Tehnika paljenja cigarete.
Cigara na izdisaju se prisloni nasuprod druge i deluje kao parče žara tokom paljenja.
Jako korisna tehnika ako nemate upaljač, šibicu, ringlu ili neki drugi vid piromanstva, kada ste zaglavljeni u nekoj vukojebini i imate samo jednu upaljenu cigaretu, ili samo još jednu šibicu u kutiji.
Jedina mana tehnike je ta što krug ne sme da se zatvori. Tačnije, ne smeš da ugasiš cigaru, jer jednom kada to uradiš - završio si karijeru.
„vukojebina“
Tačno ta rečVukojebina36 definicija →Iako su ova dva zlikovca pobila brdo naroda, sto svojega, sto tudjega, mora im se priznati da su imali cvrstu ruku i da kod njih nije bilo trte-mrte. Sva sranja u drzavi su resavali po brzom i kratkom postupku. Pravo zalbe nije postojalo.
Negde metkom, negde vesalima, negde prinudnim radom...
Od prilicno ruiniranih vukojebina su napravili super sile, koje su dobro drmale svetom u svoje vreme.
Nas prosecan covek, to jest Srbin, cesto ce se pozvati na tu njihovu cvrstu ruku, kad vidi kako mu je sranje danas u drzavi...
- Ma jebo im ja svima mater, nema nista bez Hitlera i Staljina!!!
- Sta opet seres komsija???
- Kako, sta serem!?! Sve bi oni ovo pobili ili oterali u logor da tuca kamen. Kakva bre opozicija i prava za kurtu i murtu, ma sve pobiti i resena stvar...
- Preterujes komsija....
- Ko bre preteruje??? Javno streljanje i vesanje uz zivi TV prenos i da vidis reda.... Krenuo bi od ovih nasih politicara pa sve redom, jebo im ja mater.....
P.S.
Nisam ni nacista ni skinheds, ali ovo sam dosta puta cuo kao klinac od nekih metuzalema iz mog komsiluka, koji se prilicno secaju tih vremena...
Beži iz ove vukojebine u pizdulepumaterinu. Izraz koji se upotrebljava u neurbanim sredinama, tamo gde su kuće razbijenog tipa i gde se krava teli traktorom. Koristi se kada student dođe u rodno selo sa studija a komšije i uža familija mu za vreme teškog fizičkog rada i nakon njega, dok mu znoj lije sa čela, govore kako treba da rže na knjigu jer ako ostane na selu ima da se muči kao oni što se muče.
Kiša samo što nije počela a linija koja spaja nebo i zemlju se stopila u jednu liniju koja se, kao asimptota, približavala lokalnoj planini. Dečko koji obećava (student arhitekture) gleda u nebo i zove roditelje da stovaraju seno na tavan da ne bi pokislo.
-Tata, aj odo' ja na tavan a ti bacaj iz prikolice, 'oće kiša da počne.
-Aj, sinko, zovi i komšiju Bokija da bi stigli da spičimo to pre kiše.
-Evo odmah, spremaj vile polako. (uzima telefon i poziva)
-Eeee, Bokile, Ivan ovde. Si u poslu nekom?
-Ma, jok, sad položio kravama.
-Aj navrati da zbacimo neko seno?
-Aj. Stižem.
(nakon završenog posla, Boki, Ivan i ćale sede na terasi, piju pivo i sumiraju utiske)
Otac: Ma, bre, još mi znoj teče, umorili smo se dobro.
Sin Ivan: E, tata, kad i ovo završismo, crk'o sam kao zmaj.
Komšija Boki: Eeeeee, uči svoju zlatnu knjigu i beži odavde što dalje. Vidiš šta ti je seljak, samo juri, žuri, sastavlja kraj s krajem. Budi svoj čovek sutra.
Original: do krivutu krušu (pirotski).
Ultimatum. Suma sumarum sume sumarum. Kraj sveta. Vukojebina gde se jebu vukovi pederi. Kada stanete pred nju za vas više nema povratka, a nema ni puta dalje. Ako u razgovoru čujete ovu rečenicu znajte da ste stigli do kraja vašeg životnog putovanja, ovde će vaše kosti ostati zauvek tačno ispod dotične kruške, zajedno sa kostima mnogih drugih. Ako pak vidite ovakvu krušku na svojim putešestvijama, prekrstite se i pomolite se bogu da vas što bolje primi, jer se od krive kruške ne može pobeći.
Verovatno najpoznatije mesto za sastajanje ljudi u nasem gradu,a mozda i najpoznatiji orijentir za sve koji ne poznaju Beograd dovoljno dobro.Za mnoge je jedini uspeh u zivotu to sto imaju srece da zive u blizini tako "vaznog " spomenika i razdaljinu odredjuju tako sto mere udaljenost od njega.Za njih je sve sto je udaljeno vise od pet stanica od Vuka,vukojebina,iako zive kao poslednji skotovi u kucama gradjenim pocetkom proslog veka,gradjenim uglavnom od slame i blata i zive u nadi da ce placeve na kojima se nalaze te stracare da uvale za milione....
Nije bitno sto zivis kao pas u vlaznim i memljivim stanovima i kucama...jedino je bitno da si u centru grada!
Iako su danas horor flmovi sve veći hit, neke stvari u ovom žanru se ne menjaju:
1. Kad je osoba u opasnosti i pokušava da zove pomoć telefon je bez signala ili nema bateriju.
2. U slučaju da pobegne od ubice/čudovišta, automobil neće da upali. (Isti taj kojim je došla do određenog mesta)
3. Ukoliko pobegne u neku kuću, u toj kući kao za inat nema nikoga.
4. Ukoliko sretne još neku osobu usput i traži pomoć, ispostavlja se da je ta osoba saučesnik ubice.
5. Gde god da žrtva pobegne uvek bude neka šuma ili vukojebina u kojoj nema žive duše.
Vapaj muškarca nesrećnog u ljubavi inspirisanog činjenicom da se sve više muškaraca iz dalekih sela (vukojebina) ženi Albankama za kintu zbog toga što fensi ribe iz tih područja ne mogu da žive na svežem vazduhu, a asfalt im je u krvi. Cene se kreću od 1000 evrića pa nagore, mladoženji lepo, oženio se, platio odmah sve (a našu bi uzeo džabe i onda plaćao ceo život), mladi lepo, pobegla iz još veće vukojebine od oca manijaka, porodicama lepo, jedni dobili dugo priželjkivanu snajku, a drugi kintu i skinuli s grbače jedna gladna usta, i tako onda svi žive dugo i srećno do kraja svog života.
-Je li bre, kad ti planiraš da se ženiš, već si sprcao 30 godina u dupe
-Sad ću još malo, samo da skupim pare za Albanku
-Šta je brate, i kod ove si ga izduvao?
-Ma pusti me u p.m. , neću više da se cimam, odem bre lepo u Tiranu, kupim Albanku i završim pos’o.
Vukojebina. Zapizdina. Mesto gde ljudi žive ali na koje čak ni poštanska kočija u vidu Lade Nive 4x4 ne može da stigne. Neka zbog težine terena a neka što joj dotle ne bude dovoljan rezervoar goriva pa se poštanski službenici i ne upućuju na takva mesta da dodele broj kuće.Jedino gore od BB može da bude da živiš negde gde je adresa ZP (zadnja pošta). Kako naći nekog ko živi na adresi "ulica ta i ta BB"? Pa po GPS koordinatama jer tu signal navigacije piči ko lud jer nema ništa 5 km u krugu da ga ometa.
-Dragi, zabavljamo se već mesec dana a ti me još nisi predstavio svojima. Hoćemo li mi da uozbiljimo malo vezu ili da se vučemo i dalje ovako, a?
-Pa ajde, moji su kući pa da dođeš sutra do nas da se upoznate!
-Jao super, a koja ti je adresa?
-Gučevska BB.
-Ćekaj bre, što BB? Pa ja sam imala drugaricu u Gučevskoj i tu ima brojeva. Ona je živela u broju 218.
-E pa vidiš draga, kod broja 218 je tačno trećina puta do mene.Znaš, ja živim u velikoj ulici.
-Pa kako da pronadjem baš tvoju.
-Vid' ovako, kad siđeš sa asfalta ideš još oko kilometar i po i ulaziš pravo u moje dvorište. Dalje se put i ne nastavlja tako da ne možeš promašiti.
-Da, da... ali ipak da ostavimo to za neki drugi put.Mislim, da ne žurimo.Ipak se znamo tek mesec dana. Jel se slažeš?
Obavezna firma svakojakih vukojebina. Nije moglo da se desi da zeljeznicka stanica, makar i najmanja, nema pored zgrade vrt sa ogradicom i klozet "muski" i "zenski" koji je po smradu uspevao da pobedi onaj u vagonu. Iza tog zvanicnog kompleksa, bila je ulica od jedne kuce - kioska. E, tu je bila poslasticarnica "Pelivan" ili, izvedeno iz toga - "Sport". A na moru je bio lokal "Jadran" na glavnoj promenadi i, ukraseno plasticnim cvecem i skoljkicama ogledalo sa "zabranjeno cesljanje". Kako su tu bile dobre baklave i sampite! Prosto da covek zaboravi sluzbeno lice koje cudno izgovara pojedina slova, narocito "l" i njegovu belu bluzu, poslednji put opranu 1953. godine.
Kristalno jasan pogled na neke stvari, ljude ili događaje.
- Iz koje vukojebine je bila ona tvoja mala sa kutlave noge?
- Što bila, živa je još Bogu fala i nije vukojebina bre kuća joj na Rudniku, vidi se ko na dlanu.
- Kako ste se proveli na moru ti i Đomla?
- Pa lepo smo se proveli, ja sa tri slomljena rebra a on sa frakturom lobanje...
- Pa šta ste ispali iz aviona?
- Ma koji avion, otišli u Zagreb jedan vikend, kao da izađemo, i on se našikao i naruči Od Topole...
- Pa to se vidi ko na dlanu da je tuča u najavi, koj kurac i pije kad ne zna da se ponaša...
