- E tebra, ne znam šta da radim, ona moja me izluđuje. - Nemoj da joj se javljaš par dana, da joj malo udariš čežnju, pa da vidiš kako će da te uvažava! ..... (sutradan) - E tebra, nisam mogao da izdržim, zvao sam je ipak sinoć - Eeeeee, patofnice! ------------------------------------------- (zvrrrrr, zvrrrrr) - Halo. - Zdravo dušo, kako si? - Dobro. - Nisam ti nedostajao? - Ne. (tu-tu-tu-tu ....) ------------------------------------------- - Halo, Mikice, to sam ja, upoznali smo se prošle subote ... - !??!????? - Nemoj sad da se praviš frajer, kao udaraš mi čežnju, znam da stalno misliš na mene - Izvini, Mikica se odselio na Antarktik, ja se samo javljam na telefon (tu-tu-tu-tu ....) ------------------------------------------- - Mene baš briga, ja udarim čežnju, ne javljam se mesec-dva, pa da vidiš posle kako mi se umiljava, k'o mačkica - Milisave, preterano sereš!
Pišem ovo kao upozorenje samom sebi. Najgori scenario.
Jutarnja kafka nije kafa, to je proces. Proces razmišljanja uz prvu, jutarnju kafu poslije neprespavane noći. Oluja riječi, pljusak rečenica i cijelih tekstova sa grmljavinom i flešbekovima. Milion pitanja. Nula odgovora. Nevidljivi sud. Osjećaj krivice iz apsolutno nepoznatog razloga. Preispitivanje soptvenih životnih grešaka koje to u početku nisu bile, bar nisu trebale da budu. Zbunjenost i nerazumjevanje sopstvene situacije. Kako je došlo do toga? Gdje sam pogriješio? Koji me je kurac natjerao da dignem kredit? Od kuda mi pravo da sjebem sopstveni život? Ko je mogao da zna da je ta fina, dobra cura koja je odgovarala i majci i drugovima bila samo faza u radjanju stoglave aždaje, gutačice plata i minimum sedam kredita?
Zašto me neko nije upozorio? Zašto sad svako jutro vidim ćaletovu sivu i umornu facu kako me pita jesam li dobro razmislio. Ne kontam kako to tad nisam čuo. Jebiga...
Svi su odjednom kadije. Svi bi da te tuže i najrigoroznije sude, pod refom kad tašta dodje na "par dana". Još te ponekad tast malo razumije ali zna se na čijoj je on strani. Kao i ja, kao i svaki drugi papučar.
Kafa je dobra. Gorča, jaka, miriše ko` na reklami. Ali na balkonu, jerbo se u kući ne puši. I onako ne pušim, ne smijem. Užasno joj smeta dim. Na balkonu sam iz navike, tako sam radio na početku dok se nije transformisala u gore pomenutog monstruma. Lijepo je na balkonu. Nije mi muka, ne preznojavam se i nije me strah. Iracionalan strah da će u stan da upadnu ljudi u crnim odjelima da me vode na streljanje, kao džukelu lutalicu. Nekad me je strah, a nekad bi to volio, metak u čelo i dovidjento. Ipak, ne moraju to da budu ljudi u crnim odjelima. Napokon, kad popijem kafu i zatvorim balkonska vrata tu se negdje i probudi moja divna aždaja pa se onako tiho prodere iz vecea u kojem sere i naravno ne zatvara vrata. Tad mi se vrati strah, muka i preznojavanje i shvatim napokon da u stvari preživljavam egzekucije svako jutro! I to u obliku jedne rečenice koju izgovara usrani, ženski insan. Obično nakon toga dolazi i pokoje pitanje, opet samom sebi.
"Ejj robe!! Znaš, nešto sam razmišljala!" A upičkumater`nu.. Koliko para, jel` danas 10-ti? Kad deda dobija penziju?
Nekad uvreda, a nekad pohvala. Zavisno od toga o kojoj se životinji radi i kojoj se osobi upućuje.
- Tata, rekao mi je brat da sam debela krava. Reci muuuu! - Smršaj malo, pa te neće tako zvati.
--------
- Ne znam šta da radim. Ja sam neplodan, a moja žena želi bebu. - Jedino da pozoveš Miću sa Grmeča. On je rasplodni bik. Ima da je oplodi, trojke će da rodi.
-------
- Evo, reci kako izgledam u odelu! - Odlično! Kao pingvin...i odeća i ponašanje. - Hehe, hvala ti... Čeeekaj malo, oni se gegaju, tunjavi su i papučari. Marš konju!
Perfekat. Ne, imperativ. Ne, ipak potencijal. Dobro, nije ni bitno u krajnjem slučaju koje je vreme ili koji je način, uglavnom, ovim saopštavamo nekom da njegovo/njeno balavljenje na osobu X u nama budi zgražavanje i želju da oralno izbacimo današnji unos prehrambenih namirnica. Ako se kojim slučajem doda i izraz "vodi ga kući ako ti je dobar" dobija se jači sinergetski efekat odvratnosti.
- Je l vidiš ti, nesrećo, kako je komšija Mića dobar muž? On svako jutro donese ženi kafu u krevet i izmasira joj stopala, posle ode na pijacu i kupi šta treba, zatim odvede decu u školu, pa onda... - E, on je papučar i to žešći. - Ma, kad bi ti bio makar upola kao Mića. - Jeb'o t' on, si čula! - Pa jeste jednom. - ŠKK? ---------------------- - A, kako je meden onaj Stefan Kapičić. Pre neki dan je gostovao kod Lune Lu i pričao kako igra jednu od glavnih uloga u seriji 24, i da je do jaja ortak postao sa Kiferom Saterlendom, i da treba da dobije ulogu u nekom novom blokbasteru... - E, taj Pičić samo jede govna. Pojavio se 10 sekundi u jednoj epizodi, i misli da je u'vatio Boga za jajca. - Uh, kako si ljubomoran samo, on je super glumac. - Ma jeb'o t', bre, on. - Jooooj, ja bih to volela, al on je sad sa onom manekenkom. A možda će da raskinu, šta misliš? - Licedlan. ---------------------- Msnovanje.
Navlažena vukarlijašica: Joj, si vid'o što su onom sirotom Mrmunu napakovali da je plagijator i popljuvali mu definiciju dana. Zlobnici jedni, mogu samo da mu pljunu pod prozor, on je najbolji. Nije on kriv, to je bilo slučajno, on je tražio 12 sati u pretrazi ima li nešto slično i nije našao. Al' nolajferi su nekako iskopali neku šnj definiciju i odma' linkovali... Vukarlijaš apstinent: Ej, bre, šta si se primila na tog Mrmuna, on je totalni mediokritet. Nv: Ma, on je najbolji i tačka. Va: Jeb'o t' on, vodi ga kući ako ti je dobar. Nv: Ehhhh, kad bi me oplodio samo. Va: Šupičku materinu, :block + delete contact:
Daleki rođak, brat od muške tetke. Postoji osnovana sumnja da i niste u rodu ali ste ga tokom vremena prihvatili kao rođaka ili jako dobrog porodičnog prijatelja.
- Gde si rođo? - Eeee, evo me krenuo ženi u radnju. Šta mi ti radiš? - Ništa posebno. Mile i ja krenuli kod Smilje u kafanu. - Lepo, lepo, popite jedno i za mene. - Pa, hajde na jedno, nisam te video sto godina. - Ne mogu, danas glumim papučicu. Aj ljudi, živi bili. Pozdrav. - Rade, kako ste ti i Sreta rođaci? - Pa lepo, on mi je od devete pećke žar. Hahahah - Aaaa, brat od muške tetke. Hahaha
Preduslov za uspešno rešavanje bilo kakvog problema. Što je manje taze veća verovatnoća da rešenja nema.
- I, jel ti oprostila pičko papučarska? - Joj jeste, zbario sam je dok je to bilo na taze, malo cveće, bombonjere par dana vezano i opa. - Dobro je, vidi sad pa se opet kurvaj...
- Šta uradi Sima sa Sanjom? - Šta uradi, popuši ga šta drugo, da joj je dok je to bilo na taze polomio koske više ga nikad ne bi prevarila, ovako je sad uhvatilo maha i niko to više ne može da zaustavi... - Ma ja, lakše sačuvati džak buva nego ženu, a i da je dobra i Bog bi je imao... Živeli.
U užem smislu, lik koji najviše vremena provede prikovan za kuću i izolovan od drugih ljudi, izuzimajući svoju porodicu. Ceo svet i vidokrug delovanja mu je fokusiran na malom prostoru; na petoparcu. Tu jede, sere, piša, gleda fudbal, jedino izađe kad treba da ide na posao.
U osnovi prve reči sintagme iz naslova, PORODIČAN, nalazi se reč *POROD, PORODICA. To nam govori da je porodičan čovek onaj čovek koji ima bar četvrtinu tuceta dece i ženu koju voli. On je ne vara. On je domaćin. Međutim, da li i čovek koji je neoženjen a gazi lepe godine može u isto vreme da bude i domaćin? Kažu može, ali teško. Jer tu su, najpre,babe, predatori & večiti borci za natalitet koji u momentu pokreću temu:BRAČNO STANjE KAO IMPERATIV KENjANjA KOMŠILUKA* i doprinose tačnosti hipoteze da si zapravo jadnik³ koji od porodice ima samo tri kučeta i dve mačke. Prazan skup (Ø) i ništa više.
LM, dobra strana priče je ta da si udario veto na bapska pokvarena usta, "skovao" naslednike i produžio lozu i POBOGU: Imaš-redovan-seks-ili-bar-tako-izgleda-na-prvi-pogled. Još ako živiš na selu, pa te stariji komšija (koji ima sina vucibatinu) vidi kako brišeš avliju, hraniš stoku i živinu, prolaziš plugom kroz kraj i orezuješ vinograd, izvuk'o si premiju. "Kakav je to domaćin čovek, porodičan, još radi u lokalnoj prodavnici pre podne i postiže da održava kući sve u najboljem redu!"
Ono što delimično koči jesu "oni drugi" tipovi glasina iz usta dragih nam komšija, prijatelja i poznanika koji misle da su povukli Boga za kurac pa daju sebi za pravo određene vidove komentara na raznorazne varijacije teme "Porodičan čovek, alijas Papučar". Znaju oni da si ti situiran kao amsterdamska kurva i da jebeš više puta (opet hipoteza) nego što oni odu po Žurnal na trafiku ili seosku prodavnicu ali, eto, imaju pretenzije i porive koje ne mogu kontrolisati. I onda ispadneš elegantna #klompica koja gleda Magazin In sa ženom ili mekana #patofna što radi sve "enterijerske" poslove, jelte. Jednostavno, nema te ni na Guglu, jebote! Još samo decu da rodiš i sve u fulu! Ne može se svetu udovoljiti.
Mina: Ćao, Marko. Je l' me se sećaš? Marko: Marta, beše? Mina: Ne Marta, Mina. Upoznali smo se na koncertu Ace Pejovića u Vladičinom Hanu. Marko: A da, Mina, izvini, molim te. Mina: Pa kako si, čoveče? Marko: Dobro. Evo baš krenuo sa posla kući, pa rekoh da svratim u prodavnicu da kupim deci sladoled i ženi Libres. Mina: Vidi ga, porodičan čovek. Svaka čast. Marko: A čime se ti baviš? Mina: Jebem se za pare, klasično 50 jura, anal ne radim. I tako.
- Idemo danas na neki fudbal, a? - Aj, brate. Koga da zovemo? - Zovi Pecu, Mareta, Okija... - Oki neće. Postao porodičan čovek. - Kako to? - Počeo da kuva k'o Rudolf van Vin.
Pomirenje sa činjenicom da tvoje trenutno "sve od sebe" nije dovoljno dobro i povratak međ retorte, električna kola i sinusne zakone uz pomoć kojih će se problem ipak rešiti. A možda i neće. I tako beskonačno puta dok ne uspeš, il dok ti ne dokurči pa pošalješ sve u krasni.
- A konačno sam naš'o caku. Ide prvo parcijalno, pa onda roknem dve smene, pa onda od početne kobasice dobijem...hm...dobijem još veću kobasicu. O, Lajbnice i Njutne, nabijem na kurac i vas i vaše integrale, lepo je meni deda govorio, batali sinko te škole, budi stolar, tu su pare. Eto mi kad 'oću da se jebavam s ovim, sad natrag u laboratoriju dok muda ne otpadnu i guzica se ne usija, uslov se mora uvatiti. ---------------------------------------------- - Devojko, ti izgledaš tako, da bi i Bukovski postao papučar pored tebe, jesi li za piće? - Haha, slatko, al imam dečka, šetaj. - Dobro, ako nisi materijalista, možda bi volela da ti poklonim neku zvezdu? Koje ti je omiljeno sazvežđe, slobodno reci i ja ću učiniti sve da se administrativne prepreke prenegbregnu i dobićeš zvezdano jato u roku od odmah. - Ooo, pa ti si romantičan. Simpatično, al malo pičkasto. A imam i dečka. Šetaj. - Ok, možda bi više volela da te sad odvedem kući, pocepam sve sa tebe i pojebem te ko najgoru kurvetinu, a? - Uuu, dominatno, nema šta, al previše napadno. Dečka imam, čuo si već. Šetaj - A recimo da...e jebiga, nemam više fora. Nazad u laboratoriju.
Tip žene koja da vas natera da silujete kozu, i gore. Crna udovica kojoj ćete biti lični dželat. Jer ona ne prlja svoje savršeno manikirane ruke, ima vas za to. Neko bi rekao da je to zaljubljenost ali nema to veze sa tim jer kada se neko zaljubi on misli o flafičastim roza medama, oblacima šećerne vune i bombonama koje padaju sa neba-gore od silovanja koze. Ovo je efekat koji samo neke žene mogu da izazovu kod muškaraca. Umesto fantaziranja ljubljenja na prolećnoj kišici i slanja neke slike patetičnih fejsbuk sličica koje izazivalu prolivčinu jačine uragana Katrina toj osobi ti svojoj Kali poklanjaš perfektno naoštren nož uz obećanje da samo treba da ti kaže koga ili šta treba da isečeš na komade. Otprilike najebo si.
Jedini primer koji mi trenutno pada na pamet je ono što bi Prava Krv trebalo da bude, da nije ziljava maštarija za američke domaćice kojima je dosadilo da draškaju devojčicu na Bili Kristala pa bi sada malo vampirske kurčine da glođu. Da se Erik nije izgejisao, izvukao pramenove i postao papučar koji osećajno plače zbog poluelfovske mlake pičetine dok mu se krvave suze slivaju niz arijevske obraze ostao viking i sadističko govedo kao što je bio imali bi dobar početak za super primer. Sada samo fali da je Suki sotonjara i da prestane da slini okolo i kuka. Da shvati da je Bil latentni gej i čmarina i krene sa Erikom u potpuno bludničenje, sveopštu klanicu i perverzije na koje bi se Markiz de Sad ispovraćao.
To je kompliment koji u nama na momenat probudi malo samopouzdanja što bi inače oni i trebali uraditi, a u sledećem momentu ga u potpunosti uništi.
(rasprava između Marka i Nikole, Pera stoji sa strane i sluša sve to) Marko: "Mater ti jebem smrdljivu!" Nikola: "Ajde bre šta se ložiš tu otkad imaš devojku ne družiš se uopšte više sa nama, svaki put ispališ za fudbal, postao si pravi papučar, ali je svima glupo da ti kažu!" Pera: "Au Džoni svaka ti čast kako si mu skresao...konačno i ti nešto pametno da kažeš!"
(momak prilazi devojci za šankom) Momak: "Baš ti lepo stoji ta haljina, odlično ti sakriva to salo na bokovima." Devojka: (zanemela)....
(n.n. autor postavio definiciju, veruje da će dobro proći) x autor: "e, dobra, evo ti jedan +, krajnje je vreme da ga dobiješ!
(oprobajte jednom drugi primer, iznenadićete se rezultatom)
