomodeli/manekenke u pokušaju itd., koje u punoj ratnoj opremi i nosićima & nosinama, koji uzleću ka nebu, polaze u sumrak u lov na pripadnike divlje muške rase, koji im služe podmirenje njihovih životnih i životinjskih potreba.
Pre polaska eskadrile u akciju, neophodne su višečasovne pripreme, a pre svega nameštanje i provera opreme, koja mora biti proizvedena od strane najpoznatijih svetskih kreatora. Ipak, to je rezervisano samo za najbolje eskadrile, tako da većina koristi kinesku surogat opremu, nabavljenu na lokalnom buvljaku kod nekog pripadnika oblika života poznatog u nauci kao Rumunski mafijaš. Vrlo je bitno da oprema pri svakom uzletanju bude brižljivo i besprekorno nameštena, jer se tako uvećavaju šanse za uspešnu lovinu.
Pripadnice eskadrile moraju biti maskirane ratničkim bojama. Najčešće su to boje marke Avon i Oriflame, koje su specijalno dizajnirane od renomiranih svetskih stručnjaka, da bi skretale pažnju napaćenoj muškoj lovini i na taj način lov učinile lakšim i efikasnijim.
Posle višečasovnih priprema, u sumrak, dolazi do uzletanja eskadrile, obuvanjem specijalne dodatne opreme poznate u NATO standardu kao Štikle marke Jebi me.
Za uspešnu akciju, iskustvo je jako važna stavka, te je vođa eskadrile najčešće čeljade sa najviše izvedenih letova i potvrđenih pogodaka. Vođa eskadrile organizuje borbeni poredak, markira najbolje mete i utvrđuje taktiku i smer napada. Jedna od najvažnijih dužnosti vođe eskadrile je i sprečavanje da neka zabludela pripadnica vazduhoplovne eskadrile (u daljem tekstu: avijatičarka) naruši borbeni poredak ili da napusti eskadrilu.
Prilikom izvođenja akcije, koristi se široki spektar sofisticiranih napadačkih taktika, od kojih je najprepoznatljiva, a možda i najkorišćenija taktika nazvana Batajničko otvaranje, poznatija i kao metod Tako bih želela da se zaljubim.
Najiskusnije avijatičarke bolje opremljenih eskadrila nose specijalno dizajnirane pancir prsluke od naprobojnog silikona, najčešće u predelu grudnog koša i usana, koji ne samo da štite psiho-fizički integritet avijatičarki, već su i moćno sredstvo za napad na bespomoćne primerke divljih muških hordi.
U slučaju nedostatka iskustva, javljaju se znatne opasnosti po avijatičarke npr. mogućnost ulova totalno neupotrebljivog primerka lovine poznatijeg u narodu kao Astronom.
Velika opasnost je i mogućnost da se zabludela avijatičarka izdvoji iz borbenog poretka, a u najgorem slučaju i da napusti eskadrilu, čime postaje avijatičarka u penziji, znana i kao Brižna devojka.
Kod izrazito neiskusnih avijatičarki, dešava se da nestručnim korišćenjem napadačkih taktika, nagnaju u beg potencijalnu lovinu, čime zaslužuju pogrdan nadimak Lanina vremenska prognoza.
U slučaju preteranog broja časova naleta, a bez ulova dobrog primerka lovine, koji može da joj omogući valjani remont, pripadnica ekadrile postaje rashodovana avijatičarka, koja se stručno naziva terminom Za nju više nema rezervnih delova.
Društvo srpskih Joda u ljudskom obliku. Ovu grupu čine ljudi sa prosečnom inteligencijom od 3000 Toma i znanjem od 17 miliona Palmi (Markovića). Iako gotovo svi imaju toliko jak um da pogledima mogu da premeštaju stvari po kući, imaju nizak nivo produktivnog rada. Odnosno, umesto da raspravljaju o državnoj strategiji i kulturi u Srbiji, matore Jode se godinama svađaju da li bi u reči fotokopirnica trebalo da stoji crtica ili ne.
Dobrica Ćosić:"Akademici! Narod misli da ne radimo ovde ništa i da smo matore prdonje! Šta nam je činiti?"
Matija Bećković:"Da pričamo malo o uvođenju monarhije, to je sad popularno! Izbacimo neko obaveštenje, čisto da pomisle da radimo nešto!"
Nikola Hajdin (srpski master Joda) :"Voditi dnevnu politiku mi ne smemo! Tema naša, nauka je!"
Ivan Klajn:"Onda da se vratimo škakljivoj temi odlučivanja o fotokopirnici! Sa crticom između ili ne?"
Osoba koja vam neprestano potura samu sebe, stvari ili informacije, obično u najgorem mogućem momentu i sa potencijalno najgorim mogućim razvojem situacije. Za vas, naravno.
Dugogodišnje iskustvo vas uči da ovakva poturanja u startu prepoznate.
Poturica: „E je l' mogu i ja s vama da upadnem na žurku kod Sare?“
Vi: „Nema tebe tamo ni u priči, mi idemo da muvamo neke ribice, a ako nam se ti poturiš ima da ih smoriš Cajtgajstom i masonima. Ajde voz!“
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Rejv žurka; ulaz, par metara od nabrijanih i večeras očito temeljnih sikjuritija.
Poturica: „E aj mi pričuvaš ovo, meni puni džepovi, pa da ne poispada...“
Vi: „E jesi poturica, ja da ti gudru unosim? Čibe!“
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
Diplomska žurka, krajnji stadijum.
„E znaš da je Maki raskinula s onim svojim? Kaže mi Olja da da hoće da mu se osveti, i to sa kim god, ne bira (mig-mig-mig-mig)...“
Vi: „E de si Maki, čujem da ti treba neko da te tetoši...“
Maki: „More mrš seljačino neotesana, sad ću da zovem Marka da tebe malo pomiluje, pa da te na traumatologiji tetoše!“
Vi (poturici, jedva nekako izmakavši histeriji): „Jesi ti meni rekao da je Maki raskinula s Markom, ludače?!“
Poturica: „Koji Marko? Koja Maki? Marina, a?“
Vi: „Koja crna Marina, pa Marijana, brate, nema je crnje, zamalo da mi familiju u crno zavije! Koja si ti poturica, hoćeš i trag u tragu da mi satreš, pu!“
