Ponekad u osam sam zviždim ulicom svojom.
- Brate, polako rolaj, pokočićemo se.
- Ti si već prosvirao k'o britanski čajnik.
- Promaja brate.
- Nema za tebe u sledećem krugu, vidim da putuješ.
„promaja“
Tačno ta rečpromaja47 definicija →
Seksualni hendikep generacije, osamdeset i neko.
Totalna nemoć i impotencija, ispred današnje prosečne klinke, koju pokušavaš da zbariš, na old school fazon.
Ostali smo zaglavljeni u nekom čudnom jazu, izmedju perioda ever grina i turbo folka. Turbo folka se gadimo, dok nam se ever grin i ne računa u neki adut, kod omladinki zadojenih devedesetih godina.
Nisam mator (bar tako mislim), niti sam neki Kazanova, ali sam se trudio da kupim, neke stare fore, nekadašnjih beogradskih šmekera.
Znate ono, prigušeno svetlo, blaga letnja promaja, na stolu sveća, iz daljine dopire prigušeni zvuk saobraćaja, a na prozoru divan prizor usnulog grada. Još jedan korak i ona je vaša... Još samo dobra muzička podloga i divna noć može da počne...
Mislio sam, da će te fore oboriti svaku, bez obzira na godine. Ali onda je došao hladan tuš, otrežnjenje. Onaj momenat kad shvatiš da se vremena menjaju, a sebe zapitaš, jesam li ja malo star?
Dok sedimo u polu mraku i ispijamo svoja pića, atmosfera počinje da ključa...
Primičem se polako, lagano joj razmičem kosu, ne bi li video divne oči, te mladje punoletnice.
Pogledi su nam se sreli...
Nasmešila se i pokazala mi svoj divni, nestašni osmeh. Srce je zaigralo.
Osmehujem se samozadovoljno, dok u glavi odzvanja ADAM MUŽJAK, AAALFA MUŽJAK!
Računam gotova je, mala je dala! Još samo da je obavestim o tome...
Scene u glavi postaju sve žešće i nerealnije. Na bioskopskom platnu moje svesti se smenjuju scene najvećih filmskih hitova.
Moje uloge se iz sekunde u sekundu menjaju. Moj ego divlja. Transformacije su neverovatne.
Vidim sebe u ulozi najvećeg romantika svih vremena, Hju Granta. Kako se mala sve više raznežuje, moj ego raste. Da evo ga to sam ja, Antonio Banderas u meni divlja . Sve sam sigurniji u sebe. Ko može odoleti Antoniju u meni?
Mala se primiče još više, stavlja svoju nežnu, nenažuljanu ruku na moje koleno.
Ma jebeš pederka Hjua i sumnjivog Antonia. Da, moj ego se pronašao u oličenju Rocco Siffredia. Okrutne hard kor scene divljaju u mojoj glavi.
Finale je tu, ustajem i posežem za neporaženim adutom, koji nikada, ali nikada nije izdao. Iz ćaletove fioke vadim CD, "Indeksi the best of".
Bacam pogled ka svom plenu, ženkici koja je naivno upala u zamku starog lava. Zadovoljno se smešim i stavljam CD... Pesma broj jedan će obaviti sve, čuveni hit, himeno-lomac kreće. Sa zvučnika kreću prvi taktovi "Bacila je sve niz reku", parenje može da počne...
- Jaaao, što mi je poznata ova pesma... Mislim da sam je čula negde. Ko to peva?
- Indeksi. Jel ti se svidja?
- Ko ti je taj Indeksi? To neki stranac?
- Kakav bre stranac? Domaća grupa (u tom trenutku kreću prve reči pesme)
- Jao kakva sam glupača, vidi stvarno. Tačno sad sam se setila. Moja baka mnogo voli ovu pesmu...
- Tebi se ne svidja? Oćeš nešto drugo? (u glavi polako kreće SELJAČINO, ALFA SELJAČINO, traži joj broj od bake, baš bi se slagali )
- Ma nema veze. Ako ti se svidja neka ga to.
- Ne ne, reci ti šta voliš. Evo ima ovde gomila diskova. Voliš Čolu?
- (blagoteleći pogled)
- Oliver Dragojević? Mišo Kovač?
- (blagoteleći pogled)
- Goran Karan? Sendi Cenov? (dlanovi se polako znoje, dok se u gaćama kamen, pretvara u pihtijastu masu)
- VENDI?! (ushićeno konstatuje)
- Ne, ne. Gde nadje tu kravu. Sendi. (ujedoh se za jezik, dok me je gledala, kao da sam lupio šamar njenom ukusu)
- A šta fali Vendi?! Ona je baš kul. Ima super pesme, super izgleda. A i baš je obrazovana.
- Ma znam šalim se ja malo. Kul je Vendi. Evo pustiću ju tjub. (mislim se plodiću te tek sad, pa makar i uz tu sirenu za vazdušnu opasnost)
- Redjam u plej listu par hitova od dotične i vraćam se uz svoju ženku. Rocco Siffredi je nestao bez traga, ali Antonio će biti dovoljan.
Razmena nežnosti je počela, dok sa zvučnika odjekuju "Uljez" i "Smrt u diskoteci", zadovoljna ženkica se polako pribija uz mene. Zavodjivo njiše kukovima. Mahnito igra u mom krilu. Ego skače , ali ubrzo pada. Jednostavno ne ide...
Antonio vrišteći beži, dok se ostaci Hju Granta u meni, bore za vazduh. Ego ponovo divlja, ali ovoga puta u pogrešnom smeru. Posle Rocca i Antonija, zbrisao je i Hju. Ostaci mog ega se ne mogu uporediti, ni sa omalenim, Denijem De Vitom.
Ženka ne odustaje, ona hoće plodnju, ali ja ne mogu više. Moram ovo prekinuti dok se u meni ne pojavi, pu pu, zlo ne čulo Saša Popović.
- U jebo te, pola 12. Izvini molim te, ujutru rano ustajem.
-Jel nešto nije u redu?
- Ma jok, nego stvarno ustajem jako rano.
- ok. Izvini, nisam znala, onda bolje da krenem...
-Izvini stvarno još jednom. Vidimo se ovih dana.... E da! Reci mi samo još jedno... Koje ti je baka godište?
Kažemo za osobu koja nema nekoliko prednjih zuba.
Red zubi, red promaja.
Generalno loša situacija iz epizode još goreg neispunjenog i praznog života. Dijapazon stvari, dešavanja, ljudi i mišljenja propuštenih iz životnog organa za varenje kroz debelo crijevo življenja. Propast do zla boga.
Hronična upala dupeta sa tendencijom porasta " Presavij se mali čovječe da te još malo jebemo malom platom, lepršavom igrom voljene ti reprezentacije, skupim ženskim cipelama, dvajes godina starim autom koji pali na guranje, najnovijim porezom, mitom, korupcijom, čekanjem u redu, ne idenjem na odmor, doktorima iz pakla, skupim lijekovima, poderanim patikama na djeci iz Blic - a bez kuće i hrane, ratom, Bogom, svemirom, toplim pivom i trodnevnim mamurlukom!" penetracije.
Konstantna oblačnost sa stalno nepovoljnom biometerološkom prognozom. Kancelarija bez prozora, jedna definicija dnevno, vic u istoj, 256 RAM - a na kompjuteru sa posla, pljusak bez kišobrana, leteća voda iz prljave lokve, neispravan tuki, promaja, Amerika, Evropa, biometriski pasoš...
Nema pozitivnog primjera, sve je to goli kurton buraz.
Inspiracija za primjer mi je goli kurton.
Kao sto se Strumpfovi plase Gargamela,Nindza Kornjace manje-vise Sekaca, Dzeri Toma,tako se i Asterix i Obeliks ne plase apsolutno niceg osim jedne vrlo opasne pojave(protiv koje realno i nemaje neke sanse) a to je da im nebo ne padne na glavu.Hrabri junaci i pod dejstvom svog carobnog napitka ne bi zeleli da dodju sukob sa nebom.Opravdano...
Kroz istoriju se pokazalo da se sa nebom ne treba igrati a babe kazu da je promaja jos i gora..
Splet okolnosti ili niz situacija iz koje se teško izvlači. Nekad igra sudbine, ali uglavnom dobro isplanirani uticaj okruženja nas može uvući u mašinu.
''Ući u mašinu'', pretežno ima negativnu konotaciju ili što bi se po srpski reklo, dobro biti neće...
-Desi kreno matori?
-Do apoteke po Kafetin, glavudža me otkida.
-Ubi promaja ili klima a?
-Kurac klima, sinoć svratim do Tropika da uplatim tiket, kad tamo Cale tuče Ganstericu sa ekipom.
Ne igraju u kintu nego u čvegere i kao jedan odustaje pa mene cimnu da budem četvrti. Dok sam se ja raspasuljio i skontao da puštaju jedan drugog, plus menjaju karte ispod stola, u glavi mi je zvonilo ko u Topčiderskoj kovnici novca.
I još kad sam rekao da odustajem, za ispisnicu sam pazario po dva od svakog...
-Znači ušo si u mašinu?
-Ušo brate, i jedva izašo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Zemo bre sto godina te nema? Si živ jebote?
-Pusti me u tri lepe materine, ušo sam u mašinu, ne znam gde mi je dupe, a gde glava.
Šta je bilo? I deluješ mi nekako izmučeno, al reko neću da pitam...
-Smuvam se sa onom Verom apotekarkom, kao da napravim kres varijantu, kad me odma drugi dan sačekaju ona dva grmalja od braće i objasne mi da sa njihovom sekicom nema zezanja, a njen ćale drži tetku za pojasom i zove me zete...
-Sunce ti jebem! I šta onda?
-Sinoć je bambusam i taman da ga izvadim da prskam, ona mi nabije nokte u guzicu i kaže da je u plodnim danima i da će mi oko izvaditi ako ga izvadim.
-Ej matori, eno ti ga starac ide! Aj zdrao...
Pojava kada radnici u fluorescentnim prslucima uđu u autobus, a pola putnika izađe misleći da je kontrola ostavljajući im prazna mesta.
-Jao Milanka, moramo da kupimo one žute prsluke, znaš kako ćemo imati mesta u autobusu.
-Obavezno, moje je mesto dalje od prozora, promaja mi je!
Otići do negde.
- E, aj skoči po pljuge, leba ti.
- Oću boli me tuki!
- E onda puši prste, smradino!
- A ti puši kurac!
__________________
- Sine, skoči zatvori vrata, vuče neka promaja.
- E'o! Sad je ok.
Lik koji se mnogo kurci kad mu nije vreme i gde mu nije mesto.
- Vidi Mila brate, al' se siri tamo pred onim ribama! Ona mala je sestra Simketa "robije".
- Ma pusti ga brate, oduvace ga neko kao promaja prdez!
Ustaneš rano izjutra, sav pokočen, jer bije promaja u pećini. Vidiš da ti nema ćebeta i odmah znaš da ga je mali prapas Dino uzeo. Svakog dana ista priča. Odlaziš do 300 metara udaljenog žbuna da se olakšaš od sinoćnog mamutskog roštilja, pa juriš do reke da se opereš. Posle toga jedeš ostatke od večere, ako i njih Dino nije dohvatio.
Posle toga se sa drugom decom po ceo dan igraš lovaca i plena, gde mali Dino, kao plen, dobija svoje. Kada vas to zamori, onda idete da se igrate bacanja kamena s ramena, klikera i bacanja koplja. Kada osetite glad, naručkate se raznih bobica koje nalazite po okolini. Ništa lepše nema od zelenih, kiselkastih bobica. To, naravno, ne mislite kada shvatite da ste jeli one pogrešne bobice, koje vas teraju da se, da prostite na izrazu, proserete kao tiranosaurus reks. Mašala.
Najlepši deo dana je ipak veče, kada igrate žmurke i takve slične noćne igre. Ako imate sreće možda uspete da se ovajdite sa neko blago i sasvim slučajno vaćarenje sisate komšince iz susedne pećine. Vrhunac večeri može biti samo pokraj vatre, dok deka Krkobabić priča svoje dogodovštine.
