Rezervni igrač fudbalskog kluba za kojeg je čak i dobijanje šanse "na kašičicu" nedosanjan san. Igrač koji čitavog života trenira, trudi se, ponaša po pravilima, donosi vodu saigračima i ne buni se zbog toga ali jednostavno nema štofa za igru. Nije on taj. Večito biva zaboravljen i zapostavljen, pa čak i kada je pola igrača povređeno a pola pod suspenzijom nikako ne uspeva da malo oseti čar igre, uvek se nađe neko ko će pre njega da šutira "bubamaru" po travnatom pravougaoniku.
Zoran: Mogli bi Dekija malo da ubace, ceo život je u klubu a nikao da zaigra... Da nema dres mislili bi ljudi da je doktor ili pomoćni trener. Mile: Zoki nema od ta posla ništa. Dobar je Deki ali on ti je više presedeo na našoj klupi nego Ferguson na Mančesterovoj...Možda bi i mogli da ga puste, gledao sam ga na treningu, nije loš igračić ali to je sad više postala stvar uroka. Čak sam čuo neke klince iz kraja da pričaju kako kad Deki bude ušao u igru, srušiće se istočna tribina a baš skoro vidim da je jedna greda popustila, nije za zajebanciju. Neka ga, nek sedi.
Svi oni koji kompletno reše tri i više enigmatska časopisa u toku radnog vremena, kao ekstra talentovani, pod nagovorom kolega, prijavljuju se na kviz TV Slagalica.
- Ej Goco, pa kakav je to osmeh? Već duže vreme si stalno nervozna, ovo je baš osvežavajuće. - Lep dan danas, ako me razumeš. - Razumem, razumem i to vrlo dobro. Neki novi? - Ma jok. Naletela sam na Pecu. Onog što smo se još davno na moru zezali lepo desetak dana, pa smo samo napravili rimejk. Još je bolji nego što pamtim. - Pa naravno, napreduje se s’ godinama.
Izgovor kojim keva/cale pokriva svoje zivotne neuspehe.
cale: kakve su ti to ocene ? Sram da te bude, ja kad sam isao u skolu ma sve sam 5-ice imao! dete: kako to da nisi fakultet zavrsio kad si sve petice imao? cale: bila su to druga vremena sine.
Idealna prilika za porast mita i korupcije u zdravstvu.
- Kolega, mnogo je pancijenata danas. Crkoh. - Neka, i treba. Budi srećan što ne moraš da kupuješ kafu, čokolade deci i viski. - Ako, i to što kažeš, što češća nagla promena vremena možemo da uštedimo za odlazak na more. - Pijem u to ime. - Živeli.
Vizionar koji je još 2010 godine napisao definiciju za današnju naslovnu stranu. Ili neki anonimni autor koji danas nesvesno piše definiciju, za naslovnu stranu marta 2016 godine.
Neshvaćeni umetnik u vremenu svog delovanja. On može biti često puta progonjen i osporavan od strane autorske inkvizicije, zbog "jeretičkog" humora koji propoveda.
Ali kao što nas istorija uči, vremena se menjaju. Pa tako i humor poprima neki drugi, sasvim novi oblik. Humor napreduje, a on postaje priznat kao autor. On postaje Galileo Galilej medju autorima. Jer on je čovek koji je video ispred drugih. I ako se zbog velikih pritisaka, privremeno prilagodio rulji, on je ostao dosledan svom vidjenju humora i čeka pravi trenutak, da poput Galileja, sa ponosom može izgovoriti, "IPAK SE SMEJETE"!
Uzrećica svih neradnika na pitanje da nešto urade ili pomognu. Oni iz kreveta izlaze da uplate listić u kladionici i u njega se vraćaju, pitajući se kako su, ali opet, pali na samo jednom paru. U međuvremenu se prave da ih zanima rekonstrukcija vlasti u Srbiji, ko je počeo rat i čekaju, hoće li im neko, ko god, kupiti još jednu pivu klipaču da je popiju ispred granapa.
- Brate, sutra useljavam, pa ako možeš da pomogneš.... - E, brate, nemam vremena, u nekoj sam frci ovih dana (čitaj: boli me dupe. Jesi mislio da ću te ja useljavat')
Rečenica kojom zajebeš ono što si stvarno namjeravao napraviti i vjerovao si da budeš.
dan prije ispita Ma učit ću navečer, ima vremena. .......... Joj, navečer moram pokupit malu na kolodvoru obećo sam joj prije tjedan dana. .......... Učit ću nakon toga. .......... Spava mi se, nemogu umoran na ispit.
Nas narod i narodnosti cesto se u nekim trenutcima sa setom a ne retko i nostalgijom sete kako je sve nekad bilo mnogo bolje.Tada obicno nasi stari otvore svoje srce i kazu kako je nekad plata bila redovna i mnogo veca,da su cene bile nize,skolarina na fakultetima se nije placala,svi su imali siguran posao,svakog leta se islo na more a svake zime na planine a pasos je imao svako i svi su njime lako prelazili grane...Nekada davno u nekoj dalekoj zemlji,nastavljaju oni tada svoju drevnu besedu,sve je bilo krasno ni nalik ovom mestu gde mi sada zivimo. "E sta smo mi tad sve imali..."Kazu oni tada."To su bila vremena..." Tako to oni pricaju,tu bajku,cuvenu i poznatu svima nama iz 80 i neke.
Tada je kazu i Goran Bregovic bio mlad,imao je duzu kosu,pravio bolju muziku a i Milan Stankovic se jos nije rodio...Prosto covek da ne poveruje!
