Fenomen koji pogađa uglavnom gradske djevojke koje, nakon godina i godina (tj. nekog dužeg vremenskog perioda) promiskuitetnog (da ne ka'em kurvanjskog) ponašanja, najednom shvate da time ne donose sebi pretjerane bodove kod suprotnog pola, te počnu da rade ono što se nikad ne bi očekivalo od njih - a to je da se ponašaju potpuno suprotno od toga. Mo'š mislit'!
Tad počinje period odlazaka u crkvu, finih odnosa sa roditeljima, nema izlazaka, sve je zakopčano do grla (eventualno majice koje bi i međedima bile velike - hiljadu iks el i te fore), svi momci su samo prijatelji, braća, niko se ne gleda bludnim očima. Alkohol? Ma ni u ludilu! To samo grešnice piju, takve nikad u raj neće otići.
Sa žaljenjem pričaju o nemilim događaja iz prethodnog perioda, tvrdeći kako je to bilo davno, bile su mlade i lude, i kako im je to iskustvo trebalo u životu, da uvide šta su prave vrijednosti, te pokušavaju sve ostale da izvedu na pravi put, kojim one koračaju. Kako da ne.
Šteta što i vrapčići na grani znaju da su samo shvatile da tako udati neće, jer muškarci uglavnom vole finije djevojčice za brak, što se one svim silama trude da postanu.
I eto, čim se prvi upeca u mrežu - misija završena.
- E, dolazim u maju, samo da znaš, ima da nam bude vrh!
- E, ekstra, spremam sve za tvoj dolazak, ne'aš brige.
- Mog'o si mi sredit' nešto kod Oljice droljice opet, valj'o sam ti u životu, a znaš da nije teško, ae?
- Ihhh, ne znaš ti priču. Ona se zakaluđerila, sad je fina djevojka, zakopčana, ne izlazi, samo do manastira i nazad, ne sjeća se svog prošlog života. Ne'š jebat', jebiga. Jedino nešto drugo..
- Ček, ona? Ahahahahahahahahah, šteta.. Ne sjeća se ona, al' Redtjub zaboravit' neće. Ček, odo' da pogledam opet...
Izjava koja služi kao dobra alternativa - izgovor - umesto da se preuzme odgovornost, naročito ako je nekome našom krivicom nastala šteta. Tačno značenje bi moglo da se definiše kao: "Zabole me baš..." ali to bi bilo previše drsko da se kaže u oči.
Jao, komšija, oprosti... razbio sam ti levi far dok sam parkirao. Kud baš tebi?! Mogao je i meni da pukne... Kud baš sad kad nemam ni prebijene pare da ti platim štetu?! Eto živ se pojedoh!
Sindrom kojim je zaražen veći broj novih FPS igara i koji nažalost ubija izazov u igrama, jer se promoviše klasična Rambo taktika, a eleminiše se napetost.
Juriš na protivnika postaje realna opcija, jer znate da će sva šteta koja vam je načinjena nestati za svega nekoliko sekundi.
Najbolji primeri: Halo, serijal Call of Duty, Medal of Honor...
Ljudi kojima poznavanje istorije i pamćenje nisu jača strana. Ubedjeni su da su oni naša braća, šteta što oni to ne znaju. Toliko su opčinjeni Rusijom da ih ništa ne može ubediti da Rusija u stvari gleda samo i isključivo svoje interese (što je i normalno) pa bi dupe dali njima.
Jutro je najlepsi deo dana u letnjem periodu,koji je steta upropastiti spavanjem do podne.Najlepse je kada ustanes oko 6 ujutru,odes na terasu,zapalis cigaretu i posmatras sa terase ili prozora(ko nema terasu),kako se grad budi i odjednom ti nista nije tesko.Pomisao da za sat vremena i ti kreces na posao,vise nije tako odvratna,pomisao na guzvu u saobracaju i sve ono sto ce vas iznervirati u toku dana,jednostavno nestane.
Nazalost,mnogi sebi uskracuju ovo zadovoljstvo i misle da je spavanje do podne,nesto sto je dobro,iako prespavaju najlepsi deo dana.
Svaka asertivna tvrdnja kojoj prethodi ova rečenica podrazumeva nepristrasnost i jasne moralne principe osobe koja je izgovara.
- Zaglavi onaj Pera braško u ćuzu, brale...
- Pa, gre' li je, ne li je, da mi je rođeni brat, ja bih ga prvi oterao tamo. Truje omladinu.
- Ne kenjaj, ti bi za laki keš i majku prodao..
- Ovi Ukrajinci ako se oporave za dvaes godina, biće dobro...
- Pa gre' li je, ne li je, malo je i ovo što im Putin radi.
- Čoveče, ginu i jedni i drugi kao kolateralna šteta..
- Pa jebiga sad..
- E, mentolu jedan...
Prepoznaš ga na pola ili kada ga ostaviš iza sebe. To je dobro, nema se vremena za predomišljanje ('oću/neću)
Ako ga prepoznaš na početku, pre nego što započne - nije dobro, možeš da se prepadneš i odustaneš. Tako sebe nikad ne upoznaš. Šteta.
Kad nekom prijatelju (devojci, rodjaku) sluzite samo da bi imao gde da se iskuka, da se zali na nepravednost zivota, da isprica kakvo mu se sranje danas desilo itd, etc... Po pravilu, kad im krene u zivotu nestaju bez traga (sto na kraju krajeva i nije neka steta). U slucaju partnera situacija je malo komplikovanija...
Cao, srce, sta radis?
Ma, nista me ne pitaj, evo dobila sam, boli me stomak, krvarim ko svinjce, izbile mi bubuljice, a zvala me Dragana danas i ja sam joj rekla da ide u picku materinu, znas, nadrkana sam, ne mogu da slusam sranja, ni da me pita kako sam nego odma krenula da se zali na momka, a on je bas fin samo ona je kurva, znas, po ceo dan sedi i cetuje sa svakakvima i ..... A ti?
Pa ja sam... Ej, nervozna sam, ajde da se cujemo kasnije!
...
Nagrabusiti. Platiti za neku svoju grešku, naći se u nevolji.
Vjerovatno nastalo kao posljedica iskustva bliskog susreta sa drljačom.
Uglavnom je potrebno drugo lice, kome je šteta učinjena, da bi vas ono nadrljalo.
Obično čovjek sam za sebe konstatuje, kada shvati grešku:
- Sad sam nadrljao.
Krajnja manifestacija popizdelog ADSL korisnika, koji stvarno više nema živaca da čeka učitavanje stranice k'o pavijan šunku, seda u rasklimanog "jugića" , daje gas do maksimalnih 60 kmh i zakucava se u izlog najbliže ispostave.
Šteta je ogromna, on se zadovoljan vraća kući, i bole ga patka što na monitoru i dalje obrće kružić za učitavanje stranice.
