Posebna sorta grebatora koji ama baš svakoj tuđoj stvarčici u sekundi nađu primenu. Obično deluju na stvari iz asortimana trebaće za koje u momentu nisi siguran da li će ti stvarno trebati, ili ćeš se vremenom odlučiti da ih baciš. Često puta se u ovakvim situacijama nakon par meseci klepiš po čelu s' pitanjem "Što mu dade ono u pizdu materinu?"
Stigao novi frižider u kuću. Dok se istovarao iz kombija, radoznali snajper-komšija pomno prati situaciju....
-Dobar dan komšo! Hoće li? -'Oće, 'oće, evo stig'o novi friz, crk'o onaj obodin. -Aaa, ako ako, nego.... da ti ne treba ta kutija, valjaće mi za neke stare zavese na tavanu? -Pa...ovaj...neće komšo, uzmi slobodno.
....nakon 20-ak dana
-Sine, ti beše uze onaj frižider? Daj der onu kutiju od njega da spakujemo onu piljevinu od struganja drva, valja će za ogrev. - E do kurca, Rajko je ošacovao čim je stigla u dvorište, i jebiga, meni stao kliker, rekoh, koj će mi kurac kartonska kutija?
Kažemo kada hoćemo da kažemo idi u pičku materinu ali shvatimo da su blizu nas roditelji,deca ili bilo ko drugi pred kojima ne treba da psujemo.
Subota uveče okupila se šira porodica da se "druži" pa sede u dnevnoj sobi i gledaju telelviziju Stric Đoka(pokušavajući da zatvori prozor):Ma idi prozoru u...peršun!Ti meni da zagorčavaš život!Marš! 5-ogodišnji bratanac Joca:Mama, a zar se ne kaže idi u pičku materinu?
To ti je ono,ideš buvljakom, a cigan pored tezge drzi 3 Milke čokolade od 100 grama i dere se 3 za 100 dinara, 3 za 100 dinara. I ti nasedneš, kupiš čokolade, i dodješ kući,otvoriš ih, kad unutra neki rumunski bućkuriš od čokolade, niti mirisa, niti ukusa. Onda lepo oteraš u pizdu materinu i sebe i cigana i čokolade...
- E, gde ste bando? - Pa dosad tu, sad gledamo gde ćemo... - Aha, a što to? Ne valja vam ovde? - A, pa valjalo je dok nisi naišao... - A je l'? A šta ti imaš protiv mog nailaženja? - Smaraš džanki, provuci se kroz rupicu na glaviću! Ajde Iš!
Krajnji stepen neverice. Reakcija na događaj koji ni vidoviti Milian i Kleopatra ne bi mogli da predvide ni da su najgori pajdomani na dopu. Koji-kurac-sad-mogu-da-umrem situacija. Spoznaja da su ljudi idioti koji ne prezaju ni od čega samo da bi došli do para ili pokazali kako mogu da se inate.
Negde u Vojvodini - Brate zašto je samo jedna traka asfaltirana, a druga nije? - Ma to ti je granica između opština. Pa ni jedni ni drugi neće da asfaltiraju. - Da li je moguće? To samo kod nas ima.
Ukradeno 2km pruge - Zamisli onako voziš voz i blejiš, crikaš domaću, laganica, kad odjednom kurac! Nema više pruge! Ne postoji! To samo kod nas ima.
Ukradena toplana u Novom Sadu - Ustaješ ujutru, gledaš kroz prozor i nešto ti čudno. Fali zgradetina! Neko je došao i ODNEO toplanu! A u pizdu materinu! To samo kod nas ima.
U prevodu: Odoh u pizdu materinu negde da odmorim zivce! Pun mi je kurac lude zene, bezobrazne klincadije, corave taste u gostima i onog njenog alhosa sto mi sve popije svaki put kad uleti u kucu... Idem lepo sa kumom u onu kafanu, na kraju sela, da popijem koju sa mirom bozijim, a mozda i savatam novu konobaricu. A ribu cu doneti sa pijace...
Na poslu ste ili u skoli i radite neki grupni projekat,a nemate uslova da ga odradite na poslu/skoli i onda se dogovarate kod koga cete od kolega ici.
A:Ajmo kod mene B:Ma,gde kodtebe na Karaburmu!?Si lud!?To je bogu iza nogu! A:Hvala lepo,i meni je tvoje Zarkovo tamo negde u pizdu materinu gledajuci u odnosu na Karaburmu!
Indeferentnost buja u ovom popularnom objašnjenju nebeskog naroda za skoro svaki vid nesreće, katastrofe ili pričinjene štete epskih razmera, a u dijapazonu od prosutog mleka, preko posute sperme, do jebenog Armagedona. Neki bi to nazvali i "pomirenost sa životom" ali to su optimistični primerci čije mišljenje nije naročito objektivno. Uostalom, granica između logičnog i nelogičnog je ionako najčešće nevidljivo tanka. Svet je, bre, odavno otišao u pizdu materinu. Srdačan.
- Mihajlo, jesi ti pojeo one kolače što sam spremila za goste? - Pa, ionako bi bili pojedeni...
*
- Brate, si čuo što su izginuli neki studenti na ekskurziji? - Ma, ionako su bili sa Megatrenda...*
Duh komunističkog demagoškog proseravanja još živi na vratima naših apoteka. "Lek i nelek ne mogu se vratiti i zameniti" Isto kao da si rekao "Ljudi, a i neljudi nek se nose u pizdu materinu". Suština je da ne vraćaju ništa, a da na vratima ne bi napisali "NE VRAĆAMO NIŠTA JER SMO TAKO U MOGUĆNOSTI", oni napišu ovo sranje.
-Nemam dvadeset dinara, jel može dva kombinovana praška? -Ma jok, uzeću nelek neki, daj mi jedan durex.
Riknuo psihički, neočekivano ko Bata Kan- Kan onomad. Klabingovao, trpao berli ligl srednjoškolke, oćne studentkinje i klimakterične tetke, uništavao se od alkohola, povremeno i od dobre gandže. Na Jućubu je pičilo od Sleja do Laza Magistrale, Radio Morava je već bila standard. Pikao fudbal sa Vlasima a posle tekme se tukao budacima sa njihovim navijačima, ispijao Čiču ispred prodavnice sa seljacima i psovao dete masonsko Klintonu... Ali, spičilo ga u vugla i sjebo se skroz. Jednog jutra se probudio sa uvodnim taktovima 'Ljubi se istok i zapad' u glavi i tada je sve otišlo u pizdu materinu.
- Ljudi, šta je sa Rokijem? Nema ga više da se komira sa nama iza STR 'Dostana' posle fudbalice, da nije ljut nešto, ili jednostavno postao papuča nedobog? Ma uzela ga ona njekova fuksa pod svoje, sto posto...
- Da si ti meni živ i zdrav, ona ga ostavila još prošle nedelje jer je pored njega toliko zagorela da je pobegla sa razvozačem hleba. Kažu da on ne izlazi iz kuće više, gleda njavu po ceo dan a kada ne gleda njavu jede sarmu i plače. Ukratko, čovek je proslušao Plavi orkestar.
