Obavezna firma svakojakih vukojebina. Nije moglo da se desi da zeljeznicka stanica, makar i najmanja, nema pored zgrade vrt sa ogradicom i klozet "muski" i "zenski" koji je po smradu uspevao da pobedi onaj u vagonu. Iza tog zvanicnog kompleksa, bila je ulica od jedne kuce - kioska. E, tu je bila poslasticarnica "Pelivan" ili, izvedeno iz toga - "Sport". A na moru je bio lokal "Jadran" na glavnoj promenadi i, ukraseno plasticnim cvecem i skoljkicama ogledalo sa "zabranjeno cesljanje". Kako su tu bile dobre baklave i sampite! Prosto da covek zaboravi sluzbeno lice koje cudno izgovara pojedina slova, narocito "l" i njegovu belu bluzu, poslednji put opranu 1953. godine.
Objašnjenje je super! Sada mi je jasno zbog čega se poslastičarnica u mom gradiću i u gradiću pored mog zove "Sport".