On se pita za sve, zna sve i odlučuje sve. Obično oličen u vidu direktora neke firme. Kako on kaže, tako i biva. Ako kaže "Taj i taj će raditi sutra" nema te sile koja će dotičnog radnika spriječiti da dođe na posao i pošteno zaradi neki dinar. Aj' sad, koliko je to pošteno, to je pod upitnikom. On vuče i najmanji končić do koga seže čitava njegova mreža. Kontroliše sve. Baš sve.
Ako li mu se neko ko nema pojma o njegovoj veličini zamjeri, jebo je ježa. U leđa. Triput. Zaredom.
- E, ima li kakva posla tamo kod vas? - Slabo jebiga, ne zapošljavaju ovi naši. - Kako ne zapošljavaju, juče primili 10 radnika? - A, to je po nalogu Dimitrijevića. On ti je kod nas bog i jaje. - Ma kakvi, konkurisaću ja kod vas, prolazim sigurno. - Slobodno ti konkuriši, al' preporučujem ti proturiš Dimitrijeviću kovertu sa svojim imenom i kojom šuškom ako šta oćeš da učiniš.
Odnosno završićeš na giljotini. Četvrti stepen greha; kad ti prekomerno uživanje postaje strast i navika, kao recimo da se treseš od vinjaka svaki petak i stavljaš u maloletnicu... dok ne poluciraš seme u nj. Stradanje usled odjebavanja Aristotelove etike, tj. mudros'i da između preterivanja i zaostajanja izabereš sredinu. Takozvanu zlatnu sredinu. Apsolutni bol kurca za moguću posledicu, dok se ona zaista ne dogodi... al' tad si sine liz'o lajsnu i oter'o kevu u grob.
- Večeras jabukovača? Po pola? Donesi mi dvesta kinti. - Jok. - IZDAO SI MJETAAAAAL!!!1 - Doći će ti glave taj otrov kad počnu zubi da se krune dok jedeš hleb i jetra da plače od ciroze neće ti ni šešeljevi eksperti pomoći.
Starodrevni odeljak u srpskom viteškom kodeksu. Nastao u potrebi za elementarnom samoodbranom od pametnjakovića iz kategorije "naknadna pamet", ovaj "ti će..." korpus se vremenom osladio Srbinu i ušao u njegovu svakodnevnu komunikaciju, bilo za to povoda ili ne, pa će ga dotični upotrebiti ne samo kao odgovor na nečiji zloban komentar, nego i na najiskreniju pohvalu i izraz poštovanja za nešto što je uradio. Takvu reakciju ne treba uzimati za zlo (mada je to neupućenim ljudima sa strane teško objasniti).
Najčešći primeri su poznati kao tzv. "Ti će" trijada:
1. Ti će mi kažeš! 2. Ti će me učiš! 3. Ti će mi zabraniš!
*Dozvoljene su i varijacije, koje mogu biti i jednokratne, u zavisnosti od konkretnog slučaja. "Jes" ispred "ti će" dodati po potrebi/nahođenju.*
Nalakćen na tarabu, premećući travku po ustima, dokoni Đura gleda kako komšija Mitar radi nešto u svojoj avliji. Ćuti jedan, ćuti drugi. Kad je posao bio gotov, Đura će: - Komšo, nije to trebalo tako! Prvo si moro... - Jes, ti će mi kažeš! Pogledaj prvo svoju avliju, na šta liči, pa se onda javi!
*U jednom društvancetu, momak priča vic koji počinje sa: "Juri tip mercedesom...". Vic onako, nije ni loš, na kraju se smeju, a jedan se utrpava: "E ne iide taako, ja znam sa be-em-veeeom". Uf, malo teži slučaj. Ovde nijedno "ti će" ne bi bilo dovoljno, ovako nešto iziskuje mnogo konkretnije mere, neverbalne...*
*Slavni rok gitarista, na zalasku karijere, obilazi The rest of the world, da se ogrebe za neku kintu dok još može. U jednoj srpskoj varoši, gostoljubivi domaćini mu navataju ritam gitaristu na šumadijski čaj, pa organizatori nekako nađu jednog lokalca koji je u mladosti svirao gitaru, a sticajem okolnosti zna repertoar gostujuće megazvezde. Na kraju se pokaže da nije bilo razloga za strepnju kako će da prođe svirka. Slavni muzičar, sa olakšanjem, prilazi i pruža ruku onome:* - C'ngrats, man, you do it, wow! - Thank you, sir! (sebi u bradu) Jok, tebe sam čeko da dođeš da me učiš! - Beg ya p'rdon? - Ništa, ništa, velim tenkju, jesi gluv?
Nakon sto se izrazi nada da ce se nesto desiti onako kako mi pravednici zasluzujemo, slijedi malo neprijatne tisine, za trenutak se pojavi sumnja, ali onda se neko sjeti da sumnju otjera magicnim rijecima "Dace Bog".
Neuki cesto ovu recenicu isprate kucanjem u drvo, ne shvatajuci da time umanjuju njen efekat.
Ovaj put ću da dobijem na kladionici kamaru para... Daće bog.
Ovom izrekom su me često dočekivali kod kuće kada me pošalju da nešto kupim ili nešto obavim, a ja se zaigram ili zapričam sa društvom pa debelo okasnim sa povratkom.
Izraz koji opisuje irelevantnost date osobe, budući da se na slavu poziva samo porodica i ljudi koji su vam zaista bitni u životu. Obično se upućuje ljudima koji mnogo brinu šta će drugi da misle, u svakoj situaciji.
(neka svadba)
- Ubijaju me cipele... - Pa ti izuj... nisi ni prva ni poslednja. - Ma gde, glupo mi pred ovim ljudima... - Što, će ti dođu na slavu možda?
Rečenica kojom sagovorniku dočaravamo koliko je pizda i da mu nema spasa, kao ni njegovom potomstvu.
- Ajmo negde na pivo! - Ajde, ali ne mogu pivo, može sok. - Što? - A devojka će da mi kenja... Ne voli kad dolazim kući pijan. - Pa, nećemo da se napijemo. Samo po jedno pivce. - A bolje ne... - E jesi pizduljina! Takva će i deca da ti budu!
-----------
- Imaš orbit? - Ne'am. (posle 10 minuta vadi i stavlja dve žvake u usta) - Kako nemaš, sad si dve uzeo?!? - Pa, to mi poslednje dve bile. - A ti si morao obe baš da uzmeš? - Pa, da. Kao u reklami. - Siso. Takva će i deca da ti budu!
-----------
- Ćale, daj neki dinar! - Dao sam ti juče. - Potrošio sam. Treba mi opet. - Nema! Tek možeš da dobiješ kad legne plata. - E, stvarno si... Takva će i deca da ti budu, samo da znaš!
