Svrš za naše novinare, uglavnom iz Blica i 24 sata, koji najviše na svetu vole da objave neku takvu priču, koja neki određeni postotak naše populacije dovodi do mentalne ekstaze jer zaboga, neki najnebitniji stranac, poremećeni Amerikanac koji pešači po Evropi, ili neki opaljeni Japanac koji putuje preko celog sveta biciklom je rekao kako je Srbija do jaja zemlja.
Da zlo bude veće, to nije neki članak koji se pojavi na nekoj žnj strani novina i nije članak koji je veličine dva, tri reda. Oni to tutnu na naslovnu stranu sa sve slikom nasmejanog strendžera koji ni sam verovatno ne može da veruje da je on, potpuno nebitni radnik u perionici automobila u Albukerkiju, toliko bitan da je u nekoj zemlji na naslovnoj strani. Mislim, ajde da je neki poznati batica u celom svetu, da je neki uspešan lik, pa da kažeš, dobro, lepo je pročitati šta on misli o nama, nego neki golja iz neke jebene selendre, kojoj ni ime nismo znali do tada.
Zamislite posle toga kakvo on ima mišljenje o nama. Da je ovo neka uboga zemljica gde oni, veliki Ameri ili odakle god da su, kakvi god da su u svojoj zemlji, dolaze na naslovnu stranu samo ako spomenu obične kurtoazne stvari tipa, klopa je do jaja, rakija je do jaja, žene su vam do jaja i posle ode kući sa tim novinama i pokazuje ortacima uz džoks, kako je on bio baja među domorodcima.
Sve nešto zamišljam koliki bi bol u kurcu osetio američki novinar da štampa šta neki Srbin, koji je doš'o tamo da obiđe Ameriku bicklom, misli o njihovoj zemlji, hrani, ribama i alkoholu. Ni u lokalnim novinama neke najnebitnije selembare u Americi ne bi izašao.
SRBIJA JE DIVNA ZEMLJA I DOLAZIM OPET
Tom KLuni, momak iz Amerike na proputovanju biciklom kroz Evropu, zastao je da uživa malo u čarima neše divne zemlje, a novinarima Blica je odlučio da odgovori na par pitanja samo zato što je potpuno fasciniran onim što je ovde video i iskusio, pa želi to da podeli sa svima.
Novinar: Zdravo Tome. Odlučio si da ostaneš jedan dan duže u Srbiji nego što si planirao. Zbog čega.
Tom Kluni: Pa prvo mi je pukla guma, a onda su mi neki ljudi što liče na naše crnce ukrali bicikl, ali pojavio se Premijer vaše zamlje i vratio mi ga, ali nije zbog toga. Ovde se osećam savršeno. Toliko prirodnih lepota, toliko pozitivnih, gostoprimljivih ljudi, nisam nigde video. Ovo je predivna zemlja.
Novinar: Znači preporučićete Vašim prijateljima da dođu ovde?
Tom Kluni: Svakako. Već sam ih pozvao preko svog Tviter profila i objavio sam na fejsu koliko sam samo oduševljen Srbijom.
Novinar: Hvala. Ima li nešto što bi Vi izdvojili kao posebno lepo ovde?
Tom Kluni: Pa prvo bih izdvojio predivne pejzaže dok sam dolazio do vašeg glavnog grada. Kao sa neke slike su, a onda sam dolazak ovde u grad, koji je kao neki mali Njujork. Pun života, ljubavi, emocija i sreće. Jednostavno sam šokiran.
Novinar: A da li ste malo videli šta Beograd nudi u smislu provoda?
Tom Kluni: Da, da. Preko dana sam bio na jednom mestu i jeo, kako ih vi zovete ćevapčiće i neku salatu, a onda sam jeo i pasulj. Divna jela. Posebno mi se svidela i rakija koja je lepša od bilo kog Škotskog viskija.
Novinar: A šta mislite o ženama u Srbiji?
Tom Kluni: Divne žene, nigde nisam video takve. Nasmejane, prate modne trendove, lepe i razlikuju se od ostalih žena u zemljama kroz koje sam proputovao jer ih krasi neka predusretljivost i neka živina. Ma srpske žene su najbolje. Sada moram da idem, ali jedva čekam opet da dođem. Pozdrav svima.
.
.
.
Tom Kluni: Ej brate vidi što sam izašao u novinama. Naslovna bato.
Džordž Kruz: U jebote, dodaj mi taj džok. Jesi to uradio nešto, spas'o neko dete ili neki podvig si napravio.
Tom Kluni: Ma jok bre. Domorodci k'o da su prvi put videli Amerikanca u životu. Naslovna strana, slikanje i premijera sam video. Znaš kad ću ovde Baraka da vidim. Nikad bre.
Čarli Braun: Koja je to zemlja bre?
Tom Kluni: Sibirija čini mi se, 'bem li ga.
Čarli Braun: Pa 'oćemo da idemo tamo sledeće godine?
Tom Kluni: Ma koji ćemo kurac tamo? Bolje na Havaje da odemo. Dobre pičke, dobra klopa, a i onaj havajski rum izuva. A havajćanke kurve stare, jebu se za deset dolara.
Džordž Kruz: Ma i to što kažeš. Jebeš Sibiriju.
Specifična vrsta pesama koje se puštaju pred spavanje, a koje, uz prigodan poziv na kaficu, predstavljaju najsuptilniji mogući uvod u životinjsko heftanje.
Veljko: Matori, pogodi koga je batica juče tefterio u rč?
Srećko: Zajebavaš me da je Mara otvorila zadnje dveri? Pa u njoj je boravilo pola mahale, ali isključivo su ulazili na prednju kapiju!
Veljko: Ali ljomberi nisu imali pravu kompilaciju! Moje uspavanke su samo probrana dela crnačkih tenora, saksofona, jebačkih šlagera! Sve u svemu, toliko sam je odvalio, da je njenom baršunastom zaista neophodan sekšual hiling.
Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.
Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.
A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.
Batica za vino. Ekspert osetljivog nepca i istančanih kognitivnih čula, koji vam sa argumentacijom jednog akademika u bilo koje doba dana ili noći može reći koje to vino idealno paše uz vaše "Šatobrijan" palačinke s nutelom ili San Pjera šurenog u mleku primorske koze. Jer on je SOMALIJER, taj neverovatni pušač kurca kada je napitak Bogova u pitanju!
Elem - ako do sada još niste bili u prilici da upoznate ili, barem, da čujete za nekog ko se bavi ovom plemenitom profesijom, to možda ima veze sa tim što u Srbiji "Opšta teorija Gastronomije" i dalje čeka svoje jubilarno prvo izdanje...a i šta-koji-kurac-kurac-od-ovce zanimanja su zasad i dalje rezervisana za apsolvente Megableje (ovom prilikom srdačan pozdrav svim svršenim geopolitičarima-PR botaničarima). Pa, ipak somalijeri postoje i kao i kod svakog drugog izmišljenog zvanja sektaški mistifikuju svoju ulogu u društvu i životu uopšte.
Somalijerstvo se, za početak, uči na tečaju, tipa, k'o ikebana, tekvondo ili švecki i nema nikakve veze sa enologijom (nauka o vinu; prim.prev.). Nema nikakve veze ni sa kelnerskom profesijom jerbo narečena zahteva ozbiljnu šljaku, spretnost i par giga memorija. Pa, ščim onda ima veze, jebeno? Odgovor se nalazi negde između latentnog alkoholizma i drkanja malog, u dlake obraslog kurca, s akcentom na ovom potonjem. Onda, ustvari, i ne čudi podatak da je savremeno somalijerstvo kao takvo nastalo u govnarskoj Francuskoj a kao još jedna "catégorie ziljavique" koju su glaski petlovi servirali ostatku planete.
Probam i preporučujem vina, msm, gle'te kurca...
- Dobrodošli, gospodo, dobrodošli, izvolite pogledati naš meni za danas. Današnja preporuka šefa kuhinje je jarebica u sosu od višanja sa prilogom od slatkog krompira i kruške i San Pjer šuren u mleku pr...
- E, burazeru, ae zajebi te priče i donesi nam 4 bifteka - Peco, si ti 'teo krvav, beše? - 4 šopske, 4 ljute, daj nam neki 'leba uz to a pre svega toga - 4 viskija, mlooogo smo naporno sastančili danas, zaslužili smo, bre, majkumu, hahaha...
- Hmm, ovaj, dobro, u redu...A da li bi gospoda dok čekaju na svoje meso možda želela da se posavetuju sa našim somalijerom u vezi vina koje će piti uz obed?
- E i 4 piva da dođu posle tih viskija, ščuo! A tog tvog malog iz Somalije mo'š slobodno da nam pošalješ zastal, Peca nikad do sad nije vid'o crnca pa bi 'teo da se slika s njim, 'el tako Pekili, hahahaha?
------------------------------------------------------------
- Dobro veče, ja sam Danijel i ja ću biti vaš somalijer večeras. Da li za početak mogu da vam preporučim jedno izvrsno aperitivno vino sa juga Francuske, note pačulija i limete u bukeu će bez sumnje izvrsno uticati na otvaranje vašeg apetita, hehe?
- A odakle sa juga Francuske?
- Pa, ovaj, sa juga, baš onako južno, hehe...
- Mislite "južno" kao pridev od imenice "jug" ili "južno" kao "Provansa" ili "Berdezalp"?
- Hehe, :glp:, pa ovo drugo, razume se...
- Pretpostavljam da je neki portogizer u pitanju?
- MA, KO TEBE GRIZE, BUDALO, JEDVA SAM I OVO NABIFLAO NAPAMET, JOŠ MI SAMO FALI DA IM I IMENA ZNAM?!?!
malo iliti veoma malo... izraz koristimo kada nekome BUKVALNO moramo da objasnimo koliko nam treba nečega ili koliko nam je vremena potrebno za nešto...
brat: batice, aj otkini mi pisić tog surovog masnog heda... oćeš? misim, dolazi mi ona dragana loma sniije, a ona ne cirka niti konzumira ikakve supstance... pa čisto da pirnemo jedan singl, se opustimo pred jebanje,a i prijemčivija je za bahanalije kad je haj...
batica : matori, ne mogu ti dam puno... misim, koliko vam batre?
brat: ma lomatić brate... kažem ti, samo za singl...
Ono sto kazemo, u negativnom smislu, kada se igrom slucaja nadjemo u drustvu ljudi u kojem razgovor tece takvim tokom da ti cutis sve vreme do tog i od tog trenutka.
Sluske i radio - spas.
Kupe u vozu.
Batica: drugari, putujemo zajedno, do jaja.
Ekstrica/kuca poruku na telefonu, iz kojeg ujedno izbija neka grandiozna buka/: da brate, aj se zajebavamo!
Ciga: jel slobodno?
Student etf/sa laptopom/: ljudi, da li je datum integer ili character?
Vojnik: zajebano, bude te ujutru rano, trcis ko konj, pa jedes pasulj, a stalno obrijan! Pre neko vece ja i Vranjanac pobegli...
Svi zacutase..
Ja: koji ste vi likovi!
Smeh, havarija, i nova nadahnuca druzine.
Večita dilema obezbeđenja utakmice.
Vidi babure u ovoga leptejebo, ne može stajati kolko je pijan. Kud te baš danas đavo nanese, jedva će novinari dočekati da me snime dok ti ruku zavrćem. Vidi, batica opičio pravac kroz gomilu, ima muda moram priznati. Muda ili ne, saće pasti jedno batinjanje...ooooo to ste vi gospodine Mister, nisam vas odmah prepoznao u kežual izdanju. Saću ja rasterati ovo novinara, mame im ga lešinarske. Treba li vam išta? Kisjela, fišermens frend, dezodorans?
Podjebavati. Zafrkavati. Zezati.
Jebati u zdrav mozak.
- E, brate, si vid'o možda Šoneta ovih dana? Treba mi lik vrati Soni jebeni...
- Ti nisi čuo, batice?? Šone završio na traumatologiji prekjuče. Pukla čontra, par rebara...Piša na lakat, jebote!
- Ne seeeri! Pa, šta bi?
- Ma, pusti budalu. Sedeli on, ja, Đape, Žile i Dare Malj u kladioni i batica počinje da potprckuje Dareta samo tako! A znaš kako je tip osetljiv, tek je izaš'o iz buvare...
- E, jebem ti budalu! A tako mi se pikao PES...
Još jedan u nizu mnogobrojnih sinonima koji se odnose na zatvor kao što su, na primer, prdekana, buvara, aps, mardelj i drugi. Aluzija na rešetke je sasvim jasna.
- Batice, je l' to onaj baja muva moju Jacu? Pa ne može to tako, rođače...
- Stani, bre... Beži od tog tipa. Čuo sam da je prošli vikend izašao s one strane roštilja, ako me razumeš. Priča se da je ležao zato što je izbo nekog lika u kafani...
- Pa? Batice, znaš da sam mnogo lud i da bi on trebao mene da se plaši, a ne ja njega.
- Pa ovaj...
- Pičko jedna! Pridrži mi pivo.
Ono kad surovost pređe igricu u pro modu a realnost kucne uobrazilju po čelu i kaže "Ustaj, sine, došla milicija da te vodi". Ili obrnuto.
Jer to je on - batica u belom što ordinira selom, lečitelj i popečitelj domaće faune, doktor veterine koji nema zabluda o sebi i svojoj profesiji, neretko i bez tog parčeta hartije što se diploma zove...ali zato sa realnim i poštenim iskustvom u radu sa PRAAAVIM ŽIVOTINJAMA, dakle onim istim za koje je, pak, njegov gradski kolega možda čuo, nikad video. Ili obrnuto.
Ne i naš skromni i pomalo priprosti junak ovog teksta. Jer on je juče porodio kravu Smiljku a sutra će, ako Bog da, i Milku. Prekjuče je Ozrenu jednu polovinu kokošinjca izlečio od ptičjeg gripa, drugu neutralisao bacačem plamena, ličnim. Posle je zapalio cigar i sa gazdom dogovorio da uškopi nerasta Borka. Prekosutra ne može - ženi sina jedinca...a i ima neke ovce da vakciniše prepodne - al' ajde u petak, jebiga, vreme (mu) je. Vreme je i da uskoro obiđe Slavkovu kobilu i njeno ome Borjana (što ga po stamenom golmanu Zvezde nazva dobrodušni Slavko) a i one vijetnamske mangulice treba da se čipuju do kraja meseca...samo pare da se skupe neke.
A danas si mu u ataru sela Pičkovac, pak, banuo ti - gradski fićfirić zabasao u seoski turizam k'o šiptar u Niš, u rukama držeći drhtavu Fifi iz čije je šapice virio jedva primetni trun popinog praseta i pomalo zgrožen opštim utiskom koji je odavala njegova ordinacija/garaža za "fergusona". Usput si pomenuo i nešto kao da "misliš da pati od epilepsije/ima alergiju na palitrex".
Elem - ja ne znam kako ti, al' da sam ja na tvom mestu ja ne bih baš previše urbanisao čoveku koji je do malopre gurao ruku kravi u kloaku, za dve hiljade dinara i jednu kilu rakije. Ili obrnuto.
- Pa što ga povede u Žitkovac, brale, nije selo mesto za pudlicu...?
- Eh, ne pitajte ništa, žena me...
- Ma samo sam te zafrkavao, bre, daj je ovamo pa da amputiramo!
