Vrhunac, kulminacija i posledica večitog biranja najlakšeg od svih rešenja u životu.
Osnovna škola Otac: Je li sine, jesi li popravio onog keca iz matematike? Sin: Pa, tata, kako da ti kažem, nisam. Rekla mi nastavnica da biram: ili da spremim popravni ispit u avgustu, ili da lagano ponovim ceo razred, pa da to usavršim, i pravo da ti kažem, mislim da ću tako. Otac: Pa da ideš sa klincima godinu dana mlađim od tebe? Sin: Šta ćeš tata, meni tako LAKŠE...
Srednja škola Otac: Je li sine, čujem, ne ide ti nešto ta gimnazija, svake godine bar po jedan popravni. Planiraš li ti da upisuješ neki fakultet, ili da te šaljem na zanat? Sin: Pa tata, kako da ti kažem, nisam ja za školu. Daj neki zanat, ako će da mi bude LAKŠE...
Posle par meseci Sin: Je li, ćale, što me ti slaga da je zanat LAKŠI od učenja, kad me majstor Mića redovno ubija kad god me uhvati da pušim iza zgrade... Otac: Pa sam si birao, magarčino... Sin: E, znaš šta, hajde, gledaću da završim nekako tu srednju školu, pa da sledeće godine idem na prijemni ispit za faks. Mislim da mi je tako LAKŠE.
Godinu dana kasnije Sin: Znaš šta, ćale. Ne mogu sada da jurim taj prijemni. Hajde, daj mi godinu dana fore, da vidim šta ću da studiram, tako mi je LAKŠE... Otac: Dobro, ali znaj, neću večito da te izdržavam...
Još godinu dana kasnije Sin: Ćale, da te pitam nešto. Šta će tebi onaj plac u Grockoj? Otac: Pa, ja to mislio da sagradim kuću tamo, da se tvoja majka i ja preselimo kad odemo u penziju. Sin: E, ali vi imate ovaj stan, a meni treba neki keš, zapravo. Otac: Kakav keš? Sin: Vidiš, ovi državni faksovi ne donose nikakvu perspektivu. Ja mislio da studiram neki privatni, to mi otvara šire vidike, pa rekoh, tako je možda LAKŠE... (nekoliko minuta ubeđivanja kasnije) Otac: Dobro, ali ako će to biti poslednje što tražiš...
10 godina studiranja kasnije Sin: Ćale, šta da radim... Kad sam upisivao rekli su "studiraj, pa biraj", a sada i nemam neki izbor... Otac: Imaš, sine... Sin: Šta? Otac: Ostalo je da biraš kako ćeš se NAJLAKŠE ubiti, magarčino!
Jedan od najbrutalnijih i najslikovitijih izraza koji služe dočaravanju bezizlazne situacije. Koristi sa da naglasi čemernu okolnost u kojoj je svaka nada zamrla i smrt deluje kao jedini izlaz.
- Jel vratio Mare one pare zelenašima? - Nije, juče mu bio rok, a sve pare je dao na Marijin propali abortus. - Pa šta će sada? - Nemam pojma, može samo da se ubije k'o ratno siroče.
-Pa gde si ti, Miloje, sto godina te nema na belom svetu! Pa šta ti je to sa rukom, nesrećo jedna? -Ćuti, ništa me ne pitaj! Podjem ti ja neku noć kod Smiljke, a njoj ćale bio kući, i ja šta ću, gde ću, pa ajd kroz prozor, a on visok 2 metra. Stavi ona meni neke lotre ispod prozora, kad 'oću kurac da se popnem! Pukne meni letvica od lotre, noga opikne i ja se srgam s metar i po visine. Dobro glavu nisam izgubio! -Hoće to tako, ne znam šta da ti kažem...
- Slinče, jesi preboleo? - Glavu nisam. Kurvu jesam. - Stvarno nema smisla, kako koja udari katanac na pičku, ti odma' u kafanu da se dibidus upropastiš. - Jebiga, ćale, nešto sam se rešio... - Sinoć si se tela rešio, a od jutros 'oćeš oca. Sikter na njivu!
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
- Sinko, nemoj ti od taje da kriješ da ne piješ. Skont'o je tajo tebe. - A je li? Kako to? - Pa fino. Ja ti ostavio bokal vode na stolić sinoć kad si došao iz grada, a jutros kad sam ušao u sobu, on prazan. Zna se od čega se toliko ožedni. Nemoj mi samo reći da si cvijeće zalio, ne pije vodu ta priča. - A, jebiga ćale, bio si mlad, šta da ti pričam. Sinoć bio s društvom u kafani dole kod Slađe. A ti znaš kako je kad se ture okreću. Pivo po pivo i na kraju se raskujemo k'o paleta. - Pa jel bilo šta na belegiju? - Ništa... - PU! Vodim te do popa da se ispovijediš, pa onda hodži da ti kakav zapis napiše. Nemoj da me brukaš pred narodom, zna se šta je moja žila. Drugi put ideš sa mnom na turenje.
