Nešto što se ne može definisati. Može li se definisati žubor reke, poj ptica, šum vetra. sijanje sunca..... U svakom slučaju nešto bez čega bi život svih nas bio mnogo, mnogo manje vredan
„narodna muzika“
Tačno ta rečnarodna muzika10 definicija →
američki zvuk propagande, fašizma i sadizma. polako je napredovao preko okeana, i bez upozorenja po roditelje, neprimetno i lukavo se uvukao u uši naše dece.
da bismo više popričali o crnačkoj muzici, poznatijoj kod omladine pod imenima rep i hip-hop (što jasno asocira na opa-cupa, daklem vođenje ljubavi), prvo ćemo morati da se pozabavimo samim izvođačima ove crnačke zaraze prerađene u muziku. prosečan crnački izvođač (u daljem tekstu židovski nazvan - reper) je obično mladić od 15 do 25 godina. crne je puti, ima dredove ili je ćelav. nosi zlatne zube ili proteze, a oblači se kao da mu je bebi dol modni savetnik. dolazi iz bogate i ugledne (čitajte:masonske) porodice, jer drugačije i ne bi imao novac za albume. ipak, on to krije, i u javnosti se predstavlja kao klošar ili prosjak, neretko i kao svodnik. govori da je iz nekakvog geta, takozovanog siromašnog dela grada. tekstovi mu govore o nasilju, kurvama, ubistvima, parama, s mnogo psovanja i direktnog vređanja političara (iako ga isti finansiraju). spotovi iliti muzički klipovi mu ne prolaze bez lakih i pretpostavljam neobrazanih devojaka, koje se bacakaju kao vesna zmijanac na marihuani, i trude se da uguraju svoje obline u svaki kadar. tu obično ima i brzih kola, kao i neretkog hvatanja repera za međunožje čime pokazuje da ima polni organ.
sve ovo se jako brzo prenelo i na naše prostore. domaći "reperi" su prekopirali kolege od preko okeana, osim što manje nose dredove i nemaju toliko para za skupe spotove. ipak, i pored toga su popularni, slobodno gostuju u tv emisijama i izvode svoje pogrdne pesme pred širim auditorijumom, bez straha od zatvorske kazne.
deo iz mojih istraživanja "sreten i crnački uticaj na muziku"
crnački pokret
u svome punom sjaju
dolazi da preotme
i sruši srpsku slavu
neuspešni da to urade
kroz vekove mnoge
izmislili su muziku
u nadi da nas slome
ne želim da gledam to
i da se posle kajem
zato im sad direktnu
i jasnu poruku šaljem
ne ispirajte nam mozak
o kurvama i o drogi
naša deca su čista
i ostaju verna slobi!
Svaki put kada se nadjem u nekoj relativnoj tišini, zapazim da u glavi razmisljam o nekoj pesmi, i imam utisak kao da je zaista i slušam, ponekad uhvatim sebe kako pocinjem da pevusim neki njen deo. Uglavnom mi prija, nekad mi se ponavlja po ceo dan, mada je umela da mi pokvari koncentraciju na ispitima koje baš i nisam spremio. Mislim da je to znak da smo još uvek mladi.
Najgore je kad ti se neki narodnjak uvuce u glavu, pa po ceo dan pokusavas da zaboravis na njega.
Rekvijem kojim se posmrtnik ispraća na onaj svet.
Muzika koja je već godinama sastavni deo svakog javnog dešavanja:
- u trenutcima proglašenja pobednika nekog takmičenja
- pri predaji pehara
- pri izboru misice
- na promociji nekog brenda
- Eye of the tiger
- Encore un fois
- Final countdown
- špica serije Dinastija
- nešto od Vangelisa ili Queen-a
arhe (ἀρχή); prauzrok svega.
- Zašto si zakasnio?
- Pobegao mi bus.
- Zašto ti je pobegao bus?
- Kasno sam došao na stanicu.
- Zašto si kasno došao na stanicu?
- Nisam ustao na vreme.
- Zašto nisi ustao na vreme?
- Aaaaaaa zbog sira i vojne muzike.
Nedostatak tema sa sponzorušom na suvozačkom.
Zvuk koji te ozivljava i ubija istovremeno.
Unutrašnje (duhovno) slikarstvo;
prenošenje smislenih (kao i nesmislenih) ideja i vizija putem kontrolisanog treperenja zvučnih talasa
Veoma često jedina nepromenljiva (konstanta) u čovekovom životu, kako vreme teče određene pesme jednako voliš, ali ih gledaš iz drugih perspektiva, jer sve ostalo se menja. Univerzalne ljudske uspomene, za svakog mogu značiti nešto drugo, podsećati na lepša vremena, podsticati na maštanje o boljim vremenima.
Kada sam prvi put gledao spot na MTV-u ('89-'91 nisam siguran) Black-''Wonderful Life'' imao sam 10 godina i odmah sam se zaljubio u tu muziku, pesmu iako tada reči nisam razumeo, kako sam stario drugačije sam shvatao pesmu, kada sam imao 17 mislio sam da je sve pozitivno i lepo, a kako sam stario shvatao sam koliko je život pun patnje, a jedino što sam voleo sa 10 i što volim sada sa 30 su ta pesma i roditelji.
