Ako je sudeći po voluminiziranom vokabularu današnjih modnih dizajnera, stilista, personalnih trenera i pedera uopšte, u naslovu su nabrojena četiri osnovna tipa građe kod žena. I dok u svetu visoke mode od pripadnosti jednom od navedenih oblika zavisi ne samo konfekcijski broj već i čitava karijera jedne mlađahne manekenke, u "običnom životu" čitave horde ženske čeljadi se sve više i više okreću verovanju da će ih "ramena u ravni sa kukovima", "definisan struk" ili "delikatni gležnjevi" determinisati za ceo život, neretko i po završetku istog.
U epohalnim tumačenjima samoprozvanih stručnjaka u ovoj dubokoumnoj tematici - čije tekstove obično objavljuju tako fabulozni časopisi kao što su "Cosmopolitan", "Vogue" i "Perfex" - nailazimo na tako introspektivna proročanstva-uputstva koja nalažu da jedna "jabuka", na primer, nikako ne sme da nosi crvene cipele, jede gibanicu i uda se za muškarca koji ima manje od tri automobila. S druge strane, njena koleginica "banana" može da jede Bifteck "a la Balzac" dvaput nedeljno u "Maderi", ugađa svojoj deci "Pertini" jebenim igračkama i nosi prugaste "Burberry" šalove ali zato ne bi trebalo da jaše konje, nosi brus sa korpama i kuva ručak preko vikenda.
Svim ovim i sličnim životnim mudrostima, školovani pederi i osvedočeni ženomrsci uče naše drage majke, sestre, devojke i supruge a one, sirote, valjda u šoku od svog tog noblesa i zaslepljene nestvarnim bleštavilom silnih repriza o avanturama četiri kuravele u Njujorku i ne uspevaju da se opsete priprostog života kojem inače robuju. Slušati jebenu Snežanu Dakić najmanje mož' da pomogne...
Ne znam kako vi, drage i poštovane kolege moje, ali ja na čitavu ovu stvar gledam kao na jednu lepu veliku voćnu salatu dok peščanim satom merim vreme koje mi je potrebno dok istu ne pojebem...pardon, pojeDem. Prijatno.
Nervira, živcira, izbacuje iz takta, ide uz kurac. Neko/nešto što strašno ide na nerve, što je toliko iritantno da bi ste to najradije zatukli govnjavom močugom. Jede bubrege.
Elitni odredi, Cvija i ostali gay reperi, Boris Tadić, Pink TV, Željko Joksimović, facebook fanatici, Cigani koji šatro peru vetrobrane, Marko Karadžić i njegovi pederi, Scandal!, Svet, Blic i slična glasila za slaboumne, Boris Tadić, prodavci u tunelu na Zelenjaku, komšija koji u pola 8 izjutra brusi, buši i lupa ispod prozora, medijski javni servis evropske Srbije, Boris Tadić, popularnost debila koji se odazivaju na imena Seka Aleksić, Jelena Karleuša i Ekrem Jevrić, kolone pred Brankovim i Tramvajskim mostom, Saša Kovačević i slične plačipičke te Boris Tadić.
Veoma koristan trik za shvatanje opšte prisutne gluposti u društvu.
Ako sve devojke kažu da je ''ona kučka'' nafurana a ne ona(devojka), postoje li nafurane devojke?
Ako se svima gade pederi, postoje li gej parovi?
Ako je srBski tući policajce, imamo li stranu policiju?
Ako su niko ne ide na splavove jer su toliko skupi, kako su prepunjeni svako veče?
Ako je ekonomska kriza, kako su ispred moje kuće parkirana 3 mercedesa?
Endemska vrsta široko raširena diljem Evrope, Amerike, ali i ostalih kontinenata. Mentalni sklop od kojeg se ne može pobeći u 21. veku. Profesionalni usrećitelji, filantropi, univerzalni borci za prava, iz ličnog interesa, taštine i narcisoidnosti koje su obmotali u plašt ideala. Shvatili da utopija nije ideal, već materijalno isplativ i udoban cilj. Hipi buržuji, u isto vreme i neshvaćene boemske dušice i visoko produktivni članovi društva koji se bore za bolje sutra celog čovečanstva. Oni brinu svetske brige, a ne makar šta... Deca u Africi, pederi u Srbiji, crnci u Amerikama, žene diljem muške planete. Čovečanstvo je njihova briga, a ne granicama omeđani matorci. Vole da čuju i drugačije mišljenje, no šokirani su kada saznaju da druga mišljenja zapravo postoje. Drugi, to su oni, isti, to su oni drugi. Oni sve razumeju jer sve shvataju, nema za njih zagonetke pod kapom nebeskom, od ekonomije do umetnosti i religije. Voleli bi da se otkriju vanzemaljci, pa da se napaćeno čovečanstvo više ne deli na rase, klase, nacije i polove, već da svi budu puki ljudi. Ne vole uska shvatanja, no svode sve na svetu na Diznilend opšteljudske sreće i blagostanja, a ljudsko biće srozavaju na fizička merila. Nisu pristalice konkretne ideologije, više se radi o raspoloženju i mentalnom sklopu porobljenom utilitarizmom, hedonizmom, filantropijom, pop-kulturom i ostalim nusproduktima zapadne civilizacije, te ne vide nikakvu vrednost do univerzalne sreće i blagostanja, čije dostizanje smatraju obavezom svega živog. Što je prepreka sreći i zadovoljstvu - mora biti obrisano. Češće su ženskog nego muškog pola. Brace yourself, zombie liberals are coming!
Zombi liberal: Oduvek sam želeo dobro svima, želeo sam svakom da sreću ima...
Kad jedna budala drekne neku neadekvatnu parolu uvek se nađe još neki idiot koji će ga podržati. Obično se radi o ljudima koji su:
1.bez grama interesovanja za pravu temu skupa
2.pijani, drogirani, huligani ili retardi.
Miting opozicione stranke. Dok neki lik trabunja o masovnom razvoju poljoprivrede u Maloj Moštanici, iz zadnjeg reda se čuje odsečno: ,,Bolje grob nego rob!!!'' i ,,Dole pederi!!!''. I kad pomisliš da prestaje, priključuju mu se još njih 2, 3, 5, 10, 100 i urlaju iz sveg glasa. Ponestaje im snage i nakon tri minuta dranja prave pauzu. Narod se krsti, čova sa bine nije ni zaklapao a razularena grupa prikuplja vazduh za jedno konačno: ,,Spasi Srbiju i ubi se, Tadiću Borise!!!''.
Duga i gladna...
Komšika iz prodavnice u kraju je srećna jer ima poso...Radi sve dane u mesecu sem jedne nedelje...Radi za Božić,Uskrs i 31.12 do 23h a 1.1 od 7h...Samohrana majka dva maloletna deteta...
Plata joj je 10 000 dinara...
A pederi bi pod plaštom evropejizacije i poštovanja građanskih prava u EU,huligani pod plaštom očuvanja porodice i pravoslavlja da zavlada White power a panduri i država bi samo da biju...
A običan čovek se plaši duge i gladne zime...
Himna, kojoj se cela nacija prvo radovala, kada je zamenjena stara, a zatim umuknula kada je trebala da se peva nova.
Medjunarodna fudbalska utakmica. 1997 god.
Iz zvucnika se ori: "Hej sloveni, jos ste zi-i-vi, duh nasih dedova..."
Publika: "UAAA!! ZVIIIZD!!! UA!!! PEDERI!!! MAMU VAM JEBEM!!! AAA UUU EEE UUU !!! GROK GROK!!!"
Medjunarodna fudbalska utamica 2004. god.
"Bože pravde, ti što spase, od propasti dosad nas, ..."
Publika: "?"
Svi stoje uspravno, sa ozbiljnim, patriotsko-pravoslavno-patriharhalnim facama. Niko ne mice ustima, osim Mateje Kezmana.
Lik u publici (sapatom): "Jeli brate, kako bese ide tekst ove?"
Lik u publici 2 (sapatom): "Pojma nemam, al` cuti, mojne da ispadnemo glupi."
Lezbejka muškarača, idol joj Šerifovićeva. Duplo ništa. Nit možeš da jebeš nit da drkaš na to kao na fine lezbejke iz pornića.
Mile: Znojko onaj tvoj kolega iz kadrovske mi nešto čudan, gledao moju Savku na tvojoj slavi, majku mu jebem...
LepiZnojko: To nije kolega, to je žensko, Ivona iz kadrovske, ona voli žene...
Mile: Kuku, pa ja gledao na youjizz-u sve neke fine lezbejke, sehi, a ona k'o muško.
LepiZnojko: Ma Mira je to, super je, igrala za naš tim, da nije bilo nje pobedili bi pederi iz administracije.
Savremeni vid apgrejdovanja hrane, nezavisno od toga da li je ista šit ili ne. Marketinška tehnika potekla sa trulog Zapada, a u nameri da svoje već otrovane potrošače eventualno još dodatno ošteti. Meni lično, pojava iritantnija i od dueta Mina Lazarević – Ivan Bosiljčić za 1. januar u jebenoj «Ulici otvorenog srca».
Elem, sednem ja jutros da doručkujem – burek sa sirom, razume se – i k'o što bi svaki drugi pravoslavac u datoj situaciji učinio, potegnem da sipam JOGURAT, taj nezaobilazni srpski katalizator uživanja. Imlek. «Kravicu» jebenu...I tako, sipajući moj omiljeni beli nektar ( pederi STOP! ), sa zaprepašćenjem primetim sledeći slogan na ambalaži istog: «MOJA KRAVICA jogurt je sjajan izbor za sve one koji žele da ih tokom celog dana prati dobar osećaj...» ŠKK?! To je prokleti jogurt, eeej, ne jebena Džena Džejmison! Ne budem lenj. Počnem da kopam po frižideru, špajzu, i imam šta da vidim - gomile i gomile jebenih Dr.Feelgood - šatro-guru-moj-te-pipa izvala na nalepnicama za ulje, šećer, slatkiše («Pekmez je ukus detinjstva, probudite dete u sebi i jedite ga krišom, prstom iz tegle, baka se neće ljutiti!» ), kvasac ( «Za dizanje vašeg raspoloženja»?! ), cerealije ( što bi rek'o Vlasinarbuljar ), kornišone itd. Ustvari, skoro svaki proizvod je imao neku takvu maštovitu poruku da podeli sa svojim žrtvama! Ne znam. Možda i nisam otkrio neku toplu vodu ali se ubuduće držim domaće slanine, babine gibanice i belog luka, pa makar ljudi bežali od mene!
Tajna fabrika «Milke», negde u Rumuniji...
- Turi još cijanida, Dumitru. Rek'o šef iz Švajcarske da malo pojačamo ukus...
Kada petkom ili subotom izadješ na neki klub, splav. Dodješ tamo posle naporne nedelje (tokom koje si radio, učio ili šta već) u želji da se provedeš, djuskaš i maksimalno istreseš svu pozitivnu energiju iz sebe... Jedini problem u tome je što atmosfera unutra nije ni blizu za provod, već više podseća na žurku matoraca od 60 godina koji samo gledaju da se napiju, izbaljezgaju svoje nebuloze i odu mirno kući. Ili pak onih koji su pod malo većim gasom, mršte se i imaju želju da lome čaše, inventar ili nekog usputnog prolaznika. Od mnogobrojnih igara na dotičnom mestu možemo videti više vidova djuskanja i uživanja u žurci:
1. Geganje sa čašom (uglavnom viski ili flaša piva)
2. Stajanje u mestu i ruke gore (haos haos brateeee!)
3. Tri do četiri lika koji stvarno svojski igraju (ma brate pederi, ajd ih prebijemo)
4. Pijane plavuše koje se gube (svi "šmekeri" bi da ih startuju jer su dobre ribe, ali ipak preovladjuje izgovor - "Ma daj brate, si video onu našta liči", itd...)
Na kraju te mrtva atmosfera u kojoj preovladjuju nakurčeni (uglavnom pijani od 2 piva) klinci, klinke koje misle da su ribe, ozbiljne mete kojima niko ne sme da pridje (izgovor gore), šmekeri i partymaniaci koji stoje u mestu i "sjajno se provode" maksimalno smore pa ti najbolja i najveća žurka na kraju bude ispred obližnjeg "grill-a" gde zabodeš sa ortacima da pojedeš pljeskavicu (naravno ako za nju imaš pare pošto je pivo na "žurci" koštalo 500din) uz komentar koliko je ustvari celo veče "bilo do jaja!"
