Erotski časopisi.
„tele u šarena vrata“
Tačno ta rečTele u šarena vrata1 definicija →
Najčešći poklon na Balkanu. Nekada su nam ga roditelji darovali u trenucima neimaštine, a danas nam ga uručuju političari upakovanog u foliji laži i obećanja.
ah,pa znate,ono sto koristimo da udjemo u neku drugu prostoriju,uhvatimo za kvaku povucemo na dole(nekad se i okrece) i povucemo ka sebi i onda se otvore.vrata sluze i za iskazivanje besa(npr.kod tinejdzera kad zalupe vratima jer su im rekli nema vise izlazaka,pa onda umalo se ne slomi zid od jacine udarca)...
Bosanske piramide sunca.
Neizostavan poklon rođaka koji ćemo, po prijemu istog, naravno, videti tek kad porastemo.
Ja:Ujko,ujko, a šta si mi doneo iz Švajcarske ?
Ujka: Šarenu lažu Daki.
Ja: A šta je to ? Jel slatko ?!
Ujka: To je nešto mnogo lepo, videćeš kad porasteš.
Izraz za "nešto na brzinu".
...i pojeba me "onako, sa vrata"
- Šta kao na filmovima - skidanje i krljanje sve do spavaće sobe, ili odma tu u hodniku, a?
- Ma jok... nisam ti napomenula jednu stvar, tip je iz Gane.
- Znači "Jeboa s vrata", mašala!
Vrhunski odjebativ kada želite da sebi ubijete i poslednju šansu kod neke cure. Kad vam se toliko ogadi a znate da niste u stanju uvek misliti pravom glavom.Ipak želite da u trenutku čiste svesti završite sa njom za večnost.
- Ćao Slađo, šta radiš? Vidim uradila si Lejdi Gaga šiške (rofl, makar si se danas zaprala).
- A pa to je sad u modi, a ti? Šta se dešava?
U tom trenutku Slađi ispada bandži slinčuga i ostaje onako da se klati kao pihtija svetlucajući pod svetlom.
-(Aukurac, ne mogu više) E znaš šta, moram kući treba da pustim tele da podoji, naviklo u 10 uveče jebiga. Aj ćao.
Defektni ali istovremeno kultni deo prosečnog auta, onaj što pravi razliku i razbija monotoniju, njegov lični pečat. Novajliji izvor čuđenja i večiti rebus :Što li ne popravi ovo?: Samom vlasniku nešto najnormalnije, apsolutno funkcionalno, ispravno i prilika za iznova ponoviti titorijal o korišćenju svojih ruku dela. :Cimneš ka sebi i onda podižeš, kad čuješ škljoc otvaraš! Jel' to teško?:
I ne samo vrata, već i sve one druge izmodifikovane stvari, uređaji sa začkoljicom, ručno sklepani, bez suvišnim delova, popravljeni uz dosta improvizacije i sa autentičnim ''majstorskim'' potpisom koji se baš ogleda kroz nestandardno rukovanje istim. :Pa da je sve potpuno ispravno i onako fabrički, ne bi to ni valjalo! Veruj mi da ovako bolje radi!:
*...vikend poseta rendom rođaka...*
- Brate ja ću časkom do faxa, jbg neka odrada vežbi... Ti se snađi tu po stanu.
- Važi tebra!
- Samo da te uputim... Kad uključuješ električni, radi samo mala ringla i ima caka... Moraš prvo da uključiš rernu i okreneš na 150 stepeni, pa zatim najveću na dvojku i onda radi. Plin ni slučajno ne pipaj!
- Aaaa?
- A ako oćeš na terasu, prvo moraš kroz prozor napolje i onda od spolja otvoriš vrata.
- Daj ne loži me?!
- Ozbiljan sam. I još samo ovo, bojler uključuješ na dugme za grejalicu... E moram da palim, vidimo se!
Hladovina koju pruža pokvarena roletna ( ona koja se ne može spustiti do kraja) na prozoru sobe u kojoj pokušavate odspavati posle neprospavane noći sa oteklom glavom od alkohola. Uprkos tome što sporadično propušta sunčeve zrake i na zidu oslikava divne male sunčane elipse, nikako nije prijatno kad vam se jedna od tih elipsi ocrta na sred oka.
Bio jednom jedan dečko po imenu Kandidat koji je odlučio da upiše fakultet u inostranstvu jer su svi drugari iz gimnazije već odlučili da idu tamo, neki od njih su već položili i prijemni ispit a par je i dobilo stipendiju zbog dobrog vladanja. Iako dotični Kandidat dobro zna i sam da se do sada samo zajebavao u 4. godini srednje i kvazi radio ono što je uprava fakulteta objavila u zborniku prethodnih prijemnih ispita, sa velikim elanom ubeđuje svoje ukućane da će se sve promeniti kada položi taj prijemni i da će kada upiše fakultet sve krenuti na bolje, biće studentskih kredita i besplatnog smeštaja u domu, samo da izvadi studentsku karticu i personalizovanu BusPlus karticu da ga čike validatori ne izbace iz prevoza.
Zadnjih nedelju dana pred prijemni Kandidat se pošteno lešio od alkohola, prvo na maturskoj večeri a potom i na punoletstvima kod loma ljudi koje i ne poznaje, makar ne lično, dodao ih je na Fejsu joše pre metar dana. Za ispit se spremao, da ne grešim dušu. Prelistao je par puta pitanja sa prethodnih prijemnih ispita, čitao naglas da ga matorci ne smaraju da iznese đubre do obližnjeg kontenjnera 350m odatle vazdušnom linijom, ili da opere kola dok ima vode jer je posle 20h slab pritisak, da bi majka na miru mogla da ispeče gibanice za njenog studenta dok još ima jače struje i dok strujomer ne preskoči na skupu tarifu. Na kraju je ćale po povratku sa posla morao da ide do kontejnera i kada se vratio stigao je i da opere starog Jugića pre nego što se gibanica skroz ohladila. Znanje koje je Kandidat dugo sticao i usvajao prema onome što je uprava fakulteta napisala u zborniku radova je na kraju otaljao čisto da se ne cima više sa time, kad već ima rođendan u 22h kod neke male iz Politehničke koju ortak iz klupe zna sa nekog mitinga.
I tako, mic po mic, dođe i taj prijemni ispit. Kandidat tog jutra skonta da je svo znanje koje je usvajao do tada bilo nepotpuno i da jedva na mišiće može da izvuče dovoljno poena da se upiše na fakultet na samofinansiranju, o trošku njegovih matoraca koji su krivili kičmu i kvarili vid 40 godina ne bi li njihov ponos i dika jurio Švabice i Francuskinje po inostranom fakultetu. Roditelje ostavlja da kubure sa njegovom školarinom, putarinom, sa silnim ekskurzijama i užinom, a on odlazi na dalek put, sa namerom da nešto učini za sebe. I za druge naravno, uvek je svima pričao da nikada neće zaboraviti na familiju i na komšije kad postane neko i nešto. Ali prvo sebe da obezbedi.
