Obicaj koji su Srbi poprimili od Turaka. U savremenom bon-tonu apsolutno neprihvatljivo i nekulturno ponasanje iz higijenskih i estetskih razloga (lakse je pokupiti prasinu ili zemlju koju ste, eventualno, uneli nego unistiti gljivice sa nogu ili trpeti neciji smrad). Zapiranje posle velike nuzde je obicaj istog porekla, ali Srbi su prihvatili samo ono sto se lakse vidi.
- Evo naaas kod vaaas! Jel` da se izuvamo? - Kako hocete. Mile, stavi posle jednu flasu vode pored WC solje za goste. Ako budu hteli da budu fini.
U suštini, uteha onih koji su zajebani. Jebi ga, kol'ko treba da budeš blesav i poveruješ da će neka viša sila da kazni one koji su ti se iskenjali u usta. To tako ne funkcioniše. I nema to čak ni veze sa tim ko u šta veruje ili ne.
Kosmička pravda ne postoji. Možete vi da budete dobri, smerni, pošteni i tako svašta nešto, ali će vas neko svejedno zajebati. Najverovatnije ne zato što mu je takav ćef, već iz jednostavnog razloga što tako svet funkcioniše. Postaviće vam nogu u trci zvanoj život i vi ćete se, koliko ste dugi, opružiti u prašinu propuštenih prilika jer je nekome tako odgovaralo. I tu vam Bog baš i ne pomaže mnogo, ma koliko se pozivali na njega i njegove moći. Bliže je istini da je u trenutku vašeg zajeba on trepnuo, pa nije primetio.
A vama ostaje samo da kao mantru ponavljate i tešite se rečenicom ''Bog sve vidi'', mada vam je jasno da to više zvuči kao vapaj očajnika potpuno upucanog u pojam, nego što predstavlja čoveka rešenog da se hrabro suoči sa sranjima i ne dozvoli da ga ponovo neki smrad prevesla.
- Čekaj brate, 'ladno te je šutnula na moru. A ti se toliko cimao oko nje, pa si i pare pozajmio da odete zajedno na more, da uživate. Druže, jebala ti je kevu. - Neka matori, Bog sve vidi. Vratiće se to njoj. ----------------------------------------------------------------------------------------------------
- I kako si uspeo da dobiješ otkaz? Zar nisi rekao da su vam dali mesec dana i da posle toga sledi evaluacija ko koliko vredi? Mislim, uvek si pričao da te cene na poslu. - Pa i jesu me cenili. I tačno je da je određen period od mesec dana da se pokažemo šta ko koliko zna. Međutim, ispostavilo se da moj rad i obrazovanje ne jebu ni dva posto, jer kolega ima neku stranačku vezu. - Brate mora da si prs'o kada su ti rekli za otkaz? - Ma opušteno matori. Bog sve vidi.
Usklik oduševljenja atmosferom ugostiteljskog objekta sa živom muzikom, od strane lokalnog distributera ovog renomiranog brenda, prilikom večere sa poslovnim partnerima nakon što je uspio da im pored usisivača proda i višekratne kese za prašinu.
Svako daje ono što ima, prema mogućnostima, uostalom. To je novac za njega i ima pravo da se provodi za svoj groš. Tj. boš.
- A oralna završnica? - E onda ćemo onaj što i led izbacuje? - Prodato.
Nisu uvek deca u Srbiji jela hot- dog, picu, hamburgere i drugi junk. Nakon Drugog svetskog rata,siromaštvo je diktiralo drugačiji jelovnik. Obično parče hleba namazano svinjskom mašću i odozgo aleve paprike. Kad su hteli kolač,dobijali su sve isto, samo što je šećer zamenio papriku. I uvek, kada taj komad hleba ispadne iz dečjih ruku, padao je na namazani deo. Ipak, nije se bacao, malo očistiš prašinu i jedi .
Dete: Mama, ispo mi lebac na zemlju. Majka: Jedi sine, zemlja je i dala.
Caca je frizerka kod koje se svi sisaju. Kod nje se zakazuje mesec dana unapred, a najveca guzva je pred Novu godinu, maturu ili punoletstvo naj ribe u skoli... Iako je triput skuplja od svih frizera u gradu, bez frizure koju je pravila Caca se ne ide na pomenute proslave... Svako mesto ima jednu Cacu.
Birtija u kojoj rakija nije skuplja od 50 dinara,čija je svrha da se zagreješ pred izlazak u grad.Neretko Veliki hadronski kolajder,te zadrži u svom tunelu i od izlazka nema ništa. Posle izvesnog boravka u CERN-u,počinju da se javljaju rešenja u vezi Velikog praska,Higsovog bozona i daljeg toka razvoja kosmosa. Jedini problem je što rastvara učesnike eksperimenta na čestice.
-Brate,oćemo do CERN-a,pa da produžimo na svirku? -Neka...Sinoć sam se formatirao,i sve mi je postalo jasno...
Dobročiniteljka modernog doba. Nešto kao Majka Tereza, samo smešna, luckasta i slatka. Ne traži ništa zauzvrat, osim da vidi lica ljudi kojima je pomogla. Voli da: skuplja kamenčiće sa "mesta zločina", glumi Zoroa, razotkriva misterije, ali i da drži muškarca u neizvesnosti. Ne voli: nadrkanost, ponižavanje, nepravdu i glas razuma. Rado bi pomogla i sebi, ali još nije došla na red.
Žuta tvorevina koja se skuplja u ušima i za koju svi ljudi znaju da je gorka a niko je nikad nije lizno. U većim količinama je imaju ljudi koji imaju ili fobiju od kupanja ili alergiju na čistoću (a naravno svi znamo da su jednostavno štrokavi i mrzi ih da se peru).
-Izvali lika koliko ima meda u ušima trebao bi pčelicu Maju da istetovira na čelu! -Ma ne puštaju ga u zoološki vrt. Prošli put kad je bio nisu mogli da smire medvede tri dana!
Voda iz gradskog vodovoda. Česmuša. Postoji legenda da je jedared jedan mlađan junak u toj istoj česmuši našao miša. Drugi je našao mrava. Treći larvu. Četvrti Etiopljanina. Sve u svemu, nazvaše je nesom zbog slične boje. Njom se ne kupaš-njom se isprljaš da bi mogao kasnije da se okupaš u seoskom bunaru u kom se skuplja kišnica.
Počinje početkom juna, a završava se krajem septembra. Naime, usled nedostatka vode na vodovodu, narod je primoran da skuplja istu u lavore i šerpe tokom noći dok je ima, da bi se tuširao nakon napornog dana i temperature iznad 35 stepeni. Oruđe kojim se napaćeni ljudi koriste je lonče, po mogućstvu ono XL za čaj. Otuda i naziv "sezona lončarenja".
