Kaže se za ljude koji imaju programirano ponašanje.
- Brate, ajmo na kafu, lepo vreme, ribe u minićima, ojsa! - Ne mogu, čoveče, sad sam ustao, treba da odem u kupatilo da obavim neke radnje. Onda ću da jedem, pa da sklonim sa stola, pa opet u kupatilo da operem zube. Onda ću da vidim šta ima na TV-u i u novinama, pa ću odigrati texas holdem na kompu. Onda ću da vidim fejs, vuku, g-mail, i da izvršim skeniranje kompa na viruse. Onda moram u prodavnicu na kupim kokice, prekjuče sam isplanirao da danas pečem kokice... - Jebote, kad bi te video Japanac, odmah bi svog robota bacio!
Ovom izrekom su me često dočekivali kod kuće kada me pošalju da nešto kupim ili nešto obavim, a ja se zaigram ili zapričam sa društvom pa debelo okasnim sa povratkom.
U divljim i slabo uređenim krajevima novog sveta u toku je borba za nezavisnost, osamostaljenje, suverenitet i nadasve teritorijalni integritet kojom novopečena američka nacija ište da se izmigolji ispod čizme beskrupuloznih britanskih imperijalista. Ta borba iznedrila je mnoge heroje, Komandantu Marku svaka čast ali nijedan nije bio kao Veliki Blek, zbog svojih osebujnih intelektualnih sposobnosti od milošte prozvan "Stena".
Ova priča odvija se nakon čuvene "bitke za Džoovu kafanu" o kojoj se i danas uči u školi. To je bila slavna bitka u kojoj je Veliki Blek glavom i glatko izbrijanom četvrtastom vilicom sam i goloruk pobedio barem dvadeset omraženih Crvenih Mundira dok su pirovali uz čaj i jorkširski puding u pomenutom establišmentu. Na poprište bitke zadihan stiže redov Vilijam Smol, najsitniji vojnik u odredu, sopćući kao ker u teranju, jer, pobogu, odavno je prošlo pet i čaj mu se hladi.
- Jebo te matori ružičasti džukac da te jebo, šta se ovde dođavola zbilo. Džo! Džo, saberi se čoveče, reci mi ko je ovo uradio. - Aaah... jedite kod Džoa... jedite kod Džoa... aaah... - Polako druškane, uzmi malo viskija... jel sad bolje? - Kah, pljuc... bolje... - Dobro, ko je ovo uradio Jupitera mu? - Veliki Blek, ser. Ušao je ovde kao vihor i poslagao čitav odred vojnika koristeći samo levu ruku dok je drugom pridržavao tur. Niko nije mogao da mu se suprotstavi, borio se kao demon! - Zašto je pridržavao tur, trista mu olinjalih tvorića? - Reče da mu se strašno prikenjalo, ser, ali ne može da sere ako nije mir i tišina pa je odlučio da počisti čitavu kafanu. Bolje bežite ser dok se nije vratio, otišao je još pre pola sata s primerkom "Bostonskog glasnika" i dva mundira da se ubriše a kad sam mu rekao da ne može u klozet dok ne naruči nešto tako me je mrko pogledao da sam se onesvestio. - Ja bih rado Džo, ako mi veruješ, ali zakletva mi ne dozvoljava da napustim tela mojih saboraca dok je u meni daha. - Ne možete im pomoći ser, bežite dok nije kas... gospode, evo ga. - ŠTA JE OVO, NISAM LI VAS SVE POTAMANIO ĐUBRAD JEDNA KOLONIJALISTIČKA! KOJI SI SAD PA TI, ŽGOLJAVI? - Ja sam Vilijam Smol prljavi pobunjeniče, da li si ti odgovoran za ovaj pokolj? - JESAM! - A je li? Sreća pa ja nisam bio tu! - A ŠTA BI BILO DA SI TI BIO TU? A?! - Šta bi bilo, je li?! - JESTE! - Jebo bi ti čvorka ko i ovi ostali, šta drugo.
Godine stižu svakog, neumitno, kad-tad. Al' majmun ostaje majmun, teško da će u nešto drugo da se pretvori.
Deda: Šta radiš to sinko? Unuk: Idi bre deda u kurac, kako to upadaš? Drkam, gledam porniće i drkam! Zvao bi i tebe, al' tebi se garant ne diže još od prošlog veka. Ahahaha! Deda: Al' dok mi se diz'o, bar sam jebav'o... Unuk: Izlazi više, manijače, sakriću ti opet protezu... Deda: E, živote, lutalico... Kad lav ostari i majmuni počnu da ga zajebavaju...
Upozorenje i pretnja u jednoj rečenici, koja podseća drugu stranu da imate na umu njenu prisutnost u vašoj blizini u bliskoj budućnosti. Koristi se u razgovoru sa dužnicima, kolegama koji ne znaju da gledaju na sat kao i sa raznim majstorima koji stalno dolaze al' sutra. U "užem" smislu ova rečenica ima značenje: "Nemoj opet da me zajebeš, počeo sam već da pizdim sledeći put jebaću ti mater!"
- Alo, gde si ti?! - Tu sam brate. Šta ima? - Nema ništa! Suv sam k'o bušmansko korito! Gde se nalaziš barabo, jurim te već deset dana da mi vratiš kintu, dinar nemam. Pored svojih para ja moram da prosjačim po komšiluku za hleb i pljuge! - Polako čovoče, opušteno, biće sve u redu. Imam keš. Doći ću večeras do tebe a mogli bi i neko vopi da zakoljemo. - Slušaj me dobro, nemoj da te nema, inače ću ja da zakoljem tebe. - Što si tako genocidan? Doneću i pljuge smiri se. Alo je l' me čuješ? - Čujem te! Čujem! - Treb'o bi da batališ to govno, vidiš koliko si nervozan kad nemaš da zapališ. - Tebe ću zapaliti samo probaj da me ispališ!
Srpski Marfijev zakon prije marfijevog zakona. Kome se suđeno da bude jeban, same mu gaće spadaju. Kako god i koliko god da se ti otimaš, kad te oće oće
-Brate idemo večeras na finale, naši i Danci, ok? -Ne mogu, idem sa ribom na picu brate, dogovoreno pre mesec dana. -Kako bre, pre mesec dana? -Pa znaš ona fora, platiš unapred, dobiješ popust i onda krkaš dve pice za 500 dindži! -Čekaj bre, nabavio sam karte za finale po tri soma, i ti me sad otkačinješ za picu od... -E brate, strava je popust, dnas mi zadnji dan da je pojedem, od sutra mi ne važi vaučer!
