Ostalo je da biraš kako ćeš se najlakše ubiti

Osnovna škola
Otac: Je li sine, jesi li popravio onog keca iz matematike?
Sin: Pa, tata, kako da ti kažem, nisam. Rekla mi nastavnica da biram: ili da spremim popravni ispit u avgustu, ili da lagano ponovim ceo razred, pa da to usavršim, i pravo da ti kažem, mislim da ću tako.
Otac: Pa da ideš sa klincima godinu dana mlađim od tebe?
Sin: Šta ćeš tata, meni tako LAKŠE...

Srednja škola
Otac: Je li sine, čujem, ne ide ti nešto ta gimnazija, svake godine bar po jedan popravni. Planiraš li ti da upisuješ neki fakultet, ili da te šaljem na zanat?
Sin: Pa tata, kako da ti kažem, nisam ja za školu. Daj neki zanat, ako će da mi bude LAKŠE...

Posle par meseci
Sin: Je li, ćale, što me ti slaga da je zanat LAKŠI od učenja, kad me majstor Mića redovno ubija kad god me uhvati da pušim iza zgrade...
Otac: Pa sam si birao, magarčino...
Sin: E, znaš šta, hajde, gledaću da završim nekako tu srednju školu, pa da sledeće godine idem na prijemni ispit za faks. Mislim da mi je tako LAKŠE.

Godinu dana kasnije
Sin: Znaš šta, ćale. Ne mogu sada da jurim taj prijemni. Hajde, daj mi godinu dana fore, da vidim šta ću da studiram, tako mi je LAKŠE...
Otac: Dobro, ali znaj, neću večito da te izdržavam...

Još godinu dana kasnije
Sin: Ćale, da te pitam nešto. Šta će tebi onaj plac u Grockoj?
Otac: Pa, ja to mislio da sagradim kuću tamo, da se tvoja majka i ja preselimo kad odemo u penziju.
Sin: E, ali vi imate ovaj stan, a meni treba neki keš, zapravo.
Otac: Kakav keš?
Sin: Vidiš, ovi državni faksovi ne donose nikakvu perspektivu. Ja mislio da studiram neki privatni, to mi otvara šire vidike, pa rekoh, tako je možda LAKŠE...
(nekoliko minuta ubeđivanja kasnije)
Otac: Dobro, ali ako će to biti poslednje što tražiš...

10 godina studiranja kasnije
Sin: Ćale, šta da radim... Kad sam upisivao rekli su "studiraj, pa biraj", a sada i nemam neki izbor...
Otac: Imaš, sine...
Sin: Šta?
Otac: Ostalo je da biraš kako ćeš se NAJLAKŠE ubiti, magarčino!