Pokazatelj odakle si krenuo i gde si stigao. Za deset godina koliko ti traje jedna slika, svašta se u tvom životu promeni. Svaka se ta promena ocrta i na novoj slici iz lične karte. Koja će za deset godina opet biti ogledni primerak. I tako sve do pedesete, dok ne dobiješ trajnu ličnu kartu, kada ti se izgled neće menjati toliko da neko od nadležnih organa ne može da te prepozna, ali će svako ko ti pogleda u sliku i onda u tebe moći da vidi koliko si u međuvremenu propao.
Evo, ova bora mi je od kafana. Ide pravo posred čela. Ovi podočnjaci su od učenja, stalnog blejanja za kompjuterom i ranog ustajanja. Dvadeset godina u onom brlogu od kancelarije, ej bre! Već su počeli i da se dele polako na nekoliko kesa. Dok dođem do trajne, ima ko Tole da izgledam. Ovo oko očiju mi je od smeha. Ili od žmirkanja kad sumnjam u nekog.
Ove između obrva su mi od previše mrštenja. Moglo je to i da se smanji, odavno mi je postalo stvar navike. Al ratovi, sankcije, obuci malog, plati račune... Uh! Ova sitna iznad leve obrve, ta mi se napravi uvek kad slušam nekog ko me bari, a ne shvata da takvih dnevno slušam po pet komada i da im znam sve priče. Kosa mi se proredila i već dosta osedela. Biće da je od operacije, računa, onog udesa onomad i klinca što nikako da ozbiljno shvati školu. E, da zna magarac šta ga sve čeka, zaseo bi da odradi još to malo što mu je ostalo.
Ove dve što idu od nosa do oba kraja usana... Dobro je da nisu i veće. Odrao sam grlo derući se na kretene i objašnjavajući magarcima najprostije stvari... Oči su mi se zamutile. Pa da, to je od ćutanja. Držim u sebi i ćutim. Šefu, političarima sa TV-a, onom nabildovanom bilmezu što me onda pitao "Ša je bilo, maćori, ćeš te razbijem, ša gledaš bre?!", onoj moronki sa šaltera u katastru što me je pet puta vraćala za papire i svaki put me ubeđivala da mi je sve lepo rekla prošli put, ali sam ja idiot koji ne može da zapamti... Od tolikog ćutanja sam i čir dobio, al se to ne vidi na ovoj novoj slici.
Dobro, kakvi su mi ispisnici, za sad sam i dobro prošao. Do trajne.
Ima 60 godina prema nekim navodima insajdera i isto toliko grama maskare.
Ono kad su je, kao slikali na plaži, to je čista maliciozna fotomontaža onog đubreta od tabloida. Odrasla je u sirotinji planinskog sela u Titovo vreme, u velegrad je stigla i probila se samo zahvaljujući svojoj ogromnoj muci, talentu i radu. I pokojnom menadžeru Rajku Šibicaru, sa kojim je čista glupost da je ikada imala nešto, to je bio čovek zlatne duše i ogromnog srca, njen najveći prijatelj ikada, koga je gledala kao oca, Bog da mu dušu prosti. Harala je u vreme Velike Jugoslavije, imala je najveći tiraž te 78 sa hitom 'Stidan čuperak'.Sada živi u velikoj beloj kući u Moštanici, svuda ide sa nekom životinjom, i u rijaliti šovovima uči ove mlade nafrakane nikakve kako se kuva kafa u 3 ujutru, jer ona i kući ne spava u zadnje vreme, vrlo malo...
Rečenica kojom ti neka osoba sugeriše da ti je neko upravo opsovao majku.
- Božidare, jebem ti mater!
- Uuu Božo, ode stara na pazar!
Starija zenska osoba,najcesce negovana,atraktivna,doterana..ali jbg. U GODINAMA..Sminka,solarijumi,garderoba,fitnes,silikoni,liposukcije,botoksi itd.mogu dosta toga da sakriju,ali te bore oko vrata..Hm..Nikako..mnogim muskarcima su te "stare koke"zbog svog iskustva ili situiranosti i te kako privlacne..Otud "supa" i bude"masna"(kvalitetna)..
Rečenica kojom doktori daju notu napetosti zahvatu koji će uslediti.
Kad ovo izgovore, gotovo da se može čuti tema iz dosije X-a u pozadini.
Doktor: "Da ste došli samo sat vremena kasnije, bilo bi prekasno!"
Pacijent: "O hvala milom i dragom Bogu da me pogledao ovaj put!" :krsti se 10-ak puta i gleda u nebo(čitaj plafon ordinacije):
Doktor: "Sestro, dodajte mi ključ trines...Gospodinu je počeo da urasta nokat..."
Odnosi se na osobe koje uglavnom i najviše potenciraju to da su iz prestonice i da ne vole provincijalce, a pritom ni oni sami nisu daleko od te iste provincije.
Zlo vraceno iz praiskona,repriza horora.Muzicka pozadina koja bi savrseno odgovarala dolasku cetiri jahaca apokalipse i Sudnjem danu.Zvuci koji ucine da se prosecnom Srbinu oduzmu noge a paralisuca jeza prodje uz kicmu.
Slavisa lezi pospan na krevetu,u blagom polusnu,sat otkucava 19:30h iiiiiiii...Krecemo!-Tiritititiritititiritititirititi...Onako sanjiv skace sa kauca i obaljuje cokanjce rakije sa stocica i preplasi zenu i cerku:
-Milanka sta si zinula ko' krava,vodi decu u skloniste opet ce oni pederi da gadjaju,stizem i ja samo baterijsku da nadjem!I pozurite dok jos ima struje!Navij mi ono sranje u 5h,da vidim je l' stigo' zejtin i brasno.Valjda su neko normalno brasno doterali,kad sam prosli put otvorio ono iz Rumunije jedva sam se odbranio od crva!
U tom trenutku ulazi sin:
-'De si bio picka ti materina,pa je l' znas da gadjaju svako vece!
-Cale,koji ti je jbt tu smo bili isp...(vaspitna ga sprecava da dovrsi sta je hteo da kaze)
Milanka prilazi i lupa mu 2 samara u nameri da ga povrati,cerka ga hvata za znojavu kosulju i drmusa ga:-Kakav zejtin,kakvi bakraci covece,2010. je opet si prebacio crni moj Slavisa!
-A?Sta?Kako ,ja bre....Ijaoj,Tijanicu,jebem li ti 100 krvavih majki!
Svi koji su bili u vojsci SFRJ imaju svoju lovačku priču kako su pojeli jednu i nije im bilo ništa.
-Ujko, ovoj pašteti juče istekao rok, da je bacimo ?
-Ma šta da baciš, daj ovamo.
-Ja dok sam bio u vojsci jeo sam konzerve starije od mene i vidiš da sam živ.
Bijedni izgovor lijenjih električara, molera, automehaničara i sličnih. Ovdje se ne misli na muvare koje namjerno odugovlače jer su po satu plaćeni, već na one koje danima čekaš da uopšte počnu raditi, jer jednostavno više vole odspavati, popiti ili na pecanje otići.
- Riješim ti ja otoič, epifanija neka, šta li, da ću sutradan otvoriti radionicu na vrijeme. Znači u 8 k'o što i piše tamo, a ne u 11 skršen i mamuran da otvaram! Ipak ja imam neku reputaciju, ne zovu me ljudi džabe Mišo Pičvajz! Znači kažem ti ja sebi, Milisave, sutra ćeš biti na poslu u osam NULA NULA! Pogledam ima li kakvih obaveza to veče, ništa posebno, jedino što jaran pravi večeru za ćerkin rođendan. Kontam, super, odem sa ženom i djecom, fino večeram, neću piti, znači čvrsto riješim da neću piti, do pola 10 budem kući, u krevet oko 11, u 7 ustanem i taman! Dođemo mi, zasjednem, pita jaran šta ću piti, rek'o kiselu samo, dragi, ništa drugo. Kad ono, kurva sudbina odlučila da me sjebe, a od sudbine niko ne pobježe. Jaran nabavio neđe Skopsko pivo, ne znam kako?! Ja ne mogu da mu odolim otkad sam u Ohridu vojsku služio, čak sam dvije nedjelje straže zbog njega dobio, rek'o kapetan taman dovoljno vremena da te neki Šiptar ubije, govno pijano! I jebiga, žena uzela auto i odvezla djecu kući oko 11, ja dogmizao oko 2 ujutru i na patosu zasp'o. Budim se u 10, glava otpada, koljena drhte, mrak na očima, al šta ću, oko po' 12 odem do radionice, kad tamo, 15 ljudi čeka majku im jebem, k'o da ništa ne rade, samo se kolima voze! Rek'o, džaba, ne mogu ja ovo! Priđem i kažem im, drage moje mušterije, ja 'oću da mrijem! K'o šta ima, sutra u 10, ako preživim. Oni krenuše viku, moj Golf, moja Alfa, kurac palac, rek'o ljudi, SUTRA! Dobrome majstoru treba vremena, ljudi to ne razumiju. Odem kući, sabijem p'o kile vinjaka, krevetiram se i u 6 uveče se probudim, k'o nov! Kažem sebi, neš ti Mišo više u 8 raditi! Idem sutra da prepravim radno vrijeme, samo da se vratim sa kumove slave. Nego, 'oćemo mi još po jedan?
Recenica kojom mnogi ljudi idealizuju proslost i gledaju SAMO na njene dobre strane, a zanimljivo je da vecina njih koji tuguju za starom Jugoslavijom tada nije bila ni rodjena. Čuli su za 2 rock grupe i 3 pesme iz SFRJ i oni sad tuguju za bivšom državom.
-Eh da je sad Jugoslavija kakav je to zivot bio... A tek što bilo dobrih pesama...
-A tek što je vladao kulturni mrak pogotovu dok je bio živ Titko...
