Reklame prepune idiota koje prosto ne mogu da usisaju tepih sa svojim starim usisavacem,dok im propala,izborana zvezda kaze da sa novim segamegaultra moze da usisava sve povrsine,(ali ne i prasinu),rugoba kojima kosa odskace kao u crtacima,ili prosto kremama protiv bora koje reklamira opet ona ista izborana baba.
Pogledajte,sa starim usisivacem ne mogu nista da usisam (gajtan visi sa stola na metar od uticnice) ne brini se tu je novi usisivac koji je napravila NASA!Moze sve da usisa pod uslovom da nije na podu. (Coravi penzioneri u publici tapsu odusevljeno)
Cd sa skrivenim materijalom - klipovima pornjavi. Ponekad prebirajući po uspomenama naletiš na Princo disk sa code name-om "Razno". Na njemu klipovi "Kovač", "Živ Karađorđe", "Šuntavilo", "Ćuizađemnatelevizor", Džena, Trejsi Lords, Seka, Tera Patrik... Pukne te neka nostalgija, obrišeš prašinu sa CD-a, vratiš ga u papirnu omotnicu i prepustiš ga zaboravu... bar za narednih desetak godina.
-Dal da ga izdrkam?... pacovi 3 kile komad ko zec...imamo svinjedeti... ahahahaaa koji hit, ma ne, ovi su klipovi večni....
Ultra preplaćena stvar - xx€ Još skuplja stvar - yy€ Nešto što direktno gadja u emocije - Neprocenjivo "Neke stvari se ne mogu kupiti novcem, a za sve ostalo, tu je vaš novac... pardon, Mastercard"
U principu , veliki paradoks. Kaže da se treba uživati u beznačajnim stvarima, a u isto vreme i ono kapitalističko - što više trošiš, srećniji si.
Nova bluza za nju - 50€ Nove cipele za nju - 150€ "Hvala, volim te" od nje - Nedovoljno
Japanci su napravili toliko visoku zgradu da ako skocis sa nje negde na pola ces se toliko usijati i do dna se pretvoriti u prasinu koju ce neko od slucajnih prolazika samo otresti sa ramena.Samoubstvo nije spreceno, ali niko ne zna da se desilo tako da mozemo da tvrdimo da ga nije ni bilo.
I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to? -Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan. -A gde su vam? -Ne držimo više. -PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu? -Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj. -Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar... -Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa. -Šta? -Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao... -JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim. -Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i... -A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M? -Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe. -Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru? -DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora. -Ali meni treba... -Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Voditeljka, koja posao voditelja dozivljava kao caskanje sa drugaricama, pravi milion izraza lica, skuplja oci, muca, koristi postapalice, iz glave direktno konstruise recenice koje su gramaticki ispravne kao kada moja baba prica, i ipak svi gledaju... koga je danas napao pas, kome smeta miris okolne przionice kafe, o zeni koja gaji deset fikusa u stanu...
A...a...a...a dok cemo sada pricati o bojenju uskrsnjih jaja, pogledajte sta se desilo na beogradskim ulicama
iritantna metalna konzerva koja ide 10km/h i jede prašinu po putu. izlazi u lov čim primeti špic u saobracaju (po mogućstvu baš kad ti kasniš na posao!) i onda ti ne preostaje ništa drugo nego da psujes sve po spisku gradskoj čistoći dok sledećih kilometar i po bezuspešno pokušavaš da je pretekneš i smišljaš šta ćeš da kažeš šefu.
Zvezde koje je sramota da rade smrtnicke poslove.Po javnosti se hvale kako su jednom obrisale prasinu i jednom su otisle na pijacu.Daju svojoj deci imena kao sto su : Ingrid, Atina, Elizabet,Mark ...Salju svoju decu u obdaniste i na skolovanje u Pariz , London,Madrid,Rim jer nije njihov nivo da im se deca skoluju u Srbiji.
Svaka domaćica, ukoliko drži do tog naziva, održava svoju kuću pospremljenom. Ona premešta stvari sa vidnog na skrovito mesto(ali samo da ona zna gde je to stavila, ako stavi na neko logično mesto, ko da nije ni raspremala), uklanja prašinu sa horizontalnih površina (ovo verovatno radi da bi dočekala svežu prašinu svojim nameštajem a ne kakvim štrokama)..Ako se desi da koje zrnce prašine padne na pod, biće eliminisano u bar jos pet procesa čišćenja. Ovi Hitleri higijene, ušuškani u bezbedost naziva čuvarke doma, tlače svoju kućnu čeljad zahtevajuci da poštuju njihov besmisleni rad i sami da pospreme SVOJ prostor, uredjujući ga po njihovoj želji. Pri ovom, domaćice imaju običaj da zovu narodnu mudrost u pomoć, valjda pod pretpostavkom da lepo upakovana poslovica čuda čini sa ostavljenim časama, tanjirima, escajgom i evaporiše ga u vazduh. A te poslovice su ustvari čist napad na ličnost ukućana. U primeru ću dati par komada, koje moja rodjena majka koristi za ugrožavanje mog čvrstog karaktera koji me definiše kao lenju, neurednu i neorganizovanu osobu sa divnim smislom za rasporedjivanje što više sitnih predmeta unaokolo.
"Od Saće i Sadije, nema žene poganije"-ova sandžacka iskrica mudrosti odnosi se na sve one koji na molbu da se nešto završi odgovore sa "Sa'ću" ili "Sad!" a direkto pogadja na kvalitet ličnosti. "Čistoca je pola zdravlja."- O gluposti. Drvo je pola stola. Nož je pola ubistva, mama. Prašina je pola stene. "Sto godina magarac, nikad konj!" ovo je izgovoreno u popizdeloj intonaciji, kad mi dragi roditelj, posle decenija odrastanja i fušerenja u oblasti čišćenja, počne po milioniti put držati predavanje o tome kako treba prvo prašina da se obriše pa tek usisa. Da, ipak, ma koliko je tesko izdržati, nemojte zaspati na ovom predavanju...To vam je ipak majka. A sto moja ima tešku ruku... I ipak ponekad odnesem pobedu, kad sam sigurna da joj na moj bezobraluk neće poskakati pritisak i šećer, odgovor u vidu vrhunskog zena: "Mator se konj ne uči vući".... "Svaka stvar treba da ima svoje mesto" ..A ako imam više stvari nego mesta? Nema sta da se objašnjava.
