Rečenica koju koristimo kad nekoga nešto učimo,kad pokazujemo i objašnjavamo...U većini slučajeva i mi samo ne shvatamo najbolje to što objašnjavamo...Završava se odgovorom osobe kojoj se objašnjava: Ma ne mogu ja to...
Pa dete blesavo,samo treba da prebaciš tu nogu iza glave,okreneš se za 180 stepeni i ispraviš desnu ruku...
-Ma ne mogu ja to..
*...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...*
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
*... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...*
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... *bolje je biti Srbin nego rob!*
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Izuzetno zanimljiv sindrom karakterno-govornog tipa.U drustveno-politickim sistemima se uglavnom pojavljuje kod populacije koja se nalazi blizu vrha hijerarhiske piramide pogotovu u drzavnim institucijama.Postoji direktna korelacija izmedju napredovanja individue na drustvenoj lestvici i pojave sindroma.Sindrom deluje uglavnom na zarazenu osobu na taj nacin sto doticna smatra da je njeno bitisanje na Planeti Zemlji od krucijalnog znacaja za drustveno-politicki sistem a u tezim slucajevima to se odnosi i na sistem ekosfere...Sindrom uglavnom dolazi do izrazaja u interakciji sa saobracajcima i pripadnicima nizeg hijerarhijskog ranga...
Ono što se pušač zapita dok uzima poslednji dim cigarete.
Nešto smrdi. Dva i dva ne daju četiri, mutna posla.
- Onaj debil Gojko zaboravio ličnu i ključeve.
- Gle ga sto je smešan, haha! Brate ovo nije njegovo prezime.
- Ne pitaj... šta je taj sinoć sakrio kod mene. Sad čeka neke šlepere na grani... Pašće kad-tad.
Pitanje lika koji misli da je "poznat"...
...a nije "poznat".
Argument kojim se služe stariji i iskusniji autori u raspravama na forumu. Koristi se na Vukajliji umesto onih Dok si ti bio u pelenama / sis'o sisu...Sam po sebi ne znači mnogo, ali ipak donosi određenu dozu respekta prema dotičnom. Naime široka upotreba DSL veze počela je pre neke 2 godine, dok je većina te 2007 kada je stvoren gospodin Vukajlija još uvek koristila dial up vezu.
-Ja ako hoću da pišem viceve ili neke fore, ja ću da pišem i niko mi to ne može zabraniti....
-Mali, ne seri! Ti si došao ovde nešto da pametuješ, pa znaš li ti da sam ja ovde još od dial up-a?
Kada se neko pravi lud i naivan.
Jasno dajete do znanja napaljenom klincu koji vam psuje sestru da nije dorastao situaciju u kojoj, toliko želi da se nađe.
Silu ne smete primeniti iz dva razloga jer mu keva radi u opštini, a ćale upravo muva nešto da legalizuje kuću. Drugi je to što je njegov ćale poslodavac vašoj kevi.
Jadno foliranje u kasnim satima ispred noćnih klubova za kojim u očajanju poseže svaka šuša u blago alkoholisanom stanju.
Izbačivač a.k.a. doorman: Znam ti ćaleta, ali ne možeš ući
