Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
„po meni mile mravi“
Najviši stadijum mržnje. Onaj momenat kada se smatra da smrt bez obzira na kako je surov ili mučan način nastupila sama po sebi nije dovoljna kazna.
Takođe i najveća lična uvreda koja ne uključuje članove bliže ili dalje familije (majku, sestru, švecu, tetku, sve po spisku i td.)
- Je l' ti dosta mamu li ti jebem?!!
- Pišaću ti po grobu idiote!!! - pljuckajući zube u masnu baricu krvi.
Neko jednom reče da su ljudi najveće bogatsvo jedne zemlje.
Možda i najvredniji među dragim kamenjem Srbije je nebrušeni šumadijski dijamant - Mile. Mile obitava međ' šumadijskim brdima i livadama, tamo gde se grožđe gazi i šljiva peče, gde pastir u sutonu frulom stado sa ispaše prati, gde miris pokošenog sena daje šmek predvečerju, gde slavuj budi narod a šum stare lipe ga uspavljuje.
Gde je pesma i šala, tu je i Mile, a gde je Mile, tu je uvek pesma i šala. To nekako ide ruku pod ruku. Mile je čovek pravilnog držanja i bistrog ali oštrog pogleda. Mnogo misli ali malo priča, malo priča ali mnogo kaže. On je prostodušni filozof i pesnik šljivika i vinograda, velikog srca.Ume to srce da zaboli kad vidi nepravdu, zlo i zavist među ljudima. Vrlo emotivan, ali to retko pokazuje. Samo harmonika, potpomognuta čašicom, ume da pronađe put do dirke koja oslobađa komešanje u duši, a ova dalje komanduje krivljenje šajkače i ruku u vazduhu.
U dobru dobar, u zlu još bolji. Redak primerak istinskog rodoljuba koji zna da svi sinovi ove zemlje imaju samo jednu majku- Srbiju.
Ako postoji jedna reč,jedno ime koje simbolizuje Šumadinca (onakvog kakav treba svaki da bude),onda je to svakako- Mile.
Retoričko pitanje koje postavljaju pojedine ženske osobe sa ciljem da preduprede bilo kakvu akciju od strane muškarca.
Pomenuti muškarac, najčešće, čak i ako je imao nameru da stupi u akciju, nije stigao ni da je pokaže. Efekat ovog pitanja je ekvivalentan, polivanju pomenutog buretom hladne vode.
1)
A:”Gledala sam juče “State of Play”. Nije loš.”
B:”Meni se baš svideo!”
A:” Je l' se ti to meni nabacuješ?”
2)
A:”Izvini, koliko je sati?”
B:” Je l' se ti to meni nabacuješ?”
3)
A:”Nisam sinoć stigla da odgledam “Očajne domaćice”, da ne znaš možda šta se dešavalo?”
B:”Da li ti stvarno ličim na nekoga ko gleda “Očajne domaćice” ili “Seks i grad”?”
A:” Je l' se ti to meni nabacuješ?”
4)
Ana:”Rado, je l’ možeš da mi pozoveš neki taksi? Žurim kući.”
Rada:”Čekaj još pet minuta, pa može Aca da te odbaci, ide u tvom pravcu.”
Ana:”Aco, je l' se ti to meni nabacuješ?”
Aca: ???????????????
Kad čujemo ovaj izraz, možemo biti sigurni da je tipični Srbin upravo napravio neko poveće sranje, izazvano čuvenim srpskim inatom, koji ustvari nije ništa drugo do najobičnija sujeta.
- Milisave, pa što onako nagrdi onog jadnika?
- More...kaže da moja žena priča u snu, jebem li mu nanu! On će meni...
- Pa šta ti je on kriv što ti je žena takva?
- Šta reče za moju ženu? Dođi ovamo!! Ti ćeš meni...
Profesorska. Školski evergrin.
Koliko god tebi falio taj jedan bod za odličan, pa da se tata otvori za to ljetovanje na obali Crnog mora, da ne kažem ko'bugara, ili imaš zakazano kod kurve iz srednje hemijske škole, koju si morao da kupuješ Džibonijevim lažima da bi joj podvalio, i koliko god ti ne prihvatao 'ne' kao odgovor, posle ovog spusta u stilu Hermana Majera prije povrede, poljuljanog ponosa ćeš napraviti slalom među klupama i vratiti se na mjesto, potpuno poražen. Ova vakcina je toliko djelotvorna da zaustavlja i one najtvrdokornije, u istoriji školstva nije zabilježen primjer uspješnog đačkog odgovora, i toliko je često u upotrebi da niko više ni ne pokušava. Riječ 'kaladont' u istoimenoj igri.
- Profesorka, meni treba trojka.
- Maksimoviću, i meni treba mnogo toga u životu...
- (Treba vama kurac profesorka).
- (Pa da znaš).
Ljubi ga majka, samo nek je on meni živ i zdrav. Nek se drogira, puši, pije, samo da ne sedi na 'ladnom betonu. Prvo su počele babe još davno da koriste ovaj izraz, pa se on s kolena na koleno prenosio i stigao u 21. vek.
Isti je k'o njegov ćale, po suncu 'odio, i on voli za flašu da se u'vati.
Iako izraz asocira na kaznu, on to svakako ne predstavlja. Više je psihički, nego fizički čin. Davanje podrške prijatelju i saigraču u trenucima kada nešto treba da se odlučuje. Uglavnom se dešava u košarci, odbojci i rukometu. Udaranje ovlaš rukom po saigračevom gluteusu, mu uliva neku dodatnu snagu, poverenje i sigurnost. U košarci se primenjuje kada igrač treba da izađe na teren, ili u pauzi između slobodnih bacanja. Pojava koja od razvijenih sportista, pravi feminizirane momke.
- Je li bre Miloje, da ti meni objasniš, što se ovi košarkaši stalno udaraju po dupetu?
- Spomenka, pusti me da gledam utakmicu, stižu nas ovi crnci. A posle ću da ti pokažem kako se to radi!
Neviđeni odjeb osoba ženskog pola, žemskinja, u blagoslovenom stanju... Kao da do sad nisu smislili dovoljno načina da izluđuju muškarce, pa im treba još jedan, dodatni. Nebitno da li si i koliko ti u pravu, na ovu rečenicu ne postoji adekvatan odgovor. Da si svetac, bez ijedne greške, posle ove rečenice osećaćeš se kao govno, i preispitivaćeš sve dosadašnje postupke. Šta ćeš, bez njih se ne može, sa njima je mnogo teško...
:On, vraća se kući sa posla: Dušo, stigao sam, gde su kola, moram da odem da povezem krevetac što smo naručili, sad mi majstor reče da je gotov.
Ona: Jao dušo, odneo je pauk, parkirala sam ga na ulici, ni ne videh, na ono žuto mesto...
:On već besni: Kako odneo, pa sad moram trolom po kola, pa tek onda po krevetac... Daj ne stižem na utakmicu!
Ona: Jooj, pa žurila sam, da ti javim da sam prednje svetlo razbila, jaooo pa sad sam se setila...
On: Kako razbila?! Čime?!
Ona: Slala Cici poruku, da idemo na manikir, i odjednom počeo neki beli dim da izlazi iz kola, šta ću pa nisam videla onaj metalni stubić...
On: Pa jesi ti čitava?!
Ona: Jesam, meni nije ništa... Joj, odoh, čeka me Cica napolju... A ti ne moraš da žuriš, ionako nemamo TV, nisam stigla da uplatim kablovsku...
On: ŠKK?!
Ona: Dušo, pa u meni raste život...ne možeš ti da se ljutiš na svoju trudnu ženicu...
Polazeći od ideje da je sama reč "ajme" u stvari neka vrsta skraćenice od: "hajde me", mogu reći samo da je cela uzrečica tim više zbunjujuća. Neophodna je naročita intonacija pri izgovoru koju je teško postići čak i uz upotrebu raspoloživog nam govornog aparata, ali pokušaću da približim: http://vukajlija.com/govor/nek-kaze/30380
Koriste je uglavnom ljudi koji su do pre nekoliko godina bili kategorisani kao "izbeglice", najčešće je u pitanju izraz čuđenja, a da ne bih nepotrebno ulazila u moguće situacije, navela bih primer.
Sr1: Jeste li čuli za onog malog što je udario profesorku?
D: Ajme ti je meni!
Sr2: Ma bre ona je njega udarila prva, i neka joj je vratio!
Sr1: Daj bre, kako može da tuče matoru ženu! Zajebi to...
D: Ajme ti je meni!
Bg: Pa znaš šta, to se kod mene u školi dešavalo skoro svakodnevno... ništa čudno :|
D: Ajme ti je meni!
Zem: Joj kod mene ko nije bar jednom roknuo profanku taj k'o da nije ni išao u školu, verujte mi!
Sr1: E ljudi... kenjate mnogo!
D: Ajme ti je meni!
