Shvatanje da je ono što je kupljeno u radnji ipak nepotrebno, pa se pred kasu oslobodiš nepotrebnih uzetih stvari.
Dan u supermarketu, par u kupovini.
:žena baca kupku u čokolade:
Muž: Aman Miro, nemoj bre da radiš to.
Žena: Ma šta, neću valjda da se vraćam do rafa sa hemijom...
:sledeći teret u vidu pola kilograma isečenog suvog vrata, završava u rafu sa pivom:
Muž: Uuu, Miro, pa ti si stvarno gospođa...
Žena: Dragane, ne zajebavaj. Neću da bacam pare na to, setih se da kući ima čajna.
Klinkica koja je tek ušla u pubertet, tek počela da pupi. Trenutno stvarno nije u redu da ga bacaš na nju. Još ne. Pričekaj malo.
Bar dok njen stariji buraz ne ode.
Omiljeni hobi mnogih urbanih seljaka na "visokim"(4-5-6 sprat) pozicijama u gradu. Ogleda se veoma nepreciznim gađanjima kontejnera sa prozora. Rezultate , nažalost, možete videti po krošnjama okolnih drveća....
Seoski izraz koji potiče verovatno iz Vlaških krajeva Srbije.
Verovatno se misli na neku tečnost koja za cilj ima da napravi štetu ili neke čini prema narodnim verovanjima kada se suprotnoj strani baci u leđa.
Primer dve zavađene žene:
- Gde si bio?
- Bio do sela, pa prošao pored Adićeve kuće.
- Nemoj da prolaziš više pored njihove kuće, može ona njegova da ti baci neku vodu u leđa.
Table sa ovim natpisom mozete videti na mestima koja su predvidjena za setnju,piknik,trcanje,pecanje,dakle,pored puta ili pored neke sume,naravno ne treba zaboraviti gradske i seoske parkove,reke i jezera.Zanimljivo je da se,koliko sam ja barem mogao da primetim,u raznim krajevima nase zemlje,iza,ispred ili pored ovih tabli mogu videti pampers pelene,gume,flase,stari sporeti,zamrzivaci i da ne nabrajam dalje.A lepo pise da je ZABRANJENO!Velika vecina stanovnistva u Srbiji ignorise ovakve poruke.Posebnu paznju treba da obrati omladina cije je ponasanje,kada je o ekologiji rec,zabrinjavajuce.
Baciti maramicu, papir, celofan, pikavac, na ulicu ili u najbližu kantu (koja može biti daleko i 500m) je zapravo duboka dilema.
Dok ideš ka kanti, gledaš koliko smo šiptarski prljavi, štrokavi, prašnjavi, kese na drveću i zaključuješ da oko 50% ljudi baca đubre u kantu, a 50% odmah na ulicu. Onda dođeš do zaključka da je smrdljivim vlastima u ovoj zemlji to nedovoljno prljavo da bi uveli nekakav normalan zakon, pa bi bilo bolje da i onih 50% koji bacaju u kantu počnu da bacaju na ulicu, kako bismo postali dovoljno prljavi da zasmeta štrokavim vladarima, i jednom za sva vremena rešimo taj problem.
Onda se setiš koliko su vladari štrokavi, da ti ne znaš kolika bi količina smeća na ulicama mogla da izazove njihovu pažnju, pa možda se i ne vredi kockati.
Bacam papir u prepunu kantu, a on ispada. Ja se savijam, trpam ga unutra. Ruka mi smrdi.
Ko je ovde idiot?
Još jedan od klišea iz američke popularne kulture, kada posle raskida devojka baca dečkove stvari kroz prozor, a on stoji dole, moli je da mu oprosti i pokusava da uhvati koji par gaća. Kod nas to ne bi bilo moguce, jer on ne bi stajao dole, već bi se popeo gore, i scena bi se završila bacanjem jednog od njih dvoje kod prozor od strane onog drugog.
Trenutci napetosti kada čekaš da kotlić koji se kuva četiri sata proključa - baci ključ.
Svrsishodan ritual praktikovan na svadbama i sahranama podjednako. Cilj, pun stomak.
"Je li brate, kad ćeš ti već jednom da se ženiš? Da bacimo noge pod sto! Vreme ti je."
"Hej, psttt, jes' čuo, Miti umro deda! Ajde mu izjavi saučešće, pa da posle bacamo noge pod sto, znaš i sam kakvu čorbu njegova baba pravi!"
Kada Ministarstvo sporta i omladine Srbija ulaže u srpski fudbal
za to vreme vaterpolisti i košarkaši nemaju gde da treniraju
