Priznati neku svoju slabost ali tako da ostaviš utisak jačine, postojanosti i moralnosti iako ti najbolje znaš da se tu zapravo radi o tvom usranom hedonističkom karakteru.
- Aleksandre, vreme je da kao muškarac razgovaraš sa Stefanom.
- Šta je sad koji kurac?! Polomiću ga!
- Za sada, još ništa...Ali, bojim se najgoreg.
- Govori ženo božija, da nije droga?
- Još gore. Juče,krenem na posao po onom kijametu a zaboravim kišobran. Vratim se u stan i zateknem našeg sina kako drka na tetkine slike u računaru...
- Jebem ti ženo majku, al` si me prepala! Ja mislio da je uradio bogznašta! A svastika bi mogla da pazi kome forvarduje svoje večernje aktove! Nisam ni ja od kamena...
Sleng za babu. Šaljivi izraz koji se najčešće koristi da pokaže da ta bakica i nije baš naivna.
- Idem ti ja tako, kad neki ćoman spopande babu koja je izlazila iz pošte i krene da joj zabode novčanik, kad bakutaner ni pet ni šest zgrabi kišobran i sve po njemu. Sevnula ga ko Sveti Ilija.
Znate je, kurvu. Ta riječ, "kurva", izlizala se, jer svakome je nešto kurva danas, što zbog širine pojma, što zbog manjka rječitosti. Kako god, bolju riječ za ovu pojavu nemam.
Ona je tako nebitna spodoba. Tiha, ali nije nečujna. Sitna, nema je ni da se neon razlije po asfaltu uveče, ali te iskvasi. Pada tako iznemoglo, kao da će svakog časa da izumre, a ostaje uz tebe dok je ne primijetiš, pa onda dok te ne izludi.
Kao što kurvu ne prihvataš kao ženu (koji je to jedan što nije pomislio da je za bolje?), tako ni ovo ruglo ne prihvataš za kišu. Ona je samo još jedna dilema, još jedna glavobolja. Da li da uzmem kišobran? Mislim li da će stati nakon samo dva dana ili je znam bolje od toga? Duboke cipele, iako je vrućina? Znojava ili samo mokra stopala?
Ona nema rezervisane termine. Zaboravim je nekad, pomislim da i ona je mene, a ona onda dodje i zacvrči. Tada me zaprati... Toliko joj se osladila zemlja da je sve rjedje pušta da diše. Sve je razvodnila, osivila je nebo, ubila je sve mirise, a ja sve češće počinjem priče sa: "Padala je neka kiša dosadna..."
A pričao je meni deda o njegovim kišama. Kad bi te udarile, Svijet im pozornica. Svi se povuku u kuće, u izbe, u salaše, i ćuteći se dive. Takve kiše te strah da opsuješ. Zamiriše zemlja, prolome se oblaci. Sve počne da teče. Život ti je ta kiša, a ne ovo sad, pod stare dane da me pljuje nebo. Pričao bi tako deda, a sad znam da je lagao. Otac se sjećao njegovih kiša, istih takvih. Moji vršnjaci, pa se i oni sjećaju boljih kiša. A ja se, eto, ne sjećam. Lagali su za žene, lagali i za ratove. Evo sad i za kiše. Sve je to ista tuga.
Nedostajuca, treća gradacija one izreke "Pametan čovek uči na tuđim greškama, a glup na svojim". E sad, ako je ovaj prvi pametan, a drugi glup, kako ćemo nazvati ovog trećeg...?
Čovek koji se uporno kladi na Romu, pije na prazan stomak, odbija da nosi kišobran, gleda filmove sa Adamom Sendlerom da bi udovoljio devojci, pozajmljuje pare prijateljima koji igraju poker aparate. Čovek koji, kad mu je dosadno, dođe na Vukajliju i štancuje definicije, koje će sledećeg dana obrisati.
Ne znam, zakasniću malo u rat, zabole me, nisam ni u jednoj stranci
Stari srpski izraz i dokaz da je naš narod prvi shvatao značaj veze, kao osnove za svaku vrstu kvalitetnog bivstvovanja i projektovanja uspešnih ishoda poslovnih poduhvata. Nalazimo ga kao uzrok širokog spektra svakodnevnih situacija, od neumrevanja od siromaštva ili pogrešnog rukovanja motornom pilom do uživanja u blagodetima internet mreže, dobrog radnog mesta u banci, itd.
U nešto izmenjenom obliku: Nema Veze, se danas koristi i kao znak praštanja ali samo u slučajevima kada nam do nečega ama baš nije ni najmanje stalo (vidi Boli me k... ). A u izvornom značenju - glupan (On nema veze) , čovek koji nije blizak sa osobama na uticajnim mestima .
Bez Veze je derivativan izraz koji je u savremenom jeziku prihvaćen kao definicija nečega sto je glupo i nema smisla, a ustvari je nastao od izraza za coveka koji nije blizak ni sa prodavačicama u trafici, pa samim tim ne moze ni novine da prelista a da ih ne plati.
U donjem primeru se lepo vidi gde na Lazarevo pitanje Vuk odgovara da će malo zakasniti na Kosovo, a Lazar konstatuje da nije toga dana imao novca za novine i da zbog toga ne zna vremensku prognozu i da li da ponese kišobran.
Lazar Hrebeljanovic: Vuče kada dolazis sutra ?
Vuk Brankovic: Veze nemam, š'o?
Lazar Hrebeljanovic: 'Nako pitam, bez veze.
Retoričko pitanje, kojim nekome sugerišemo da ima neki nedostatak. Nedostatak: Znanja, opreme, vaspitanja...
1)
-Dože, jesi LI čuo za gramatiku?
2)
Ljuba:”Jebem ti kišu, pokisao sam do gole kože!”
Srki:”Brate, jesi čuo za kišobran?”
3)
Mare upada kod Goksija na gajbu:”Gde si matori?”
Goksi:”Sinak jesi čuo za zvono?”
Mare:”Batice, a ‘si čuo ti za ključ? Da se tako duhovito nadovežem...”
Svako može biti u nekom trenutku super heroj. Osobe koje na dnevnom nivou pomažu ljudima oko sebe, bez obzira da li su oni svesni toga. Jedini problem je što ni heroji nisu svesni ponekad da to rade.
- Kad rešiš da kupiš nešto samo zbog toga da bi sutra bilo na rasprodaji u pola cene.
- Kad ponesem kišobran čisto da bih poštedela ljude kiše koja bi sigurno pala da ga nisam ponela.
- Odigraš savršen tiket samo da bi drug koji je žmureći iskombinovao utakmice dobio kintu...
Mjesto u gradu gdje pazari najviše ljudi, gdje svi dolaze krijući se kao da idu u javnu kuću, gdje kupiš pet pari patika i pola radne sobe za bakšiš u kafiću, gdje kupiš jelku za novu godinu koju moraš baciti poslije jednog korištenja ali koga briga kad ona košta kao kutija šibica...
Dolazi lik na kasu u Kineskom šopu i kupuje patike.
-Lik: Koliko su patike ?
-Kinez: 4.5 malke!
Lik daje 5 maraka.
-Kinez: Nemam pola malke moze kisobran?
Lik 2 : Brate patike su bruka, koliko su rapa ?
Lik : Ma uzeo kod šanera 120€ .
Lik 2 : Bruka bratee..
Zajeban tip. Obično muškarac koji je pun kiča i šunda, a misli da je frajer. Završio solidan faks, ali ne zna ime glavnog grada države u kojoj živi. Živi obično na selu, ali radi negde u obližnjem gradu. Na poslovne sastanke dolazi sa masnom kosom i neurednim brkovima (ukoliko ih ima), sakoom drečavo svetlih boja: narandžasta, svetlo-zelena, roza i slično. U obzir dolaze i karirani sakoi istih boja. Košulja mu je uglavnom bela, na nekoliko mesta isflekana od ručka, dok se ispod pazuha naziru kolutovi znoja, a ocrtava se i bela veš majica. Pantalone su mu kraće za dva do tri broja, pa mu se vide i bele sportske čarapice, maksimalno podignute, dok su mu na nogama najčešće crne ili braon cipele, do pola kaljave. Voli i da češka genitalije na radom mestu, jer se, naravno, retko kad i kupa. Nikome ne persira, mlađe muškarce obično naziva: sine, klinac, mali i slično, dok mlađe devojke naziva: dušo, srce, pile i tako dalje. Kuću ne napušta bez čačkalice u ustima i istu nije u stanju da izvadi ceo dan, jer misli da je to gospodski. Dok priča pljuje, dovoljno da vam zatreba kišobran. Ne poznaje sedmopadežni, kao ni četvoroakcentni sistem, jer to nije bitno. U dve reči, teški ljakse.
Često pitanje koje neka osoba postavlja sebi kad je vreme tmurno, a vremenska prognoza je rekla da će danas padati kiša. Obično se kući vraćaš mokar ili taxijem, jer si hteo da se kurčiš i mislio si da si jedini u pravu u da nema kiše danas.
-Da l' će kiša danas? Šta misliš?
-Ja sam obuko jaknu i poneo kišobran, za svaki slučaj, brate. Rekli da će da roka posle podne.
-Ma 'oće kurac. Nikad ne pogode vreme, samo lažu narod.
-----------
(posle 4 sata)
-Hehe. U pravu si ti, stvarno pade kiša. Nego, je l' imaš 200 kinti za taxi, da se kisnem?
