Uzvik matorog proćelavog majstora iz TV servisa kada ugleda glomaznu kolor Tošibu koju je ćale kupio još na leto '90 da bi mogao ljudski da gleda svetsko prvenstvo, a koja sada skuplja prašinu u uglu jer je greota da se baci.
Jes' da mu jedva radi dugme za paljenje, da se slika skupila na nešto manje od pola ekrana i da ono što u vidu zvuka izlazi iz njega zvuči kao kad Šešeljevom svedoku optužnice uključe glasovnu zaštitu ali...
Ali bre nemate vi klinci pojma! Kake bre plazme, samsunzi, inči, dijagonale, pičke materine... OVO je bre televizor! Ne ovo đubre ovde što će da ti se pokvari opet za godinu dana pa će opet da me zoveš! Nekad su televizore pravili da traju a ovo danas... Gledaj ga kakav je televizorčina! Da se obriše prašina sa njega, da se uglanca... IH! Je li, je l' vam treba?
„bre“
Tačno ta rečBre35 definicija →
Recenica koju je svako od nas bar pedeset puta uzviknuo (ili viknuo u sebi) kada je, listajuci kanale, naleteo na prenos Skupstine.
Razloga je mnogo.
Pozdrav prijatelju koga dugo nisi video
Iznervirani odbrambeni komentar osobe kojoj je dozlogrdilo da joj po pedeset puta nabijaju tanjir sa kolačima pod nos, iako je rekla da hvala lepo nije gladna i da nikako ne može uzeti još jedan.
Zapovedna uzrečica koja upućuje na neki neoborivi autoritet koji isijava bogatim empirijskim odsjajem. Taj stameni stub, majeutski narator obično je neki očev prijatelj sa kojim je on prošao više sito nego rešeto i uvek je spreman da prosvetli neiskusne i zelene duše, koje moraju biti svesne da šta god uradile nikada neće moći da se poredi sa doživljajima pomenute konstante.
Naravno, nije uvek taj fantom reči i doživljaja neki očev prijatelj, to može biti neki politički lider koji se pojavljuje na televiziji, profesor, psiholog, pedagog... prostije rečeno bitno je da pomenuti mora imati narativne sposobnosti Andrića i životno iskustvo Korta Maltezea.
U samim počecima, mlađe razdoblje života, te priče 1001 noći mogu imati zanimljiv prizvuk, ali kada se ponove isto toliko puta onda izazivaju hroničnu apatiju. Toreadorska smirenost i elokventnost govornika izaziva masturbativne reakcije okruženja, nagonsku spremnost da slepo pratiš svaki njegov pokret, ako treba u bunar, onda u bunar. Uz puno navalentnosti posrednika koji se nalazi između mudroslova i tebe, bez njega ta situacija nema pravu čar, jer apel: ,, Slušaj bre šta čovek priča!'' pripada posredniku kao dobošaru rata.
Prihvatanjem da saslušaš priče možeš svašta čuti, kako je neko prevaren, prebijen, kako su povaljene najbolje ribe svoga vremena, kako su napravljeni veliki sportski poduhvati... i mnogi drugi izlivi pameti koji su obični slučajevi koji se mogu videti svaki dan, ali ipak glorifikovani.
A: Dođi sine da vidiš mog prijatelja iz Amsterdama, došao je juče.
B: Jao, nemoj opet, pa svake godine ga upoznajem. Opet će neka poučna priča da padne. Bolje ja da izađem na sporedni izlaz.
A: Ma hajde hoće nešto da ti kaže.
V: O zdravo stigli ste, gde si ti mali? Čuo sam da si prešao u prvi tim Zvezde. Eh kada se ja setim kada smo igrali tvoj otac, još jedan pokojni ortak i ja tri na tri protiv Piksija, Savićevića i Jugovića. To je samo pucalo i koljemo se mi i na kraju pobedimo 5: 4. Posle prilazi meni Piksi i kaže..
B: Izvinjavam se žurim moram na trening, morate mi ispričati drugi put.
A: Sedi tu, slušaj bre šta ti čovek priča možda nešto naučiš. Izvini, ova današnja omladina ne zna ništa. Nastavi.
V: Au što si gadan, kaže on meni, a i ovi tvoji.
Klasičan srbizam koji koriste oni neozbiljno shvaćeni i oni kojima u društvu fali pažnja.
Prvo pitanje koje postavi prosečan Srbin kad gleda scenu "kućne žurke" u američkom filmu.
Izraz nastao na fudbalskim terenima. Izgovaran od strane iznerviranog trenera ili saigrača koji trenutno ne učestvuju u akciji. Izraz se odnosi na loptu koja se iznova vraća na isti deo terena.
Slično kao i menjaj malo stranu, prebacuj na drugu može se koristiti i u svakodnevnom životu.
- Ovo je stvarno poslednji put da idem sa ženama u šoping.
- Što bre, malo prošetamo, posle sednemo na piće...
- Ja sam ozbiljan, ti ako oćeš idi ali meni je lepše da sedim kod kuće, pratim fudbal i to, znam da mi trebaju patike ali ove naše nikako da...aaaa pa gledaj, zbog ovog ti pričam, malopre su bile u ovoj radnji, vadi ih bre, sad su odatle došle!
- E ovo je stvarno previše.
.....
- Ljubavi, a da malo predahnemo?
- Što, nije ti lepo?!
- Super mi je, samo aj ga izvadi malo, odatle je došao pa da probamo malo analno ili ako si za usmeni?!
- Može.
Izraz prosečnog srbina kada prilikom kupovine u omiljenoj prodavnici vidi da je toalet papir na akciji.
Odgovor koji objašnjava kako nekom ne verujete iako se kune u svoju rođenu majku.
- Jelena, ali nisam te prevario!
- Sram te bre bilo, beži da te moje oči ne vide!
- Nisam, majke mi moje!
- Alo bre magarče, jednu majku imaš! Trči kući sad vidi da li joj je dobro!
