Obavezna firma svakojakih vukojebina. Nije moglo da se desi da zeljeznicka stanica, makar i najmanja, nema pored zgrade vrt sa ogradicom i klozet "muski" i "zenski" koji je po smradu uspevao da pobedi onaj u vagonu. Iza tog zvanicnog kompleksa, bila je ulica od jedne kuce - kioska. E, tu je bila poslasticarnica "Pelivan" ili, izvedeno iz toga - "Sport". A na moru je bio lokal "Jadran" na glavnoj promenadi i, ukraseno plasticnim cvecem i skoljkicama ogledalo sa "zabranjeno cesljanje". Kako su tu bile dobre baklave i sampite! Prosto da covek zaboravi sluzbeno lice koje cudno izgovara pojedina slova, narocito "l" i njegovu belu bluzu, poslednji put opranu 1953. godine.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Objašnjenje je super! Sada mi je jasno zbog čega se poslastičarnica u mom gradiću i u gradiću pored mog zove "Sport".
iz nekog čudnog razloga po Vojvodini se zovu Vardar...