Omiljeni lik rođaka iz grada za vreme letnjih ferija i svinjokolja, koga u širokom luku izbegava ostatkom godine.
„spanska sela“
Tačno ta rečšpanska sela3 definicije →
Osoba vanvremenskog osećaja za lepo i stil. Bog i batina, alfa mužjak, ikona muževnosti koja predstavlja prvu simpatiju većini maloletnica u osnovnoj školi. U kombinaciji sa konvertabilnim markama i nekoliko pajtosa sa sumnjivim koeficijentom inteligencije predstavlja strah i trepet za mlade dođoše koji su zalutali u njihovo selo u potrazi za mladom pičetinom.
Širi se kao hlamidija u studentskom domu, prska se maliciom, pije hemiju iz kupatila, trenira u improvizovanoj teretani u garaži kod ortaka, vozi tomosa sa rezervoarom napravljenim od plastične flaše "Knjaz Miloša", izlazi u pancirki. Obično upisuje srednje škole mašinskog ili elektrotehničkog smera gde se sa svojim istomišljenicima učlanjuje u nevladine-neprofitne organizacije tipa Obraz.
- Mogu li ja sa vama u bibilioteku?
- Može, kad skineš tu farbu sa glave, pomisliće ljudi da hoćeš da ih biješ.
Umorila se.
S tim Lepa Lukić daje na znanje da je lepo sela gore, na sprat.
Pesmica čiju melodiju znam da sviram na: sintisajzeru, fiksnom i mobilnom telefonu, harmonici, gitari, bubnjevima, flauti, klarinetu, fruli, čaši, stolu, nečijem licu, patosu, zidu, šoferšajbni od Golfa II, monitoru, buretu, tanjirima, španskim pločicama, pečenim ciglama, ormanu, vratima...
I siguran sam da bih znao da je odsviram na svim mogućim instrumentima, predmetima, pa čak i orguljama.
http://www.youtube.com/watch?v=Z4aelj4cDF4
Konceptualni tip emisije nastao sa idejom da kroz priče običnih ljudi ulepšane snimcima zanimljivih pejzaža predstavi televizijskom auditorijumu život u ruralnim oblastima naže zemlje. Za pohvalu, nema šta. Samo... Problem je u tome što su ti obični ljudi u najvećem broju slučajeva najgori seoski đilkoši i krkani. Na njih, naime, prvo naleti televizijska ekipa koju mrzi da se lomata po vukojebini, pa po sistemu daj šta daš postavi par pitanja, a ovi mučenici, zapojeni rakijom i opijeni srećom što će biti na Dnevniku, zasipaju kameru gomilom baljezgarija praveći pri tom vidi mama, na teveu sam facu i pokazujući ono malo preostalih zuba. Na taj način je utisak koji ove emisije postižu sasvim suprotan od željenog. Prosečni smoreni gledalac će pomisliti da na selu žive najobičniji retardi kojima je ekser najveći civilizacijski domet. Ali nema veze, barem se nagledaš lepih predela.
*Voditeljka stoji pored neke kolibe sa polupijanim čičom u kasnim šezdesetim. U pozadini se vidi vodopad, mali, ali prelep, atmosferica dušu dala za izlet*:
Voditeljka: Šta je najlepše u vašem selu? (mučenica očekuje da će čiča reći vodopad, te da će se priča dalje razvijati u tom pravcu)
Čiča: Pa da ti kaem, najlepše je kad se skupimo ovako nas pešes do deset, ispečemo jagnje ili prase, popijemo gajbu-dve piva i koju rakiju i tako...
V: Ali ima li nešto još lepše?
Č: Paaa, jagnje, prase, kud ćeš lepše, dete.
V: Ali ja sam znate mislila na prirodne lepote.
Č: Pa sve je kod nas prirodno, jagnjad, prasad, rakija, sve je to prirodno i domaće.
V(već očajna): A ovaj vodopad?
Č(zbunjeno se okreće prema vodopadu): A to??? Ma to je tu odavno.
Šifrovano ime akcije hapšenja Ratka Mladića.
Ovu definiciju postavljam isprovociran izjavom jedne studentkinje Pravnog fakulteta u Nišu koja je nesumnjivo došla iz neke metropole, npr. Kobišnjice. Na pitanje novinara da li joj se sviđa što je od ove godine, koje je ona upisala fakultet (2008.), uvedena bolonjska deklaracija; mlada seljančica je odgovorila: "Pa naravno, jako mi je drago, jer ću moći da učim i da se izjednačim sa decom sa zapada."
Ova izjava me je naterala u grohotan smeh, jer devojka je asfalt (što joj ne bih zamerio) videla, verovatno, prvi put u 13-oj godini kada je krenula u peti razred u obližnju varoš. Takođe sumnjam da je videla i Srbiju dalje od onoga što može da vide kad se popne na obližnje brdo u svome selu, a govori o studentima na zapadu. HAha!
Ne shvatite ovo kao ismevanje sela, jer nesumnjivo je da ja više cenim to što je ona. Smatram da nijednom Srbinu, ili Srpkinji ne treba bolonjska delaracija da bi bio i bolji od dece sa zapada. Jednoga dana i sam želim da se preselim na selo i da živim tim životom. Težak je, ali meni je srce spremno da izdrži tu težinu a duša želi to.
Osećaj krivice kada moraš da baciš koru od lubenice u đubre, jer ne čuvaš svinje.
Psovke iz naftalina.
Oganj te izgoreo!
Strela te ustrelila!
Đavo ti u usta uleg'o!
Munja te smunjosala!
Otpad ti vajdu ne vid'o!
