Pojava česta među populacijom 50-70 godina. Elem, to su ljudi koji uporno pokušavaju da nam predoče sve lepote njegovog rodnog kraja koji je davno napustio. Hiperbolama dočarava superiornost njegovog rodnog kraja, kako u odnosu na šugavu betonsku košnicu, tako i u odnosu na rodne njive i livade drugih ljudi. Međutim, sve bi to bilo u redu da sama činjenica nije da mučeni čovek selo posećuje samo u izuzetnim prilikama i sa istog beži kao oprljen.
- Jao, da ti znaš, prijačak, kakvi su izvori u mome selu, kad bi vodu jednom probao,ne bi znao da odeš sa izvora Javorice. A tek da znaš kakve su šljive na Pašinom brdu, ijao, žute, zrele, ma med medeni....a oni naši lugovi i šumice....divno, nepojmljiva lepota dok prijatan vetrić piri uz miris okošenog sena....
- Koliko često ideš tamo?
- Jbg, nisam bio 15 godina, otkad mi otac umro....Tamo imam dva brata i neku rodbinu. Više volim da dođu kod mene.
Odvala koju koriste osobe koje hoce svom sagovorniku da dokažu kolike su kuronje u medjusobnom takmičenju .....
Osoba A:Eee nemoj da ti sad izvadim vatrogasno crevo iz gaća..... !!
Osoba B:E moj ti, kad udarim kitom u banderu 7 dela u mraku večera !!!
Osoba A: no comment......tisina
Opis neizmerne ljubavi ženke prema svojoj jačoj polovini.
A: Pa dobro,nije ceo svet stao ako te ostavila Teodora keve ti.
-Pokušava da mi pojasni nastalu situaciju dok mu grlić flaše neke domaće brlje meša krajnike.
B: Bvate ne hazumeš ti to. ( vadi flašu iz usta)
A: Ma kapiram,u tvoj se klela dok na drugi nije sela.
B: Aj mani me tih fora sa Vukajlije,idem da šoram.
A: Evo to žilet,da ti se nađe.
B: (nateže flašu) Ma pufi kufac.
Situacija u kojoj privedeš ribu gajbi u nadi za snošajem, a ona ode u dnevnu sobu, sedne i započne neki nebitan razgovor o životu, budućnosti ili nekim sličnim glupostima.
Recinica koja usledi nakon vidjenog davno isteklog roka upotrebe...
Bog.
I bi svjetlost...
Prvo što mi padne na pamet kada se upoznajem sa devojkom koja ima jedno od onih modernih imena.
- Ćao ja sam Lea, ovu su je moje drugarice Tea, Luna i Artemida a ova maWa sWatka čivavica u roze džemperčiću i patofnicama kajsija zlatno-žute boje koju nosi Tea je Milorad.
- Drago mi je devojke, ja sam Petar. Jao vidi ga Milorad, lep je, nema šta, prosto poželim da ga odnesem u Lipovac kog mog dede Milutina, znaš kakvu ima tamo da mu nađemo devojčicu, ima deda ženku nekog šumadijskog goniča pacova, zove se Lea, divno bi se slagali, i ona je lepa a ima isto tako dugačke šiške koje joj padaju preko očiju kao tvojoj drugarici Luni, tako se inače zvala Leina majka, zgazio je kamion prošle godine znaš..
(A mislim se u sebi)
Kaže se za nekoga ko je baš mlad počeo da pije
Deki: Tebra što je onaj Goksi iz tvog kraja propao onako lik, bio dobar fudbaler..
Mare: Burazeru ubi ga tandem dunja-jelen već par godina..
Deki: Šta par godina, pa on nema više od 20, 21..
Mare: Ima 21, al se prvi put napio uz na kraj sela žuta kuća i od tad doliva..
Fraza koja se nekada koristila kao zamena za potpunu nepoznanicu, nešto strano i daleko što nam ni u ludilu ne može pasti na pamet. Zahvaljujući reklamama za deterdžente ova fraza je izgubila na značaju jer sada svi znaju makar 2 španska sela.
Viljariba i Viljabaho.
Izraz, svetovna fraza koja se koristi kada se neciji motivi dovode u pitanje.
Komsinice svracaju kod vas iz cita mira, a pre toga su vam se jedva javljale u hodniku. Jedna, nevino, zapocinje razgovor o vasem trenutnom odnosu sa jednim komsijom, sve eto samo razgovora radi. Druga komsinica, pratilja, dodaje fraze tipa pa i mi imamo simpatije, u komsiluku je to normalno,eto ja Zeksa, ona Mirka... i na kraju naivno nasednete-ma bilo je nesto al je proslo... One-juju, uzasan je...
Nakon sedam dana eto jedne od njih vata se s vasim bivsim komsijom... a lajala je... zbog sebe...
