Improvizovani Pampers u zrnu.
„zajedno smo pišali u pesak“
Rečenica koju upućujemo osobama koje vole da pljuju uspešnije od sebe.
-Mile: Pu, jebem ti mutavog Pizona, jebala ga taktika!
-Stole: Pa ja sam vam lepo reko da taj čovek nema pojma.
-Bole: Ma treba ga nabiti na kolac, on nema veze s fudbalom.
-Djole: Ajde ne serite tu, taj čovek ima više u malom prstu nego svi vaši mozgovi zajedno...dok je on igrao fudbal, vi niste bili ni u mudima!
Neoboriv argument naših roditelja kad god odluče da nam uskrate nešto što je po njihovom mišljenju luksuz.
Ćale: Skuter??? Jel ti znaš da sam ja pešačio 5 km do škole, kad sam bio u tvojim godinama ...
Bolest izazvana lagodnim zivotom i šiljenjem kurca na plaži koja za razliku od peska u bubrezima ne utiče negativno na ljudski organizam.
Šahovski termin za pokušaj žrtvovanja pešaka kako bi protivnik naseo, uzeo istog i u nastavku najebao k'o Sena u krivini Tamburelo.
Klasična navlakuša. Nasedanje na fintu.
- Jovanoviću, koji je hemijski simbol bora?
- Ouuuuvaj, paaaaa... B?
- Bravo! A simbol sumpora?
- S.
- Dooobro. A kalijum?
- K.
- Super. Još gvožđe i kraj?
- Gv! (siguran k'o Nemac na tiketu)
- Eee moj Gv... Sedi jedan!
Nema govora o romantici, to su autentični srpski motivi ako ćemo po najavi za RTS reklame.
Seo sam u automobil i uputio se na posao.
Vozio sam polako i oprezno kao i svaki dan.Mali komšija me pretiče na bajsu sa pomoćnim točkićima. Ako pomislih, biće od njega zdravo dete. Bio je lep dan, kao da nije zima. Kad odjednom sam začuo udarac. Nešto ili nekoga sam udario.Zaustavio sam kola i brzo izašao iz njih. Onda sam ga ugledao kako leži, deset metara od mojih kola. On, bahati pešak. Odmah sam pomislio Kako je odleteo tako daleko !?. Nisam vozio brzo?. Zaključio sam da to mora biti vetar, pošto je baš jako duvao. A i on sad našao da prelazi preko pešačkog??. Sram ga bilo pomislih. Neko je pozvao policiju. Panduru koji me je ispitivao sam rekao da ga nisam video, odjednom je iskočio. Međutim pandur mi je rekao da se ne plašim, štaviše i on je pre neki dan zgazio jednog bahatog pešaka. I posle kažu da naša policija nije dobra i predusetljiva. Ja tvrdim suprotno. Na sudu sam oslobođen, jer je utvrđeno da sam vozio minimalnom brzinom i da sam pešaka samo okrznuo, a vetar ga je dokrajčio. Prohujao sa vihorom rekoše mi. Bio sam presrećan što sam oslobođen, jer stvarno nisam bio kriv. Bio je kriv on, bahati pešak. Šta oni uopšte treba da se motaju po ulici nije mi jasno ?!. Pomislio sam da to što sam oslobođen ima nekakve veze sa mojim ćalom koji je vlasnik Tv stanice, ili sa mojim poslom voditelja , ali sam ubrzo zaključio da sam oslobođen jer nisam kriv. I tako uživam i dalje u vožnji a bahatih pešaka je sve manje. Valjda su čuli da ne smeju da prelaze ulicu.
Definicija je posvećena Slobodanu Bajiću , čoveku za čiju smrt niko nije odgovarao i koji je na kraju dočekao da sam bude kriv za sopstvenu smrt.
Takođe svim ostalim pešacima, koji su poginuli na sličan način, jer ako je pravda neka je pravda za sve.
Argument koji pokušavamo sve redje da upotrebimo, i u koji polažemo sve manje nadanja i kada ga, nekako tiho izgovaramo. Izgleda da smo počeli da polažemo sve manju nadu u dobrotu i nesebičnost ljudi. Izgleda da se ljudskost polako, u nekom medjuprostoru, gubi.
Nije po pravdi ali je pravedno, tebe košta cimanja ali mene košta mnogo više, učini mi toliko, ljudi smo i ti i ja, ko zna - možda ti baš moja pomoć zatreba nekad u životu. Možda ti se nikad i ne vrati sa moje strane ali je ipak ljudski, i ti bi voleo da ti se neko nadje kada ti pomoć najviše zatreba. Baci mi šlauf, to je sve što tražim, ja ću dalje već nekako isplivati.
- Sećam se jednog nastavnika iz osnovne, koji me je toliko mrzeo da mi čak nije dozvoljavao da idem u wc na malom odmoru. Smanjivao bi mi ocene za svaku sitnicu, dok ne bi fasovao dvojku umesto četvorke, petice. Za njega sam bio samo jedan od stotine klinaca koji mu idu na kurac, a meni su njegove dvojke pravile velika sranja..
Jednom sam ga video na bulevaru, stala su mu kola na sred puta i zakrčila saobraćaj. Haos. Nije mogao sam da ih pomeri, ljudi su mu jebali majku, dobacivali.. Niko nije izašao iz kola da pomogne. Za sve njih je bio samo jedan od stotine drkadžija u saobraćaju zbog kojih su danas legli na sirenu. A on je u sebi molio Boga da neko izadje iz kola i pomogne mu.
Kao situacija kada ti fali jedan ispit za uslov i upis na budžet. Ne položiš, padneš godinu, ćale ne može da te finansira, ne uspeš da se snadješ, vratiš se kući i školu na kraju i ne završiš. Radiš neki bezvezan posao do kraja života, kaješ se, i pizdiš jer ženi i deci ne uspevaš da pružiš više. Možeš da zamoliš profesora makar za šest, ljudski da mu objasniš kakva je situacija, ali retki će popustiti, mada su i sami studirali. Nisi zaslužio, princip je princip, pravila jednaka za sve..Kolega dovidjenja.
Odjebe te bez i pomisli da je mogao da utiče pozitivno na jednu sudbinu..Ne sluteći da iza ćoška baš njega vreba neka pakost, koja će ga staviti u milost i nemilost nekih drugih ljudi.
Sve oko nas, što se više batrgamo, to dublje tonemo u sranje.
Uljudan nacin reci za nekog da je peder.
