Stadijum teškog smora. Izgovara se kao posledica dosadne konverzacije. Rasim Ljajić se pominje kao kontrast sa Pravoslavnom crkvom zbog njegove muslimanske veroispovesti.
Ortak 1: I...jesi li izašao sa onom ribom?
Ortak 2: Ma jesam..smorio sam se ko Rasim Ljajić u hramu Svetog Save
Kombinovanje predrasuda, stereotipa i kompleksa niže vrednosti u čestu i, nažalost, sve popularniju pojavu međ' srpskim življem. Aktuelne evro-integracije ( serem im se u usta, baj d vej ) učinile su da se neki od nas, između ostalog, stide svojih lepih srpskih imena pod izgovorom da su, tobože, SELJAČKA i menjaju ih u nekakve haiku-pseudo-kurac-palac nadimke jevrejskog prizvuka misleći da će time apgrejdovati utisak koji sobom ostavljaju tj. ono što JESU. E, kurac će! Mislim, evo : ja se, na primer, zovem UROŠ i ponosan sam na svoje ime i činjenicu da je i moj pokojni pradeda nosio isto ( umro u vinogradu k'o Marlon Brando u ''Kumu'' ) i uopšte mi ne pada na pamet da ga zbog ostatka sveta - koji umesto ''u'' kaže ''ju'' a 'mesto ''š'' Bog će ga znati šta - menjam. Imam ortaka, imena Danilo. I taj moj poznanik otiš'o pre izvesnog vremena u opštinu - 'oće da promeni ime u DANIJEL. Kaže, evropskije je. Otac Dragoje - da ga ubije! Il' i on treba da promeni ime u DRAGON ili šta?! Idem godinama kod jedne doktorke na preglede ( nije to što mislite...a možda i jeste ). Znam je kao ''doktorku Mili''. Svi pacijenti, sestre i kolege je tako zovu. Pre neki dan, jebeno saznajem da se zapravo zove Radmila! ŠKK?! U čitavoj stvari ne pomažu ni lokalne zvezde i zvezdice koje se u stilu jebenog Dejvida i Viktorije-Kurabeštije Bekam nekontrolisano kote i potom tom svom okotu daju tako originalna imena kao što su Atina, Hana, Gana, Đana, Drina, Sava, Drava, Sloboda, Nika, Kika, Lika, Romb, Tromb, Brom, Mici, Kola, Čarna, Iskra, Koks, Dorat itd. Uopšte, kod nas trenutno vlada takva imbecilna pomama za neobičnim imenima za decu da je to prosto SVETOGRĐE! Jeb'o mater ako ću ja tako da nazivam svoju buduću decu! A imaću ih, daće Bog i žena mi, eventualno...
2035 god.
- Ime?
- Gladijator.
- Molim?!
- Ovaj, Gladijator...
- Pitala sam Vas za ime, ne za ZANIMANJE...
- G-L-A-D-I-J-A-T-O-R!
- Ne razumem. Kakvo je to ime?
- Jao, pustite me, ako Boga znate! Te godine je to bio jako popularan film...
Izraz kojim se opisuju dosadni gosti, i to ona posebna sorta, debele saljivdzije sa dosadnim porodicama i nepitkim smislom za humor.
-Pazi sad, kad se najede ovog roštilja krenuće da smara sa svojim vicevima o Slobodanu Miloševiću i čarapanima...
-Au breee.... Valjda će se umoriti brzo, vidi koliki je...
-Ma kakvi, ostaće tu do fajronta, i krpelj kad se najede sam otpadne, a ovaj će ti i dušu napaćenu isisati. Pogledaj mu samo zenu i decu, ćute, mirni, izgleda da im je sav zivot isisao u tu stomacinu!
Ovim se opisuje očigledna nenaspavanost, obično ga koriste starije osobe.
Došao na selo kod dede, na Durmitor da spremam ispit za avgust. Ponio dva boksa cigara, ipak je to čuka, Bogu iza tregera, medjed prvi komšija, prva prodavnica je na dva dana jahanja, ne bi bilo dobro da se ostane bez duvana. Učim ja tako i duvanim, kad u 05:30h eto dede ustaje, poteze rakiju iz čuturice, oblači mantil, oće u štalu da namiruje.
Ja: E deda, jesi li se naspavao!?
Deda: Da sam se naspav'o bacio bi krevet! Aj zdravo!
Ja: !?@' Zdravo deda. . .
To je to sine... Stakleno zvono bezbrižnog detinjstva ti je preko noći razbila macola odrastanja i puff, pretvaraš se u roba svakodnevnih obaveza, taksi, nameta i ustaljenih pravila.
Iz srećnog voza brzinom svetlosti stižeš do stanice na kojoj te izbacuju ko putnika bez karte u sveopšte sivilo i nepovratnu kolotečinu. Dok po leđima puca bič odgovornosti, a pod noktima zakivaju klinovi kredita, ti se klimavim nogama smeješ sudbini u lice i pitaš "Jel ima još?"...
-E ćale, daj kintu za pljuge vido sam poštara Ristu...Nije plava koverta, he he.
-E da je sreća da jeste!
-Mojne ćale, stresiraš kevu...
-More stresiraš ti mene 30 godina! Evo tebi lepo za "pljuge". Ne! Evo ti za boks pljuga! Eno ti onde lepo vrata, pa razmahni krila sokole! Mali nisi, sam se kupaj...
-Ok, kontam nemaš kintu...
Konstatacija koja pre ili kasnije dođe muškarcu koji se "udao" i otišao ženi u kuću.
I kako je u"novom domu"?
Jebi ga , jebe tast, jebe tašta, jebe žena...
A ti?
Ja ćutim i žalim...
Vrlo pismen izraz, uglavnom primedba igrača koji dođe na rekraciju da divlja i sve sam pokušava, i onda kada se jednom akcija slučajno ne završi njegovim šutem... sledi gore navedena primedba.
Takođe popularan uzvik na terenima osnovnih škola.
Neko nađe neki zanimljiv poster na internetu, sa komentarom na engleskom jeziku. Dopadne mu se poster, prevede ga, i dođe na Vukajliju kako bi ga podelio sa ostalim posetiocima sajta i kako bi možda i nasmejao nekog. On to ne radi zbog "slave" (pluseva), već samo da bi zabavio nekog.
Ali onda... Onda mora da se pojavi neko drugi ko će da da ostavi komentar sličan ovom u naslovu.
Zvonko gleda postere na vukajliji.
Zvonko nailazi na neki poster, pada u nesvest od smejanja i pravi lagani pokret mišem ka znaku " + "
Zvonko, u poslednjem trenutku shvata da je već video taj poster negde, ali na engleskom jeziku.
O kakve nepravde, kakve tragedije! Zamalo da napravi katastrofalnu grešku i da " + " nečemu što ga je iskreno nasmejalo!!!
Zvonko, šokiran od bliskog susreta sa katastrofom, drhtavom rukom kreće ka minusu.
Opali po levom tasteru miša iz sve snage.
Zvonko je zadovoljan zato što je sprečio nepravdu i smrtno kaznio postavljača postera uvredom zvanom " - ". Ostavlja komentar iz naslova, gasi kompjuter i potom ponosnim koracima kreće ka svojoj kolekciji barbika, kako bi nastavio igranje.
Hvala ti Zvonko, spasio si dan!
Neobavezno traženje pomoći. Previše dostojanstven stav da se pomoć ili rešenje nekog problema traži lično i direktno. Pustanje priče u etar, pa ako se sagovornik sam upeca da pomogne odlično, ako ne, ne bi pomogao ni da ga pitamo svakako. Lukav način da se pridobije korist u trenutku kad je najviše potrebna bez griže savesti i bilo kakve obaveze prema dobročinitelju. Dečko, nisam ti ja ništa tražio, sam si se ponudijo.
- E tajo, dao sam Simi onu livadu pored potoka...
- Kad bre? I što naopako?
- Ma sinoć u kafani, počeo da se vajka da nema čime da prehrani krave, ova poplava ga kaže sjebala, njegovog pola imanja pod vodom, samo što ne zaplače i ja šta ću, sažalim se... Što, je l' si ti planirao nešto s njom? Nismo ušli deset godina...
- Nisam planirao ništa al nisam planirao ni da robijamo!
- Kakvo robijanje?
- Pre par godina, Rajko mu dao neki plac, vajkao mu se da živi pod kiriju, oće da pravi kuću al nema plac. I ovaj mu da. Lola posadio marihuanu uhapsili i njega i Rajka. Al dobro, kad milicija dođe, mi će da se vajkamo, možda se sažale. Majmune!
Izraz koji se koristi u situaciji kada sagovorniku želimo da damo do znanja da nas boli k*rac za nešto što je njemu glavna vest i preokupacija u tom trenutku.
Žika: Brate da vidiš što je izašla nova matična ATI Radeon ultra mega giga super 2010.
Pera: Ne seri brate, baš sam se uzbudio.
