Na rodjendanima/kampovanju/bleji ili slicno se uglavnom pricaju strasne price kada je strasno dosadno i nema sta drugo da se radi. Gotovo svaka od tih prica pocinje recenicom:''E,a ovo je istinita prica!'',da bi se moglo doci do reci jer svako hoce da iznese svoju pricu,a onaj ko najglasnije kaze recenicu iz naslova sledeci prica pricu.
E,e,ljudi,ovo je istinita prica.
U jednom gradu je padala kisa i lik kao u vozi motor i vidi neku ribu koja stoji na kisi u minicu,i u majci sa golim stomakom i on je poveze do kuce i da joj svoj kaput.Sledeceg dana dodje on kod nje kuci da uzme natrag kaput i njena keva kaze da je ona umrla i da je juce bilo godinu dana od njene smrti.I oni odu na groblje i na njenom grobu nadju njegov kaput.
Opaska koja se čuje uglavnom od stariji ljudi. Upućuju je kada žele da nekom plate za učinjenu uslugu, makar i najsitniju. Potencijalni primalac tog novca, uglavnom iz pristojnosti i banalnosti usluge odbija taj iznos, i nakon toga dolazi do gore navedenog izraza, posle kog će potencijalni primalac postati samo primalac.
Reči koje prođu kroz glavu svakom roditelju nakon što mu rezredna njegovog deteta kaže da je loš otac jer nije dovoljno dobro vaspitao dete etc.
Aludiranje na nečiju sumnju u izvršenje izvesne radnje za zadati period.
-Ajde Đuričiću, ulaziš umesto Ljajića. Požuri!
-Ali treneru, vi mene uvek ubacujete pred kraj utkamice. Šta mogu da uradim za par minuta?
-E moj sine, dete može se napravi za to vreme a kamoli da se umulja mrtvi go još mrtvijem Gibraltaru!
'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''
-Ajde ustaj iz fotelje, ovuliram!
-Pa zar nismo pre pola sata? Gledam Superligu sad!
-Ajde poluvreme ti je, taman za to vreme možda možeš, konačno, da mi napraviš dete!
-Aaajde... Ionako ću pre ja da ga zabijem nego ovi slepci na terenu...
Rečenica koju izgovara riba nakon što ti je dala da je šuriš u rč na splavu/klubu/parku posle višeminutnog poznanstva.
Najiritantnija stvar koju novopečeni gitarista hvalisavac u pokušaju može da vam kaže dok u društvu slušate muziku. Rečenica posle koje je izvođač pesme nebitan, a solo, preslušan hiljadu puta pre toga, zvuči tako loše odsviran.
Ko zna da odsvira tu pesmu, ili bar deo nje, nikad se neće pohvaliti. Ipak, ovaj novajlija još nije dostigao taj nivo kuloće da samo sluša muziku koju svira u slobodno vreme, već će zasvirati imaginarnu gitaru svaki put kad je ta pesma na repertoaru, čisto da pokaže kako se to radi. Uostalom, kada se ta imaginarna gitara svira, nema grešaka.
Vi ćete mu prećutati hiljadu puta, dok mu 1001. put ne kažete: "Pa šta? Šta sad, znaš da sviraš, jaka stvar. Šta to mene boli kurac?"
(sluša se neki stari tvrdi rok sa društvom, piči solaža)
-Znam ovo da sviram... (vadi imaginarnu džitru i "svira" solažu uz ono "vau vau vaaaaaau" koje proizvodi ustima pritom nadglašavajući muziku koja, sad već, prelazi u pozadinski šum)
-Bravo za tebe. Aj sad nas pusti da slušamo muziku. (sa naglašajem na "muziku")
Ono što majke, plašeći se da im dete slučajno ne umre od gladi, govore deci kada ne mogu da pojedu sve što im je u tanjiru.
Dete: (molećivim glasom i tugaljivim pogledom) Mama ne mogu više. Pojeo sam krompir je l' moram i čorbu?
Mama: Ma jedi to, pogledaj se kakav si, nemaš kila ni da se obesiš. Ima da pojedeš sve to i da pitaš da li ima još!
Uvod u neku tobože značajnu priču, a koji se mora tumačiti kao:
" Vidi ja pričam i ovako i onako, znam i da izmislim, dosolim, slažem, ali zanemari to, ovo mi moraš vjerovati".
E kada ovaj isti pobro biva uhvaćen u laži i kada se ovako "zakune", onda priču počinje sa : "Ovo ti je stvarno živa istina."
Kada se ispostavi da ni ovo nije neka garancija istinitosti, onda se u pomoć pozivaju svjedoci: "Ovo ti je živa istina, pitaj koga 'oćeš", a onda se ide na konkretizaciju: "Pitaj Marka" za kojeg će sagovornik sigurno pomisliti ako ne i reći: "Pitaj brata lažova".
Vuk,vuk, stvarno
Ultimativni izazov za svakog roditelja, ali i za svako dete. Po onoj staroj - daj čoveku vlast da vidiš kakav je čovek. Mnogi ljudi se neprijatno iznenade.
I dok roditelji u Zloćudovu okopavaju krompir i zadnji dinar daju za školovanje, "dete" se eksira skupim pićima po klupovima, `vata se ko sa kime stigne, povraća se, userava i upišava, sramoti rod i porod, ispiti se odlažu, godine se obnavljaju. Sve zato što roditelji nemaju srca da "detetu" uvale motiku u ruke i steraju ga na njivu da ide da kopa. Jadno dete. Jadni roditelji! Jadni u glavu.
Brižna majka:
- Ćerko, jel učiš?
- Učim mama, učim. (sklanja potrošen kurton sa noćnog stočića)
- Učiš kurac, jel tako? - dobacuje otac.
- Milooraaaaaaade! (besni glupa mama) To je naše dete. Jel tako da učiš?
- Učim, učim... (pokušava pogledom da nađe makar jednu knjigu ili skriptu, ali zalud).
Zaluđeni otac:
- Sine, kako ide faks?
- Ma, onako... Polažem ispite.
- Ne seri, nisam te to pitao. Neko kako ide FAAAAKS?! Du ju fak, or ju dont?
- AAAaaaaa! Idi bre ćale, dok ja ukapiram... Pa, ide. Aj DU FAK!!! FAKS!
- Ako, i treba. Da te zamolim nešto...
- Reci.
- Biraj malo. Meni za ljubav. Da me ne bude sramota, ako zatrudni, da mi se krave po štali ne stresiraju kada vide snajku. Razumem ja mladost, piće, pa onda te droge... ali ipak biraj malo.
- Biram, biram.
- Ajde, faksiraj, ali ponekad i položi neki ispit. Greota da se vratiš ovde, lepše je Beogradu. Tu nam je pola sela. Ovo što je ostalo ni za kurac nije. Doslovno.
- Ćaleeeeee, daviš!
Kada se majka i komšinica sastanu, i počnu da tračare.I nakon 3 sata priče o svemu i svačemu, dođu na temu nevaljale dece iz komšiluka.I onda majka, da bi se pohvalila komšinici, kaže kako ste vi dobro dete, i npr, nikad ne psujete.A vi u stvari psujete više nego vaša baba.
-Joj Nevenka, kakva su ova deca!Čudovišta!
-Eeeee,draga Milka...Moj Nikola nije takav.On nikad ne psuje!
