Rečenica sastavljena od toponima poznatih samo meštanima sela i eventualno onima kojima je familija iz tog sela.
- Dobar dan starino, kuda za Lukiće? - Sinovac ništa prostije. Kreneš pravo pa kod Popovića zabrana skreneš levo, tu prođeš Grdelića mlin i izbiješ na tromeđu.Tu vodi računa da se ne zezneš da skreneš levo ka Drkinom viru, nego ideš desno ka Lukovićima. Voziš jedno pesto metara i prođeš Rajkovu česmu , e tu negde su ti Lukići odma iznad Aćimovića. -Fala čiča pomogo si mi znaš kako... - Nema našta, uzdravlje sinko
Stanovnici omanjeg grada ili malo većeg sela. Gde se otprilike svi "poznaju".
Opština Gornji Milanovac 25000 stanovnika. Grad 15000.
moj otac: "Ja i tvoja mama smo se upoznali preko naše kume. Ja sam bio u vezi sa našom kumom a mama je bila u vezi sa njenim bratom. A strina Jeca se nekad "družila" sa našim kumom, a i jedno vreme sa mnom, pa se posle udala za tvog strica. Dok je tvoj stric nekad bio u vezi sa tvojom ujnom koja se posle udala za tvog ujaka koji se nekad "družio" sa tvojom tetkom, a tvoja tetka se družila i sa...." ja: "STOP! A onda nije imalo kola da se izadje u Čačak recimo?!"
- Ko je autor ovog ulja na platnu u Vašoj dnevnoj sobi? Jel' Sava Stojkov? - Nemam ja pojma, sinko. Sve je to za mene sedma umetnost. - Mislite španska sela? Sedma umetnost je film. - Španska sela, sedma umetnost... Isti kurac.
-Ne, lječniče, to su sada samo moji posli. Nitko me neće spriječit da izrodim djecu, da ne budem suha šljiva, i imam bujna prsa. Poslije svega što mi je ona zlica učinjela napokon mi je žlica upala u med. -Ne, Marichuy, ne radite ludosti, dozvolite mi ovo cjepivo pa da svršimo s tim...
