Hajmo da sprovedemo jednu anketicu. Prosto je a i mozete je sprovesti i u sopstvenoj kuci.
Sledeci put kada vam u posetu dodje bilo koje dete (sestric, bratanac, mladji brat ili sestra, ili bilo koje dete koje ima oko 12, 13 godina i ispod) postavite mu par pitanja. Dacu vam nekoliko predloga a vi ako se setite, slobodno dodajte par svojih.
1.Nabroj 3i spanske serije i jednog omiljenog glumca (GARANTUJEM da ce taj omiljeni biti neki momak od neme Maricuji, plavusan valjda, drogiran steroidima. Zove se po nekoj strani, dal' levi ili desni, ne znam)
2.Nabroj 3 reallity programa i 5 ucesnika bilo kog
3.Nabroj 15 "Zvezda granda" i otpevaj 10 pesama (celih!)
4.nASTAVI RECENICU: "Da li ce lepa Seherzada pretvoriti..."
5.Ispricaj makar 3 masna (znaju sta znaci taj izraz) vica koja si cuo u "Kursadzijama"
Bicete zabezeknuti rezultatima. Upravo ovo je nasa stvarnost. Gledam sta se dogadja oko nas, na cemu nasa deca grade svoja razmisljanja, cime oplemenjuju svoje stavove i kakve stvari uce. Jel mislite da je ovo NORMALNO?!
Nase generacije su se radjale u najgorim godinama, nasi roditelji su celu platu davali za kg ulja i brasna, odvajali 'od usta' za nas, trpeli sve i svasta i mucili se na najgori moguci nacin. Bili smo deca ratova. Ali i pored svega toga, ja se secam "Metle bez drske", secam se Mice i Acima, secam se Branka Kockice, secam se Pustolova, secam se lutkica iz "Laku noc deco"... Secam se da sam '99. godine, u sred bombardovanja, sa svojih 9 godina, dane i dane provodila napolju, igrajuci se sa ostalim vrasnjacima i vrsnjakinjama lastisa, zmurki i fudbala, sve uz zvuke sirena za uzbunu. Secam se da sam do srednje skole bila blago (ali ipak) kanjavana za svaku losu ocenu, secam se da sam prvu jedinicu dobila tek u srednjoj skoli. Pocela sam da pusim sa 18 godina... Sve sto smo radili, radili smo nekako kad je bilo vreme.
Imala sam detinjstvo kog se rado secam.
Danasnja deca ga nemaju.
Devojcice iz 5og osnovne uskacu pravo u stikle, ostaju u gradu duze od mene, sa 14 vec puse i piju, sa 15 imaju 'ozbiljne' veze, sa 16 su kurve, a sa 17 su vec prozivele 3 puta vise od mene i mojih vrsnjakinja i do neba su ponosne na to. Kockica je zamenjen grandom, Mica i Acim Onurom i Seherzadom, Pustolov Farmom, RTS Pinkom i tako u nedogled. Kada pocnem da razmisljam o svemu tome zapitam se sta ce biti sa nasom, sa mojom decom?! Sa 12 ce biti leceni narkomani, a sa 13, 14 roditelji?!
I dok ja ovo piskaram cela jebena zemlja gleda finale "Farme". Prinudjena sam da slusam ogavne lapsuse glupe voditeljke, jer, na zalost, moji ukucani zele da vide "koja ce budala pobediti ovoga puta". Neverovatno. Trenutno je u toj kuci, imanju ili cemu god, ostalo jos troje ljudi: jedna raspala Zvezda Granda, koju zovu 'Rasturacicom brakova', jedan propali politicar koji je otisao tamo da skrene paznju na sebe i izleci komplekse, i jedan covek-karikatura koji peva pesme ciji su tekstovi vise nego nebulozni "Kuca, pos'o, pos'o kuca..." i "Gola, gola, skini mi se gola, mozes gola, mozes i do pola", i koji je pravljenjem budale od sebe ocarao siroke narodne mase.
I ja to moram da gledam! Ne zelim! Briga me ko ce od tri idijota odneti pobedu. Ne zanima me ko ce zaraditi 100000 evra zbog jos vecih idijota, nas, koji to gledamo.
Rece Sojic: "Ma tjao, ne raspravljaj se s mene". I ja ga citiram. Necu. Necu da mi iko vredja intiligenciju. Ne dozvoljavam. Ja ne umem bolje, ne znam na koji nacin se izboriti sa svim ovim stvarima.
A vi, ako ovo procitate, prosvetlite me i pomozite meni, sebi i danasnjoj omladini. Ovaj svet je poludeo, a mi (iole normali) nemamo oruzja za tako tezak rat. Treci svetski, 'ladno. Jer ovakvu invaziju kica, sunda, povratka '90 i upropastavanja nase dece, mozemo komotno nazvati Trecim svetskim ratom. A ratujemo- sami protiv sebe.
Nadam se da nisam smorila.
Čuveni modni guru za područie Rumunije, Bugarske i Albanije, frizer kućnih ljubimaca poznatih, krojač i simultani prevodilac sa marsovskog jezika poreklom iz Osinje. Uz Snežanu Dakić, spada među najbitnije trendsetere na teritoriji Srbije.
Nakon što je uspešno završio akademiju Mikija Panjkovića i spoznao sve tajne dobre frizure otisnuo se u svet mode i razvio poseban stil šišanja kućnih ljubimaca, koji je reklamirao tako što je nosio jedan od najuspešnijih modela na svojoj glavi.
Ubrzo je shvatio da može mnogo da pruži i na drugim poljima pa je počeo da šije garderobu, sam smišljajući krojeve, a ulogu manekena za istu nije želeo nikome da prepusti, pa je kao kod frizure za ljubimce, sam nosio svoje kreacije, od kojih je sivo odelo na crne kockice proglašeno za hit godine u Moldaviji.
Već tada je zaključio da ima šlifa i za biznis, pa je pokupovao nekoliko veoma uspešnih firmi i tada je započeo takmičenje sa nekoliko moćnih ljudi u Srbiji, ko će pre da uništi vrhunsko preduzeće. Odneo je ubedljivu pobedu.
Posle tog vrtoglavog uspona, rešio je malo da se odmori od biznisa koji je prepustio Miši Tumbasu, a on se usredsredio na svoje hobije, kao što su izučavanje drevnog marsovskog jezika koji je na kraju počeo da koristi kao maternji i pranje novca kroz FK Partizan gde je stekao veliku popularnost među navijačima tog kluba, donirajući često nekolicini njih izdašne sume kao nagradu za podršku.
Ipak, uspeh ne dolazi bez neprijatelja, pa je početkom 2014. godine uhapšen zbog optužbi za nelegalnu privatizaciju više preduzeća kao i za još neka krivična dela vezana za privredni kriminal, a sam Đurić tvrdi da je nevin i da, ako je i bilo nešto nelegalno, sve je to delo Miše Tumbasa kome su bili prepušteni detalji oko kupovine i vođenja preduzeća.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan. Moje ime je Živana Šaponja Ilić, a ovo su vesti B92. Dragan Đurić pušten iz pritvora. Ispred Centralnog Zatvora su ga dočekali Branko Ružić, Miša Tumbas i Čempi, maskota Partizana. Ispred zatvora je i naša novinarka Aleksandra Godfroa. Aleksandra da li se čujemo?
Aleksandra Godfroa: Čujemo se Živana.
Živana Šaponja Ilić: Kako je proteklo puštanje Đurića? Čuli smo da je bilo veoma intenzivno, kao i da je došlo do određenih varnica.
Aleksandra Godfroa: Jeste Živana. Do incidenta je došlo kada je Drgan Đurić ugledao Mišu Tumbasa, koga inače krivi za svoje hapšenje. Došlo je do oštre razmene reči između njih dvojice i samo prisebnošću Čempija, izbegnut je i teži fizički sukob
Živana Šaponja Ilić: Da li si uspela da čuješ šta su jedan drugome rekli?
Aleksandra Godfroa: Na žalost, jako je teško razaznati šta je tačno izrečeno, s obzirom da Dragan Đurić priča samo na marsovskom, a on jedini na svetu priča taj jezik, dok glas Miše Tumbasa veoma nepovoljno utiče na mikrofone, koji se često kvare kada progovori, posebno ako je neka situacija intenzivna kao ova. Snimatelj je ipak uspeo da snimi ovaj incident, tako da će možda naši gledaoci uspeti da razumeju o čemu se zapravo radi, mada male su šanse za to.
Miša Tumbas: Draganeeee! Draganeeee!
Dragan Đurić: Ti! Ti! Utitio ti fime sve! Se si uko! Se! Maku ti ti bem bem!
Miša Tumbas: Cevojneeee! Cilovanjeeeee! Cilovanje Cevojneeeeee!
Dragan Đurić: Maku ti bem bem oposku! Dodi amo! Dodi amo maku ti bem bem!
Miša Tumbas: Dragane moj dobar drugar! Kleoooooo!
Dragan Đurić: Ta ti tu meni Keo a! Patites mi dubre! Patites!
Čempi: Nemoj Dragane!
Dragan Đurić: Bedi o mene Tempi. Bedi be! Utitu te gomno! Utitu te na mutno ime! Utitu te oboga mi krta!
------------------------------------------------------------------------------------
- Predsedniče Obama. Uspostavili smo kontakt sa liderima Marsa.
- Prosledite mi vezu.
- Nećete ih ništa razumeti predsedniče. Pričaju na marsovskom.
- Dajte da ih čujem.
- Izvolite predsedniče.
- Pozdrav Marsovci. Ja sam Barak Obama. Lider slobodnog sveta.
- Ta titas ti ketenu! Ta titas be! Bebi se mamuneeee! Bebi seeee!
- Da li me razumete braćo sa Marsa?
- Tuti kuas! Tuti ga! mamu ti bem bem!
- Ne razumem ih ništa.
- Pričaju marsovski predsedniče.
- Al' se deru. Kao ludaci neki. Kako ćemo uspeti da ih razumemo šta žele?
- Ima jedan čovek u Srbiji predsedniče. On zna njihov jezik.
- Odmah ga dovedite.
