Izraz koji koristimo kada zelimo da nekoga pozurimo,a takodje moze se i koristiti "S' kim ides"
"Jos nisi otisao?"
A:Odoh da kopiram nesto . . .
B:Jos nisi otisao?
"S kim ides?"
A:Ajd bre zakasnicemo na organizacije,ajmo na cas!
B:S'kim ides?Jos nisi otisao?
Nagovestava produzenje studiranja za par godina. To je neminovno, jer on nije sposoban da ukroti svoje nagone. Knjiga ga gledano zakonima fizike odbija kao magneti istog pola. Za sve drugo je jako zainteresovan. Razne drustvene mreze i mesendzeri za njega su uvek offline jer on naravno UCI! Ali ce zato cesto izaci notifikacija koju muziku slusa, koju igricu igra, o cemu razmislja dok UCI. Student sklon porocima je idealan za raznorazne organizacije, zelenih, zastitnika svega i svacega jer kad stavi naocare u obuce kosulju deluje jako ozbiljno, a i tamo moze da prica o cemu hoce i svi ce ga shvatati ozbiljno i mahati rukama gore (kao kad pokazujete da ste ludi ali ne u organizacijama to znaci PODRSKA), ili mahanje rukama dole ako se ne slazu (a to je uglavnom samo ako kritikuje sadasnje stanje sa kojima se ni ostali ne slazu ali su takodje pripadnici vrste navedene u naslovu). Nikada necete dobiti priznanje da je on 'batalio' fakultet jer to nije ni istina uostalom, on je drustveno 'jako' aktivan, doduse radi za dzabe, ali to je drustveno korisno!
(mase rukama dok cita sta je napisala - gore)
Gestikulativni sleng. Znači, jebaću te kad-tad.
Skup mladih ljudi znan kao nevladina organizacija X. Svi znamo zašto se u takve organizacije učlanjava. Tema tog sastanka. Ko će za Dž ići u Tursku na neki X seminar. U igri su dvoje mladih ljudi koji i nemaju obaveza pa su u mogućnosti da odu. Jedna je mladi mangup, druga jebulja koja se kresnula sa pola organizacije(onom polovinom na funkcijama, sekretar, potpredsednik, presednik...etc).
predsednik: "Mislim da je bolje da Duca ide. Ipak je ona nas zadužila svojim radom u našoj organizaciji."
sekretar: :klima glavom:
potprednik: :klima glavom:
deset random osoba: :klimaju glavom, šlihtaju se ovima:
mangup(u sebi): :"Mamu vam jebem ljigavu, a kako da nije zadužila kad vam je poduvala sve vaše male frulice, picolisci!":
mangup(naglas): "Neka ide Duca, ja ionako imam neku šljaku pa da ne propadne, mada prepustio bih joj to putovanje kako okreneš, zaslužila je Duca... Ljudi ako nema ništa više da palim, ceka me Milica, a napolju hladno."
:prilazi Duci, štipne je za obraz, kaže: "Lepo se provedi"
:nasmeje se mangupski jednom, baci hejt na gomilu, zapali pljugu i odmagli u noć:
Najluđa japanska manga, kojoj su Naruto i Bleach do kolena. Glavni junak je Alukard, koji je zapravo pseudonium za Drakulu, kojeg je zarobio Van Helsing i sklopio pakt sa njim da lovi druge vampire za njegovu Hellsing organizaciju. Radnja mange se smešta na kraju 20. veka u Londonu gde je Alukard moćan lovac na glave koji tamani svakog vampira ili drugu demonsku pošast bez problema. Njegov gazda je potomak Van Helsinga, Integra za koju biste u prvim epizodama pomislili da je muško. Priča počinje kada Alukard spašava policajku Seras Viktoriju od poludelog vampira, ali je u procesu i samu čini vampirom, i time započinje njeno upoznavanje za zakonima kojima je ona vezana i svetom gde pripada. Alukardov prijatelj je još i batler Valter, koji je poznatiji kao Anđeo Smrti, ali je sada ostareli batler koji sa vremena na vreme odluči da malo uskoči u akciju. Njegovi najveći protivnici su Anderson, katolički sveštenik koji je genetskim inženjeringom stekao beskonačnu regeneraciju i član Iskariotovog Reda, još jedne grupe koja lova beštije, i ne podnosi britanske protestante. Još jedan veliki protivnik je vođa Milenijuma, preživele nacističke organizacije koja pravi armije vampira i zombija, koji je zapravo poludeli robot.
Alukard vam je onaj lik što se oblači kao oni makroi iz američih filmova, Seras Viktorija je prelepa devojka koja je vrlo "obdarena" u predelu grudi a još je pride uspela da ostane devica, Valter je pa Valter, Integra bi svakog čoveka zbunila na prvi pogled koliko je kruta i suva i Anderson je lik koji gaji čudnu ljubav prema noževima, mačevima i bajonetima.
Kanal o kome bih pisao ipak pozitivno, iako ima veliki broj znacajnih mana. Podjimo prvo od njih. Na ovom kanalu necete gledati ni jednu utakmicu direktno. Ne znam zasto, najverovatnije sto ljudi nemaju mogucnosti da se izbore za dozvolu da prenose neku ligu. Danas se sve vise komercijalizuje, licitiraju se kuce, trosimo pare da se ukljucimo u kvizove koji imaju proste zadatke, ali se mi nikada necemo javiti, to je sigurno. SMS poruke su naravno tu, pa kome se bacaju pare da kaze kako zvezda pamti Bari i Tokio, a partizan Saletovu trojku i vaterpolo, nek izvoli. Ipak, ovde mozete cuti i ponesto dobro. Emisije koje se bave aktuelnostima i problemima u fudbalu i kosarci gde se dovode bivse legende iz ovih sportova, zanimljive reportaze sa utakmica i intervjui igraca, ali i stare utakmice jugoslavije su svakako dobra strana ovog kanala. Neke emisije o manje popularnim sportovima ili nizim ligama mogu biti cesto dosadne, ali je i to ipak za respekt, jer kakvi god da su, to su nasi sportovi i nasa liga. Kad dodamo razne organizacije u kojima SOS ucestvuje, koje promovisu sport, a kritikuju drogu, mozemo reci da je ovaj kanal ipak potreban socijalno devijantnoj Srbiji.
Čistač.
Pripadnik Đangove kriminalne organizacije koga zovu samo kada je došlo dotle da ni njegovi pucači Đasmin i Ajet, ni njegove nindže Đole Đogani i Baki Bi Tri, ne mogu da reše problem koji je nastao. Finalno rešenje.
Emer je i počeo svoj životni put kao čistač. Zaposlio se kao klinac u Gradskoj čistoći gde je metlom mlatio ulice glavnog grada, a zatim i kao čistač u srednjoj mašinskoj školi gde je stekao osnovna znanja o preparatima kojima se čiste mrlje i tragovi što mu je kasnije itekako značilo u karijeri koju je izabrao.
Pošto je radeći u školi zarađivao daleko iznad romulanskog proseka, ubrzo je počeo da se kocka, pije i nemilice troši, pa su tako došli i dugovi. Pare je pozajmio od Šabačke ciganjske mafije, za koju se znalo da dugove ne prašta, već ih uvek naplati. Pobegao je u Italiju, gde je njegov smisao za uklanjanje tragova vrlo brzo primetio Đango i tako je počeo da radi za njega.
Danju je radio na ringišpilu, noću je uklanjao tragove krivičnih dela koja su Đangovi ljudi vršili po Milanu, samo da bi još više napredovao u organizaciji, pa je počeo i da uklanja Đangove neprijatelje i to na njemu svojstven način, bez tragova, bez svedoka.
Najčistiji Romulanac na svetu. Boluje od fobije prema bakterijama i nikada se ne pozdravlja ni sa kim.
Đango: Halo.
Đasmin: Gazdo imamo problem.
Đango: Kakav?
Đasmin: U'vatili Kinezi Džoleta. Uš'o među njihove lokale, šunj'o se k'o maćka onako crn, al' nasmej'o se, videli mu zube, pa se sjatili na njega sa svih strana.
Đango: Pa zar nema on onaj njegov mać, kako ga zove katana i ono njegovo ninđa odelo što mu daje mistične moći?
Đasmin: Ima Gazdo, al' dok smo ga pakovali za akciju 'mesto maća je pon'o dildo od njegove žene, a odelo bilo malo, pa je puklo na guzici kace sag'o d'izbegne neki kurafte kung-fu udarac.
Đango: Je l' živ?
Đasmin: Jeste Gazdo. Ušunj'o sam se da vidim. Drže ga u jednom lokalu i tuku ga veštačkim kurcom po glavi da kaže k'o ga posl'o.
Đango: To ne valja Džasmin. Ne valja.
Đasmin: Šta da radimo Gazdo?
Đango: Zovi Emer Đensija odma'.
Đasmin: Oću. Šta da mu kažem Gazdo? Znaš da on samo u šifre priča.
Đango: Pomislio sam da nešto može da podže po zlu, pa sam ga uputio unapred. Reci mu samo da je potreban za akciju Spasavanje Mandova Džoganija.
Đasmin: Razumem Gazdo. Odma' zovem.
Đango: Prokleti Kinezi. Sve ču u Japan da ih oteram.
Vrlo mukotrpna i prilično skupa obaveza. Ovde se misli na aktivnost, koju vrši osoba “zadužena” da prebroji da li ima dovoljno ljudi za termin rekreativnog fudbala ili košarke. Ukoliko nema, od “organizatora” se očekuje da obezbedi potreban broj ljudi, tako što će naći zamenu za sve stalne članove ekipe, koji su opravdano sprečeni, od kojih se dobar deo njih javlja u minut do 12 da otkaže. Za ovaj deo organizacije on ima, “sve vreme ovog sveta“, na raspolaganju, od trenutka kada ustane do početka termina. Telefonske troškove snosi sam, a poželjno je da ima što veći krug rekreativno-sposobnih prijatelja. Posle termina “organizator” trpi kritike od ostalih igrača nezadovoljnih “karakteristikama” (kvalitetom, ponašanjem, vaspitanjem, lepotom, stilom…) zamena. Sledeći korak je prikupljanje novčanih sredstava za termin. Jedino što je sigurno, je da nisu svi doneli pare, tako da “organizator”, hteo-ne hteo postaje i sponzor rekreacije. Ako ste pomislili da se muke tu završavaju, zaboravljate one, inače stalne članove, koji otkazuju od tog termina za stalno. Tako vam je zagarantovana “zabava” u traženju novih stalnih članova do sledećeg termina (koji ne mora biti za 7 dana, ako igrate više puta nedeljno), a posle sve Jovo-nanovo.
Ko zna o čemu pričam, ni pakao mu neće teško pasti.
Kao što onaj ko ne zna da peva, peva glasno, ko ne zna da piše koristi ukrašen font, ko ne zna da priča koristi ruke, tako i onaj ko ne zna ništa koristi ovaj jezik da izgleda pametno.
Dame i gospodo, prostor i mesto koje koristi obrazovanje, garantuje veliko učešće i razgradnju novih predloga. Na taj način, novi model aktivnosti u velikoj meri doprinosi uspostavljanju raznih oblika uticajnosti. S druge strane, realizacija programa koje smo usvojili omogućava nam bolju procenu novih predloga. Ali, ipak ne zaboravimo da sadašnja struktura organizacije predstavlja zanimljiv pokušaj isprobavanja postojećih administrativnih i finansijskih uslova.
O ćemu sam pričao - ne znam ni ja.
Ali, zvuči pametno.
Nisam znao! Možda sam i znao, ali sam zaboravio. Možda mi je to promaklo u moru informacija koje primam svaki dan. Nemoj mi uzeti za zlo, jer statistika kaže da u jednom danu primimo više informacija nego srednjovjekovni ljudi za čitavu godinu.
Preinformisan sam pa mi nedostaje informacija. Koji paradoks!
- Kovinjalo, zove te šef!
- Izvolite, gospodine Tijaniću!
- Kovinjalo, idi uradi intervju sa Tumbakovićem, vratio se u Partizan.
- ?!?
____________________________________________________________
- Udruženje sportskih novinara, nagradu za najboljeg sportistu 2008-e godine dodjeljuje plivaču Miloradu Čaviću. Pozivamo Milorada da priđe kako bi primio plaketu i ovaj divni sat marke "Omega"...
- ?!?
____________________________________________________________
- Juras, treba ispred sudijske organizacije da ideš na sastanak sa Danilovićem. Čekaće te kod...
- Marš, majmune!
Gusle su instrument uz koji su opjevana junačka djela hrabrih nam predaka. Da bi zaslužio tu čast da ti se ime pominje uz karakterističnu jeku struna, morao si u najmanju ruku skratiti za glavu kojeg Turčina, pogađati kroz prsten jabuku i pod oblak orla iz moskovke (Vlado Šipčić stajl), dići u vazduh koju ugarsku jedinicu, eventulano uludo izgubiti glavu zarad ponosa ( pop Milo stajl).
Pošto se u guslama ne pominju sise i guzice, niti junačka djela mećanja bobana u vaginu, zlobnici će reći da ih je lakše svirati nego slušati.
Kako su različite humanitarne organizacije zabranile sječu turskih glava, a ugarsko carstvo se odavno raspalo, kriterijum za naslovnog junaka guslarske pjesme je značajno devalviran.
Danas ćemo počastiti frazom da će završiti u guslama, onoga koji u našim očima učini neko zajebano djelo tipa izvlačenja iz makaza, jebanja dok druga puši, pobjede u kafanskoj tuči.
-Onomad kad smo išli u Budvu, opružim ti se ja u vodu, onako na leđa. I plutam tako neko vrijeme, posmatram sise i dupeta i prenese me san. Nisam siguran koliko sam spavao, ali u jednom momentu budi me nepoznat glas. Mrmlja nešto na stranjskom. Otvorim oči kad vidim karabinjer nešto maše rukama i govori pasport pasport! Krv ti jebem, skontam da me talasi odnijeli u Italiju. Opsujem mu majku žabarsku i krenem da plivam nazad u Crnu Goru. Stignem u Budvu na doručak.
-Au jebo te, tebi kraja bez gusala nema.
