Rendom visoki državnik bez napisanog mu govora.
1999 god., Okrug Džeferson, Kolorado, SAD
- Excuse me, sir, but...When do you think president Clinton will be taking his speech? We are waiting for almost an hour now...
- Sorry, ma'am, that's highly classified...
- It's just that people are devastated with this school masacre and all, they were hoping for a word of comfort from their leader...
- Mr. president is also devastated, ma'am. His speech assistant was run over by a car yesterday and since then hasn't been able to produce words for him. But that's also highly classified...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
1996 god., Beograd, Srbija
- Volim i ja vas!
***
Ivica Dačić: Što li to reče, bre?!
Mirko Marjanović: Ma, pusti, debeli. Posvađao se sinoć sa Mirom, nije 'tela jutros da mu napiše ni jednu jedinu reč!
Uzvik devojke u poznim tridesetim godinama prilikom bacanja za bidermajer.Potencijalna udavača koja godinama sanja sebe u beloj venčanici.
-Gle Maju kad napravi paradu k'o Ivica Kralj, jeb'o je bidermajer.
Krajnji stepen nemoći. Izraz prenesen u stvaran život može da se primeni kad smo kod neke situacije toliko nemoćni kao Dačić oko Kosova. Primenjeniji svakako kad smo nemoćni da osvojimo neku devojku, pa sve što možemo da uradimo je da oblećemo oko nje kao kiša oko Kragujevca. Baš kao malo jarence iz naslova privučeno jarkim bojama šućura (čitaj oblinama gore pomenute devojke, naročito sisama i guzicom) možemo samo da ga lizućemo u nadi da će šućur pustiti neki slatki sok, svesni da se ne jede sve što ne leti, jer lete i govna, ptičija češće a ljudska ređe, kad pijani pilot prazni kible avionskog klozeta u pokretu.
- Vidi ga Šime, al je pijan ko klen, cevči ovo pivo dva sata. Do duše četrnesto al ga cevči. Jebo te ili pi ili ostavi.
- A jebeš ga, nema gde više da mu stane, sad samo lizuće ko jare šućur, a neće da batali flašu zna da mu ne gine tovarenje.
Ono što najmanje koristiš pri otvaranju piva.
Radije su to: viljuška, ivica stola ili nešto treće.
Pravo ime Satan Panonskog je Ivica Čuljak, poznat je bio i kao Kečer II. Rodio se u Vinkovcima krajem pedesetih, otac mu je bio vojno lice. Kako je bio samoživ, talentovan momak a živeo je u maloj sredini sa autoritativnim ocem, logično je bilo da postane ljuti panker. Isprva je pisao pesme, slikao, pa se pročuo po underground krugovima. Prelomni trenutak u njegovom životu desio se početkom osamdesetih. U Vinkovačkom hotelu je pjevala Meri Cetinic i tu se skupio malogradjanski vinkovački krem. Ivica nije mogao izdržati otišao je tamo pod punom punkerskom opremom. To se nije svidelo lokalnim mafiozama i po njegovim riječima ¨oni veliki htjeli su zgaziti mene malog¨, izvukao je nož i iskasapio jednog od njih. Zaglavio je u vinkovačkoj ludari na neodredjeno vreme. U ludari nastavlja da piše, slika, priča o njemu, posredstvom raznih fanzina, izlazi iz ex. YU okvira. Neki čak tvrde da ga je posetila legenda američkog HC a Jello Biafra, al to nikad nije potvrđeno. Krajem osamdesetih izlazi iz ludaje pa sa Dusparom, Kilmisterom I Mariom (Lepim) muzičarima iz vinkovačkih Majki, počinje da nastupa pod imenom Satan Panonski. Na sceni se obično sekao nožem, skakao na glavu, valjao po zapaljenim kesama, pa je malo ko obraćao pažnju na njihovu muziku. Njegov izdavač, Zdenko Franjić, je tu muziku okarakterisao kao folk-punk, dok ju je Satan nazivao hard-blood-shock. Uglavnom, izdali su tri albuma: LJLJLJLJ(Ljuljamo Ljubljeni Ljubičasti Ljulj), Nuklearne Olimpijske Igre, Kako je punker branio Hrvatsku (92). Najpoznatije pesme su: Iza zida, Lepi Mario, Komšinica Slavica, Poslednji Dinosaurus Umire, Misli li Istok…Izdao je knjigu pesama+ispovesti "Mentalni Ranjenik". Početkom 90 tih u saobraćajnoj nesreći gine Lepi Mario, ubrzo počinje rat i Satan pošto je čovek bio Hrvat, priključuje se zengama. Nije potrajao dugo, bizarno u toku jednog primirja popije zalutali metak, koji je došao sa Hrvatske strane. Bolje upućeni tvrde da metak nije bio baš zalutao, već da ga je ubio rođak onog iskasapljenog mafioze, što nikad nije dokazano. I to je bio kraj. Uglavnom, Satan je ostao zapamćen kao jedan od najjačih underground likova ex. YU. Ima puno angdota , legendi o njemu, al to nekom drugom prilikom.Nuklearne Olimpijske Igre je lako naći, a to je ujedno I njegov najbolji album. Al oprezno, nije za preosetljive.
sigurno nije bio citav,nikad nije trebao biti pusten iz ludare
e da jos par teorija kako je poginuo:
"poginuo ja kad je kližući se po zaleđenoj lokvi pao i slučajno si ispalio rafal u glavu"
"lik poginuo tako sto je sa mačem u ruci krenuo na tenk! Bez zezanja!"
Izraz koji se koristi kad neko nema pojma o onome o čemu se diskutuje, ili jednostavno nema pojma o određenoj stvari.
U Argentini leta gospodnjeg 2014. obraća se i priča na Engleskom ( koji je baj d vej ojebo i gugl translejta ) o Argentini gospodin Ivica Miljacka Dačić.
: Opšte je poznato da sam ja u toku finala sveckog prvenstva u fudbalu sed'o između Švabe i Argentinosa, i lično sam Švabi rek'o da navijam za Argentince. Argentinci imaju mnogo toga zajedničkog sa Srbijom kao na primer nemaštinu, lepe žene, dobru hranu....
Argentina takođe ima i Tango...
Navijao sam za Argentinu i zbog Maradone, Če Gevare, Evite Peron...
U međuvremenu se čuje domunđavanje između dvoje Gaučosa.
: Jeli, šta napriča ovaj lebtijebem krvavi ?
: Ma pusti ga, vidiš da em što je mortus pijan em se inače razume u nas ko Marica u kriv kurac.
Kad ostaneš
bez teksta,
bez reči
bez komentara- a glas ipak hoće nešto da kaže. Dakle audio verzija navedenih izraza.
- Ivica Dačić i Boris Tadić rame uz rame na proslavi Petog oktobra.
Jebem te živote!
- Srpski narod bi morao da prođe katarzu i da se pokaje (izjavljuju ljudi koji proteraše taj isti narod i ostaše u svojim, od Srba čistim državama)
Jebem te živote!
- Kad ti najveća eks drolja priča o moralu uživljavajući se bolesno u ulogu supruge i majke.
Jebem te živote!
- Kad najvećeg smrada iz razreda čuješ kako balavi da je bio najomiljeniji drugar.
Jebem te živote!
- Kad kupe diplome na kilo pa postanu elita.
Jebem te živote!
- Kad ti narkoman i alkoholičar priča o štetnosti opojnih sredstava(javne ličnosti)
Jebem te živote!
- Kad Ana i Jelena ne mogu da ni do pola napune Arenu dok igraju za reprezentaciju a Šabani je ukrcaju dva dana zaredom.
Jebem te živote!
Skretanje pažnje sa nekog problema, ukazujući na to kako je nešto drugo mnogo gore i važnije.
A: "Nezaposlenost je ogromna!"
Dačić: "Jeste, ali pogledajte samo koliko problema imamo na Kosovu."
Nemam me.
Došlo mi je da propadnem u zemlju. Umesto toga - rešio sam da provisim čitav dan na Vuki, gde nema nikog ko me zna, gde sam virtuelno slobodan, gde sam svoj.
1. Smučilo mi se da idem na jebeni fudbal svaki dan u isto vreme, da ganjam onu uštogoljenu Milicu koja obožava da je mole za pogled, da pišam po kraju sa nedoraslim mi ni u toj disciplini.
2. Smučilo mi se da zabavljam umišljenog šefa dok me napufkava smradom iz svoje debele umašnjene guzice i sere po svemu što sam dosad uradio! Od cure me bole oči, ne mogu više da je gledam koliko smo dugo zajedno.
3. Smučili su mi se prazni razgovori, prosečni ljudi, ratovi, nazovi dame, ulični prodavci, smećari, poštari, vozila, gradska buka, Pink i Fox, Dačić i Vučić, apotekarske radnice, pijaca, jebeni njujorkeraši, čak i droga, i umetnost i vazduh!
Dosta mi je svega.
- Sine, zvala je Tanja, da vratiš knjigu u biblioteku. I da se vidite. A i Bleja je zvao, pita što te nema na igralištu.
- Ko još?
- Gazda. Da nosiš neke gajbe sa njim i pomoćnikom.
- Dalje?
- Šta znam sinko, evo zapisala sam, ne mogu da popamtim sve! (daje mu poveći spisak)
- (I ne pogledavši sasvim pažljivo) Slušaj kevo, reći ćeš im da mene nema. Da sam otišo u Božju majčinu, i da ne znaš kad se vraćam! Danas postojim samo na Vukajliji.
Svijet iz perspektive posmatarača za stolom u uglu kafane, kroz veo duvanskog dima.
On je taj koji prvi ulazi i poslednji izlazi. Sjedi sam za stolom sa limenom pikslom, predizbornim upaljačem, mekim pakovanjem cigareta i čašom lošeg alkohola, nehajno nalakćen. Tako ga drugi vide. Njegov pogled filtriran je dimom cigarete bez filtera iz ugla usana koja kao da se nikad ne gasi. Ne znaju ga po imenu. Tek ponekom konobari nadjenu nadimak, ali ga nikad njime ne oslove.
Gotovo neprimjetan za druge. Vide ga, ali se ne bave njime. Ni on se ne bavi njima. U njegovoj slici nema oštrih ivica i jasnih oblika, nema jarkih boja, nema društva, nema porodice. Sve je obavijeno izmaglicom nezainteresovanosti i samodovoljnosti. Sfumato kao tehnika življenja i nirvana u pravom smislu riječi.
- Jebem ti inventuru, da ti jebem! Ima l' išta na svijetu dosadnije... Dokle smo?
- Magacin završen, šank završen. Još samo ovo po kafani.
- Dobro, to ćemo časkom. Piši - stolica!
- Komada?
- Trideset.
- Toliko je i bilo. Dalje!
- Sto.
- Komada?
- Deset. Gospodin u korneru.
- Komada?
- Jedan.
- Ček! Prošle godine su bila dvojica.
- C'est la vie, moj Milutine, c'est la vie...
http://vukajlija.com/forum/teme/68599-ja-u-skolu-idem-i-dobar-sam-djak-ko-od-skole-bezi
