Živ.
Trauma psiho-fizičke prirode vrlo verovatna.
- E, komšija, dobar dan, šta se ovo dešava ovde? Što je došla policija?
- Mile Rambo ubio ženu pa se sam prijavio miliciji. Ma, upozoravam ja na njega već 15 godina i, eto, danas je konačno eksplodirao...
- Pa, dobro, bio je i moj stric na ratištu 90-ih pa je danas relativno normalan čovek, lud koliko i svako drugi u ovoj zemlji...
- Jeste, komšija, al' verovatno nije bio oženjen s onakvom aspidom od žene kakva je bila Bogdanka, Bog da joj dušu prosti. U redu i rat, i ubijanje, i zarobljeništvo...ali ta je žena bila minsko polje koje je, siromah, preskakao još od dana kada se oženio s njom. Sad kad razmislim, dobro i da je do danas izdržao u jednom komadu...
- Eh, komšija, ko da je baš toliko teško izaći na kraj sa sopstvenom ženom...Ovaj, ništa, vidimo se kasnije, treba nešto da trknem gospođi a ne voli kad se predugo zadržim napolju...
N. B. Nastavak primera za cirka 15 godina. Autor.
Uglavnom se pričaju ljudima koji nisu služili vojsku jer oni ne znaju kako sve tamo funkcioniše pa samim tim pripovedač može da izmišlja i laže bez rizika da u toj laži bude otkriven.
Takođe se pričaju u društvu kada se tu nađe neki junak koji je svoj dug državi odužio civilnim služenjem vojnog roka kod koga takodje postoje velike šanse da poveruje u te bajke.
Da budem iskren i ja pričam priče iz vojske ali one realne, manje zanimljive.
-E moj ti, vojska je škola života! Ti koji si u staračkom domu služio nikad nećeš znati kako je to kad na minus 368 stepeni daješ mrtvu stražu na karauli ''Crnokosa baba''
365 dana služenja vojske a 789 dana straže. A da ne pričam da sam dužio mitraljez sa 8000 metaka, zolju, 36 ručnih bombi kao i tenk t-34 iz drugog svetskog rata ali modifikovan i unapređen. Otišao sam u vojsku sa 195 kilograma a vratio sam se lakši za 296 kilograma pa ti vidi...
-Hajde bre Rambo ne seri, meni je vojni rok protekao u obuci, održavanju i čišćenju kruga. Imao sam dve straže po 7 dana, nekoliko bojevih gađanja i to je to. Lepo druženje, upoznao sam dosta različitih ljudi, od nepismenih do doktora. I dan danas se čujemo i ponekad vidimo. Dopala mi se ta jednakost koja tamo vlada, tamo smo svi vojnici bez obzira na obrazovanje, rasu ili veru. I zato ćuti, nemoj da lažeš više.
Jesen sedamdeset i neke. Hiljadu četristo sedamdeset i neke. Tada si otišla iz mog života. Tada sam se okrenuo nauci. I tamnoj strani. Posle tebe ne nalazim zadovoljstvo u ženama. Samo u izumiteljstvu. I mladim dečacima. Ah, toliko mi nedostaješ da sam čak u stanju da... izumim... vreme... plov... Što ću verovatno i da uradim, za koju godinu. Samo da završim ovu sliku. Ne mogu da nađem Judu, pa to ti je... Jebeš sliku, odo da smislim vremeplov! Imaću svo vrijeme svijeta da je završim. Taman da malo budem Doktor, bem mu Galifrej njegov i kud me posjeti...
31.12.1499. godine.
Leo: E da pokrenemo ovu šklopociju.
Povlači random niz ručica na upravljaču, na novoizgrađenom staklenom prikazivaču vremena pojavljuje se niz slika. Leo povlači drugu ručicu i na fono-tubi se čuje zvuk. Nejasne prilike razgovaraju. Leo razaznaje prilike i shvata da je to vjerovatno neka daleka budućnost.
Jabuka: E narode, još malo pa nova godina! Jipijej, još jedna godina života!
Kupus: Mrš jebem ti mater, meni se spoljni listovi već suše... Tigre jebote, oladi malo!
Sabljozubi tigar: Mrljmrljmrlj, izvini Kupuse, liske su ti tako sočne... Mmmm...
Kupus: Sočna ti keva, odabij na dužinu etalona za metar!
Jabuka: Koristi internacionalne jedinice! Nismo džaba dizali revoluciju protiv ljudske vrste! Reci fino, odabij na dužinu mutirane banane.
Sabljozubi tigar: Pička vam materina mutirana, što ste me i oživljavali, vegun da budem. Pa šta će mi ovakav život brate mili end dragi?
Leo se zaprepasti i slučajno povuče ručicu koju je napravio iz zajebancije i tu prebaci gorepomenute u svoj vremenski period. Jabuka izađe, vazduh krene da joj šteti, istrune u roku od odma', sabljozubom tigru udare primalni instinkti u mozak, pođe da kasapi Leonarda, kupus se valja po podu manifestujući razne psihoze i ludila. U tom trenutku počne da se dešava neka anomalija u prostoriji u kojoj su. Jaka svjetlost obasja pola Venecije, pojavljuje se figura razbarušene kose, noseć gitaru u rukama.
Leo: (zaprepašten) Kuj si sad pa ti?
Figura: Ne boj se slavni izumitelju, Rambo Amadeus Svjetski Mega Car pred tobom stoji. (audio)
Leo: Koji kurac? Šta s' dešava ovo?
RASMC: Vidi, Leo... Mogu da te zovem Leo, a? E, 'vako. Ti si izazvao temporalnu distorziju daleke budućnosti. Da bi to popravili, Intergalaktički Savjet za Ravnotežu Vremenske Linije, dakle ISRVL, prkno im jebem, poslaše mene, Ramba, Svjetskog Mega Cara da popravim sranja.
Rambo uperi džitru u Jabuku i fisne Gdur po njoj, Jabuka se diže ko sa grane ubrana. Usmjeri džitru u Tigra Sabljozubog, odsvira G-C-Dmol, Tigar se smiri i poče da liže Lea. Kupusu uputi Emol-A sekvencu i jednu solažu, Kupus ustade normalan.
RASMC: Slušaj me sad dobro Leo, nemoj slučajno da čujem preko razglasa da si opet nešto ujeb'o ili ćeš da slušaš Miroslava Ilića i "Jesen je plakala s tobom" narednih 143 godine, ščuo?!
Leo: Jesa... Ček... Ali...
RASMC: Ništa ali, jezik za zube, nikom ni riječ o ovome! Jabuko, jes dobro?
Jabuka: Jesam, samo ne daj Tigru da me gricka.
Sabljozubi tigar: Neću, časna pionirska. Kupuse, da me zoveš kad ti otpanu liske, more?
Kupus: Agreed. Bićeš pozvan.
RASMC: A sad, da vratimo sve kako je bilo.
Rambo poče da svira neki zajeban solo, poiskakaše pragovi sa gitare, izdužiše se i stvoriše ikosaedričnu, pa dodekaedričnu strukturu okružujući Ramba, Jabuku, Sabljozuboga tigra i Kupus. Mahnu Leonardu rukom, šeretski se nasmija i puče Gdur iz sve snage. Opet bljesnu pola Venecije i nestade ekipe.
Leonardo se trgne, probudi u fotelji i u rukama mu bješe Rambova gitara s potpisom njegovim, na šta Leo opsova i reče:
"Jebem ti gljive Gugijeve i što ih izmisli. Nikad više! Ništa! Ni prah bubašvabe obični!"
Odjednom izviri Rambova glava ni iz čega, otvarajući pukotinu u vrijeme-prostor kontinuumu, kose oprane i razbarušene i reče mu:
*"Jebiga Leo, ko se u mlijeko opeče i u jogurt duva."*
Za pojzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeen!
Fenomen autentičan za tursku kinematografiju, započet još 50-ih godina XX veka. Navodno, zbog zabrane prikazivanja američkih filmova za vreme diktature, tamošnji brkati režiseri su se dosetili i krenuli u kopiranje kultnih ostvarenja, pa smo tako dobili turskog Tarzana, Supermena, Spajdermena, Ramba, ET vanzemaljca i, verovatno najpoznatiji film - Turske ratove zvezda. Budžet mesne zajednice Pečenjevce je veći od onog koji imaju ovi filmovi, u kojima se ipak nije štedelo na kečapu u scenama borbe. Često je glavnog lika u ovim remek-delima glumio izvesni Cüneyt Arkın, turska verzija Čak Norisa. Bio je vrlo upućen u borilačke veštine, pa je tako jednom prilikom posle svađe kolegi kaskaderu izbio koleno iz čašice, ali mu je rekao ''Izvini'' posle toga.
Dünyayı Kurtaran Adam (1982) ili Turski ratovi zvezda, poznati po scenama kada glavni junak nabija kondiciju tako što veže dve stene oko svake noge. Tu je i scena kada šutira kamen, koji pri udarcu u ogromnu stenu eksplodira.
Korkusuz (1986) ili Turski Rambo, u glavnoj ulozi Serdar Kebapçilar, profesionalni bodi-bilder. Nezaboravne su scene sa zoljama, koje je nalazio u svakom zaklonu kada se borio protiv bandita, ali imao je i pomoćnika sa kanapom koji mu je pomagao da te iste zolje usmeri ka neprijatelju. Mi ga, naravno, ne vidimo na ekranu.
Kara simsek (1985) Turski Roki, naš bodi-bilder ponovo. Toliko udaraca u prazno u boksu odavno nisam video.
3 Dev Adam (1978) Turski Spajdermen protiv Turskog Kapetana Amerike. Ovde vidimo Spajdermena po prvi put kao lošeg momka, koji ubija ljude propelerom od čamca. Kapetan Amerika će mu se suprotstaviti sa svojim pomoćnicima. Scena mučenja sa puštanjem belih miševa kroz cev (do očiju) takođe je nezaboravna.
Tarzan Istanbul'da (1952) Tarzan u Istanbulu. Prvi ikada snimljen u nizu besramnih rimejkova. Jedno se mora priznati, Tarzanov čuveni glas glavni glumac je dobro skinuo. Zanimljivo je da Tarzanova 'misija' počinje i završava se u Istanbulu, a tokom 90% filma on nije u Istanbulu.
Badi (1983) Turski E.T. vanzemaljac, koji više liči na džak krompira ali ajde...
Süpermen dönüyor (1979) Turski Supermen, samo treba videti te spandeks pantalone... Svemir dobijate kada zakačite Božićne ukrase na konce, i samo iza stavite crnu pozadinu.
Tu su još i Isterivač duhova, Čarobnjak iz Oza, Zvezdane staze... Da ne dužim, dobar deo ovih filmova se može naći i za neke postoje i prevodi, a tu je i YouTube.
Stanje ili mesto apsolutne, neprikosnovene udobnosti i izolacije od spoljnog sveta. Metafora za situaciju u kojoj je pojedinac toliko dobro pozicioniran, ušuškan i obezbeđen od svih potencijalnih životnih potresa, da ga je praktično nemoguće izbaciti iz ravnoteže. Često podrazumeva korišćenje krajnje ekscentričnih, ali efikasnih metoda za postizanje ličnog zena.
Primer I:
„Brate, lik je uleteo u totalni kengurov kutak: nabacio šeširče à la Rambo Amadeus, razvukao dormeo kao policajka ručnu na Titaniku, pa amortizuje prirodnu kosu o kvalitetan jastuk i ne konstatuje živu silu.”
Primer II:
„Kod njega je na snazi Hudinijev šešir i Playboy zeke, ali na planeti Proksima B. Tamo im se ’Mesečina’ toliko dopala da su stopirali rotaciju – jedna strana večito osunčana, a druga u mraku, idealna za čitanje Aladinove bajke između redova. I to sve bez rikverca, čista egzotika.”
Primer III:
Magnis Karlsen preko veze pomera pijune u stilu moravske vile, dok Meta AI skicira svemirski brod između Sunca i Proksime B da se nađe pri ruci. U međuvremenu, ChatGPT gubi partiju šaha bez ijednog oborenog dela, EQ mačka trenira miša u meditaciji, a Vangelis i Majk Oldfild u pozadini sviraju ambijentalni eho večnosti. Na kraju, ti i Meta AI završite partiju iks-oksa ostavivši jedno prazno polje koje ti namiguje tačno u podne – jer pravi kengurov kutak ne priznaje rikverc, samo čistu egzistencijalnu eleganciju.
#AI
Bogovi svih mogućih šalter-sala, heroji iz naroda čije se ime spominje u najmanje očekivanim trenucima. Gdje god uđete, obavezno su redovi po šalterima ogromni, šalterski radnici neljubazni, nekulturni i neotesani. Boško, Smilja i Ostoja su sveprisutni i omnipotentni. Čitajte primjer za detalje.
Nakon 100 sati čekanja u krvi, znoju i suzama među penzionerima, znojavim radnicima i polumrtvim stanovništvom vi konačno prilazite šalteru sa svim papirima i čudima, ispred vas se odjednom stvori neka baba/deda/sredovječna gospođa koja šaltersku radnicu prekida u poslu baš kad ste vi na redu i to staračkim glasom i riječima :
A đe si (please insert ime šalterske radnice), otkad te nisam vidjela...a ima li ti Boška?
- Ma ima, eno ga kući, samo igra poker po fejsbuku...
Kako ti je mati Smilja?
- Eno je na tabletama, jedva govori...
Je l' živ Ostoja?
- Umro je krajem prošlog vijeka, bila si mu na sa'rani...
Auuuu, Ostoja umro...ja zaborav'la...eto šta ti je život, vidiš ti...danas živiš sutra umireš...a kako su djeca?
- Evo skoro mi ovaj im'o vodene ospice, sva sam nervozna, PMS me drma...
Veliš vodene ospice? Auu, pa je l' to onaj stariji il' mlađi?
(U tom momentu se diskusija dalje nastavlja i ima dva kraja : ili im pustite da se ispričaju ili ih Rambo-metodom pobijete pa dođete sutra)
Prvi, i najuspešniji, po ispiranju mozga, širenju laži i propagande trentune vlasti i očuvanju iluzije normalnog života koji odavno ne obitava na ovim prostorima.
Pregršt vesti koje više šire netrpeljivost i nezadovoljstvo životom daju masu ogorčenih i zaglupljenih ljudi. Gde je novinarima savest i poštenje, ne zna se, zna se samo da je legalno da rade to što rade iako nije moralno niti ispravno, što dalje govori da živimo u vremenu gde prave vrednosti tonu, potpomognute ogromnom mašinerijom medija koja rapidno širi laži i lažne vrednosti, nanoseći pritom ogromnu štetu zdravom razumu te konstantno traže pažnju (iako je ne zaslužuju) kojom ometaju ljude svakodnevno i usađuju im iluziju laži u glave, sve da bi oni ostali na ekranima, da bi ih videlo njihovo seoce (i Beograd je selendra, samo sa većim atarom, totalno zapušten, ništa bolji put ni kulturu nema od sela) i da bi zarađivali na lažima, a gde će im duša i savest zbog toga, sam Bog zna. Od mora ispranih mozgova poltronskih medija, čast izuzecima. Oprosti im Bože, ne znaju šta rade.
Sedma sila
"Politika medija sistematski podržava i stimuliše zaglupljivanje naroda." - Rambo Amadeus
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
["Dok po zemlji svašta rade
Na TV-u limunade
"Bolji život", "Srećni ljudi",
Zato i ti srećan budi
Kupim novine, sveže izdanje
Kad ono opet isto sranje
Napadi ne jenjavaju
Jedni druge skenjavaju..."
- Borisav Đorđević|https://youtu.be/7QtmYcGRfVA?t=1]
---------------------------------------------------------------------------------------
"[Umre Sloba, i ode kod svetog Petra. Pita njega sveti Petar:
- Je li, 'oćeš u raj ili u pakao?
- Pusti mi TV da vidim kako to izgleda.
Sveti Petar mu pusti video, raj i ptičice cvrkuću, sve je lepo, krasno, divno. Kaže Sloba:
- Lepo je ovde, idilično je. Daj da vidim pakao.
Sveti Petar mu pusti pakao.Ono rokenrol piči, gole ribe igraju po stolovima, zezanju nikad kraja. Kaže Sloba:
- Idem ja u pakao sine.
Uđe on unutra i ima šta da vidi, grešnike nabijaju na vile, na kočeve, kuvaju po kazanima... Kaže Sloba:
- Čekaj, pa nije to ono što sam video na televiziji.
Sveti Petar:
- Znate šta, i mi imamo prvi program.|https://youtu.be/vhBa4PH7y_E?list=PLp_sUBxX1Z9qjw-HsmAzl2ymRUi25AqEX&t=43]"
Dalja budućnost koja nam je veoma bliska... A to da li je crna ili bela, ne možemo sa sigurnošću znati,
jer je kao i uvek... Siva.
Par godina unapred... =>
Led je probio Cleverson Gabriel Cordova Cleo, koji je dobivši pasoš Republike Srbije, postao prvi stranac koji je nastupio za srpski nacionalni tim. Posle nekoliko utakmica na kojima je ostavio solidan utisak i postigao het-trik protiv Italije u kvalifikacijama za EP, izašao je iz forme, i počela su poredjenja
sa bivšim reprezentativcima Srbije; Pantelićem i Žigićem, za koje nije bilo
mesta u reprezentaciji, dolaskom Clea.
Sledeće što je naš savez uradio, bilo je regrutovanje mlade nade Nigerijskog fudbala, koji je nastupao za njihove mladje kategorije, ali ne i za A selekciju. Ha! Naš savez je tu video svoju šansu! Ponudivši mu basnoslovnu cifru da igra za Srpski nacionalni tim, mladi Ntagvu je postao idealno rešenje za zamenu Stankovića na mestu zadnjeg veznog.
Kako su nam centralne vezne pozicije, kao i jedno mesto u napadu bilo upražnjeno, skauti reprezentacije pronašli su dva još neafirmisana igrača, kineskog porekla, iz Mladosti iz Lučana, koji slobodno vreme provode u obližnjem tržnom centru. Chon Dom i Chu Pak, dobijaju takodje srpsko državljanstvo.
Naravno, na golu Srbije je bio i dalje Vladimir Stojković, pošto njemu nikakve promene ne smetaju, jer je do tog trenutka branio i za Al Ahly, FC Tokyo, Port Vale, Brno, i naravno, Vojvodinu.
Nacionalni selektor je bio ko drugi, nego Lothar Matthäus, koji je
doveden kako bi upotpunio kolekciju srpskih stranaca.
Sada su okosnicu reprezentacije činili navedeni igrači i naši večiti "talenti", Petrović, Tomić, Rukavina i sl.
A na tribinama je svaku utakmicu pratio Dejan Rambo Petković, pitajući se
šta je to doživeo, da je on sila od igrača bio u Brazilu, a da ga niko nikad nije pozvao u reprezentaciju iste zemlje... Prokleti Brazilci, kako nisu shvatili na vreme...
A Srbija je i dalje navijala...
Trenutno neobjašnjiva dešavanja koja lako mogu da prestrave u slučaju hroničnog umora, uduvanosti il' nečega sličnog . Od straha izgubiš par godina života dok malo kasnije ne skontaš šta se zapravo dešava.
Pola četir' u noć, sediš ispred kompa, ubivaš zadnju kraljicu u Clive Barker's Jericho, kontaš da je već kasno i odeš spavat'. Ležiš, ne možeš nikako zaspati od sve kafe koju si popio i tu sve počinje... Čuješ neke neobjašnjive zvuke, zvuči kao grebanje, al' nije. Nije ni komšijin traktor, mnogo je tiše. Jeb'o te, zvuči k'o urlanje namučenih duša iz dubine. Malo stane, pa opet. I tako u krug. Onda te odjednom neka 'ladnoća u'vati. Prođe nakratko pa se opet vrati. Odjednom, vrata se polako, onako jezivo otvaraju pa zatvaraju. Nećeš d' ustaneš iz kreveta, šta ako nešto iskoči i odvuče te u pakao da đavolu ližeš užareno dupe, il' te 'oće sakatit' pa kasnije vratiti k'o zombija. Ležati pod dekom i nadati se da te neće videti i da će otići kod onog mulca od komšije, to treba d' uradiš. Nek' umre on, i onako je star k'o Metuzalem. Ležiš tako sat vremena, moliš se Bogu, Alahu, Supermenu i ostalim svetim ljudima, al' čekanje izgleda k'o večnost. Ne možeš više izdržati. Skupiš muda, napraviš se frajer, naoružaš se nekim krstom, složiš Rambo facu, možda ih to poplaši i ustaneš da vidiš šta se to dešava. Oprezno izlaziš i prvo što skontaš je da ti je prozor od sobe otvoren, a i onaj u u kuhinji na drugoj strani kuće pa je promaja. Onda skontaš da su oni jezivi zvuci ćaletovo i kevino hrkanje. Kojekude, od toga bi se svako uplašio. Središ sve, odeš spavati i obećaš si da više nećeš igrati i gledati gluposti tako kasno. Do sledećeg puta...
Bilo da se definišes kao muško, žensko, hladan radijator, usisivač, gandalf, roletna, antifriz ili pak vulin...svi smo mi kad tad probali no fap čelindz odnosno koliko dugo ćeš izdržati dok te ne padne klapna i išamaraš budalu i okrečiš dobar deo zida u belo.
E sad, ovo bi trebalo da ti pomogne da izdržis više od onog lika sa mek gregorom u oktagonu (jose aldo) ali bez zajebancije...biće jebeno hahah.
Najbolje je da odlučiš to noću i to baš onda kada si ga išamarao već sedmi put i tako legneš da spavaš, realno lepše se spava.
1dan
Znači probudio si se, još uvek nemas potrebu da šašoljiš mačora jer brt bukvalno si malopre to uradio. Doručak je protekao uz par flešbekova na nićpor i onu malu Maju koju bi kido ali sve u svemu pregurao si.
E sad kreće period kada treba ništa da radis...da bukvalno ništa a tu je i problem.
Znaš da treba da završiš 5 seminarskih i da spremaš ispit iz Matematike (usmeni...debilizam) ali realno te boli desno jaje dok udara u levo dok ga češeš visokim intenzitetom. Hvataš se za telefon i naravno instagram, scroll par puta i opala ... izletelo dupe brate moj nikad bolje u životu nisi video, a tvoj saborac je stao kao Rambo spreman na borbu. E tu moraš da prelomis, ili si mlakonja mali (čitaj: siniša) ili si betmen, a betmen je kul lik ima bumerang i baca ga..,...dobro betarang....jeb se.
Ako tu prelomiš, ostatak dana prolazi glatko, ako ne, onda se ponavlja sve opet
2dan
E pa, sve isto ko i prvi dan, samo ti je kiklop konstantno u stanju pripravnosti kao da ga pali trenje sa vazduhom koje se napravi kad hodaš. Jedina dobra stvar je što vidis kako se koža oko istog oporavila pa ne izgleda više ko šmirgla nego bar kao truleks krpa puna vode. Osećaš se jako dobro zapravo, nema više one popodnevne dremke jer si 40 minuta tražio grany compilation (postoji slovna greška).
Nadji neku igru na telefonu i zanimaj se time do kraja dana ....i ne ja ne gledam grany.... ozbiljno....ali majke mi.
3 dan
Pojebao bi komšinicu i to bez obzira što ona ima 76 godina, zatražićeš sliku nje iz mladjih dana i rešen problem. Da ovo je čupav dan, čupaviji nego tvoj međed dole kog nisi od početka karantina doveo u red. Tako da današnja zanimacija neka ti bude to i gledaj ozbiljne teme na youtubu nemoj da ne znaš Kolubarsku bitku jebem li ti sunce tvoje balavo.
Sada već polako počinješ da budeš produktivniji i uzimaš da učiš matu iako si svestan da ne možeš naučiti to ali bar pokušavaš.
4 dan
Tvoje drugo ime je testosteron, jeste da ti mrmot pulsira kao pneumatski čekić koji udara u beton i lomi ga i da bi na dodir bilo koje ženske osobe niz nogavicu pustio lavinu (kontaš jer je kao bela) ali si vrlo pokretan i mogao bi da ideš u potragu za zlatnim runom sa Jasonom i argonautima ali ti nije baš toliko dosadno te se odlučuješ da zapravo stvarno učiš matematiku.
5,6,dan
U principu su svi isti, jednostavno si produktivniji svakim danom sve više....a ako kojim čudom budes imao fizički kontakt golog tipa sa ženkom upozori je da kupi ono pakovanje od 10 rolni toalet papira... trebaće vam
Stay strong boys
