Potpuno nebulozna radnja.Dete se slučajno saplete i padne, a roditelji nasrnu da ga biju. Dete nije ništa loše uradilo, a ni reklo nešto što se nesme. U svakom slučaju, roditelji-tirani vide u tome nešto loše i dete najebe ni krivo ni dužno. Imam nekoliko teorija u vezi toga: 1.Roditelji su stipse i ne nameravaju da kupuju novu odeću detetu. Lepo ga obuku i pokazuju komšijama, pošto je najbitnije da izgledaju kao srećna i pristojna porodica u očima komšiluka. 2.Roditelji se plaše da, u slučaju da dete padne, koža će mu se odrati i organi i krv će početi da ispadaju iz njegovog tela. 3.Jednostavno su sadisti.
Vraćam se sa drugaricom iz škole, nama u susret ide par sa decom. Jedno od dece se saplete i padne. Iste sekunde se diže, podiže ruke uvis i viče: "Dobro sam!!!Dobro sam, nije mi ništa!!!" Drugarica i ja smo se samo pogledale i počele da kidamo od smeha. Naravno, ne zbog deteta, deteta nam je bilo duboko žao, nego zbog roditelja.
Efikasan način za muvanje riba, u vreme održavanja Svetskog Prvenstva u fudbalu.
Sale:”Ne znam da li ti smeta, ali ja ne pratim fudbal…” Jovana, misli: NAJZAD JEDAN!: ”Ne smeta mi, zaista. ” Sale:”Hoćeš da se nađemo večeras?” Jovana:“Može oko 21h.“ Sale (grozničavo računa: Poslednja tekma počinje oko pola devet, plus oko 2 sata...):”Bolje u 23h, vidi kakve su vrućine.” Jovana:”Važi, u 23h!”, misli: Kako je pažljiv, pa on je ostvarenje mojih snova.
Pojava koja počinje već pomalo da nervira iako je u početku bila simpatična. Naime, sve je počelo od kukanja Ane Ivanović stranim medijima kako je morala za vreme bombardovanja da trenira u praznom bazenu, a onda se proširilo na skoro sve sportiste i sportove, pa su mesta treninga bivala sve zanimljivija i sve čudnija, a sve samo da bi uveličali svoj uspeh ili opravdali neuspeh, a neki čak i da bi dobili koji dinar više ili gajbu od države, neki prostor u centru grada za male pare ili bilo kakav vid koristi.
U kakvim uslovima počinju brazilski fudbaleri, kenijski atletičari, rumunski gimnastičari i mnogi drugi, pa zasene sportiste iz mnogih drugih zemalja na igrama, zato što imaju znanje, volju i ljubav prema sportu kojim se bave i zemlji koju predstavljaju.
Sestre Moldovan: Jednostavno nismo mogle. Država je kriva zato što mi moramo da treniramo u kanalu Tise, jer ne žele da nam obezbede uslove za bolji rad. Da imamo uslove kao u Engleskoj mi bi pobedile na svakoj Olimpijadi. Država d'uradi nešto po tom pitanju. Mi se satrasmo da predstavljamo Srbiju, a Srbija nam ništa nije dala. Ni stan, ni penziju, ništa. Novinar Kurajbera: Da, da, ali što ne odete na Adu da trenirate. To vam je samo par kilometara od kuće. Šta radite u kanalu nekom? Sestre Moldovan: Ovaj razgovor je završen. Od sada samo kukamo na B92.
U poslednje vreme jako korišćena rečenica od strane nekog neznaličkog idiota koji usput hoće da ispadne pametan, kada vas zove na piće. Vi, naravno, uporno odbijate.
Ono što pomenuta persona ne zna je da godišnje umre preko 100.000 ljudi od alkohola i 15.000 ljudi od bolesti izazvinim alkoholom (od čega 20% čini pivo), dok se u vodi godišnje udavi u proseku 140.000 ljudi.
Izmišljeni hvalospevni ili podrugljivi džingl, samome sebi ili nekom drugom, koji se koristi kada se uradi nešto posebno, drugačije ili jednostavno brilijantno, a ta radnja je proslavila osobu čijim se imenom džingl upotpunjuje. Peva se kao da ga peva Rade Jorović, ili se skandira kao navijači na stadionu.
R.J. verzija: (Ortak se nonšalatno pojavljuje u društvu sa sitnim mini-valom): Svi: "Zvali su me Eeeera Ojdanić"!
F.N. verzija: (Lik daje gol iz kornera): "Zvali su me Piii-ksiii"!
Pocetak recenice koju voditelj ili komentator upotrebljava kako bi izbegao neprijatnu tisinu u programu. Koristi je da sebi kupi malo vremena kada shvati da nema nista pametno da kaze narednih par trenutaka.
Domišljat odgovor privatnih prevoznika u sistemu GSP-a, pre par godina, kada je u njihovim autobusima bila obavezna kupovina karte, na više nego učestalo pitanje građana "Izvinite, je l' mogu samo jednu stanicu?“
