Kada nekome kažete ovo, vi ustvari tvrdite da je dotična osoba čoban, a da vama nikada u životu nije ni palo na pamet da se bavite tom vrstom posla. (bukvalno)
U prenesenom značenju, vi za nekoga tvrdite da je seljak, ali ne onaj čovjek sa sela, već tzv šaban.
E sad, kakve veze ima šabanizam sa tamo nekakvim čobanom koji pošteno obavlja svoju profesiju, još nije utvrđeno...
„zajedno smo pišali u pesak“
Misao koja na cesto prodje kroz glavu kada vidimo malu decu.
Marko: Brate, provali ona dva klinca sto idu iza nas. Onaj desno je Dzimijev brat, ide u treci razred.
Janko: Jebote, da l' smo i mi bili ovako mali u trecem razredu???
Marko: Majok, sta ti je, mi smo bili veci. Vidis kao su ova danasnja deca nezrela i nesamostalna. To samo za kompjuter zna. Nema vise lopta i poljana, kako smo se mi igrali.
Parola mladih i zaljubljenih pred brak, punih ljubavi jedno prema drugom. Sigurni su da će zajednički život biti pun ljubavi do kraja života, da su savršeni jedno za drugo i da će da se jebu dok ne umru.
Sede dvoje matorih u sobi. Potpuna tišina, u pozadini se čuje samo kucanje nekog sata, škripa stolice kad on pomeri guzicu i njen blagi uzdah. On gleda novine i pokušava da reši šahovski problem broj 1546, a ona lupom pokušava da sastavi puzzle. Ujednom, spusti lupu i pogleda ga, a on je poznaje toliko dobro da je znao da će ga pogledati, pa podigne glavu.
"Jedi govna" reče ona. "Hvala, takođe" reče on.
I nastaviše da rešavaju puzzle i šahovski problem 1546.
Opis bračnog suživota u kom lepša polovina svog muža ne pušta samog nigde.
-Gde si ti poš'o a?
-Idem do grada, dušo.
-Čekaj idem i ja, nećeš ti meni da trčiš za svakom suknjom.
-Ne za svakom, preferiram one kraće.
Rečenica koju čujemo sat vremena nakon zatvaranja birališta iz izbornih štabova svih stranaka.
radikali:"Mi smo zadovolji izbornim rezultatima".
socijalisti:"Kako stvari stoje,mi smo zadovoljni izbornim rezultatima"
demokrate:"Evo mi već slavimo izbornu pobedu,zadovoljni smo izbornim rezultatima".
gledalac glasač-More mrš' majke vam ga nabijem, bando lopovska.
Opravdanje trenera i fudbalera posle svake izgubljene utakmice koja je bila od velike važnosti.
-Pa nesrećno smo primili taj gol, bili smo bolji rival, ali je ipak sreća i iskustvo presudilo.
Nismo se znali. I ako smo se znali to je bilo površno. Kao komšije koje nikada nijesu stale da popričaju kao ljudi. Slučajni, nevoljni susreti ispred lifta, sa punim rukama, uz neizbježno klimanje glavom i pitanje "na koji ćete sprat?".
Kao daleki rođaci za koje smo čuli da postoje jer ih baba i đed na svakoj slavi pominju. Slučajno javljanje na telefon kada želimo da razgovor prođe što brže i da više saopšte razlog poziva pa da možemo da viknemo "tata, za tebe je!".
Kolega kojega ne podnosim i svako sretanje na hodniku zahtijeva naoružavanje strpljenjem. Prigušeni uzdah i pitanja "ima li posla?" i "jeste li umorni?" i "kako su ti doma?" i slične besmislice, tek da prođe vrijeme.
Svoje pravo "ja" u trenucima koje želim da zaboravim.
Reči studenta, koji uči noću, pre nego se dohvati knjige.
Kaže se za osobe koje nemaju ama baš ništa zajedničko. Nebo i zemlja, pričaju potpuno drugim jezikom, razlika reljefa kao između Vojvodine i Crne Gore. Beznadežno je pokušati ih bilo kako spojiti jer se to neće desiti, nemoguće je. Toliko je nemoguće da čak ni ne zevaju zajedno, jebeš što slušaju drugačiju muziku, vole drugačiju hranu, glasaju za različite partije, oni čak ni ne zevaju zajedno - nema dalje!
-Trajko, jesi li bio sa onom Goricom sinoć?
-Jesam.
-I? Hoće biti nešto?
-Nema šanse.
-Hajde, šta si se usr'o? Izašli ste, to je početak.
-Suviše smo različiti...
-A šta bi hteo, derpe, da ima kitu i jaja? Pa naravno da je drugačija od tebe, hvala Bogu, riba je lepa, zgodna, pametna...ali nije dovoljno pametna da ne bude sa tobom. Samo budi uporan, isplatiće se, vole takve kao ona ružne propalitete, to im je valjda neki fetiš, ne znam...
-Matori, mi ni ne zevamo zajedno!
-E onda jebi ga... Mada sam čuo da ima lepuškastog brata, ima veću sisu od sestre, pa ti vidi nešto s njim...
To je to. Sve za šta smo se trudili je skoro završeno. San se ostvario.
Veliki trud i želja su se isplatili na kraju. Sve ide po planu i trebalo bi da ispadne bolje od očekivanog. Treba samo da cepamo dalje i da ne posustajemo.
○ Nego sine... kako na faksu?
○ Ćale, mogu ti reć' da sam na pravom putu!
○ Hm! Nisam ni sumnjao u tebe! Ti si na ćalca, a ne kao ova lenština od tvog brata, što ponavlja razred u srednjoj i sramoti, kako mene tako i porodicu!
○ A šta ćeš, on je na kevu izgleda...
○ Ne govor' tako! :smeh:
