Najčešći i ujedno najprovidniji oblik baronije u koji se ubrajaju sve one priče koje su se šatro desile u svakom mogućem kvartu, samo sa različitim likovima u glavnim ulogama.
A: E brate, tako nešto slično se desilo i jednom mom ortaku. On drkao rac u sobi i purnjao u isto vrijeme i otvara mu stara vrata i on ne zna šta će, brzo cigar iza leđa i okrene se onako kurčinom prema njoj. Hahahaha! Mo'š mislit' baksuza?!
B: Hehe, ma važi brate. To je "zadnja klupa napolje" tip priče.
-------------------------
A: Jedan moj rođak iz Njemačke vozio motor i na raskrsnici uleti pravo u bus i odleti on 100 metara od siline sudara i prilaze mu ljudi da vide kako je, pitaju ga treba li mu pomoći da se ustane a on čini "Puštite vi mene ljudi, nego viđite ima li povrijeđenih u onaj autobus." Znači, najveći kralj.
B: Brate, to se navodno desilo i Šomijevoj babi, samo što je ona pičila Peglicom.
Prodavanje priče. Namerno 'gubljenje' važnih podataka.
Izmišljanje određene verzije jedne priče sa ciljem da se istina zataška guranjem pod tepih, da se sakriju svi dokazi i sačuva dupe grešnog pojedinca. Izlaganje verzije događaja pogodnu za javnost, ali ne i za onoga na čijem je priča računu - za onoga koji želi pravdu, da ne bi došlo do kršenja reda i mira.
-Gde si otišao ono veče iz kluba?
-Kući brate, znaš i sam da sam celo veče kukao da me boli glava.
-A kad ti je prišla Maretova riba glava odmah prestala? Pa onda slučajno, da sasvim slučajno, ona izađe napolje a ti dva minuta posle nje? Je l da?
-Šta pokušavaš da kažeš?
-Pokušavam da kažem da si otišao sa njom, a Mare to ne zna, što ne znači da neće saznati, i to vrlo moguće od mene!
-Pričaj bre šta hoćeš, otišao sam kući, tačnije, prvo sam otišao na has pa uzeo taksi do kuće.
-E tu priču serviraj mami. :zove Mareta:
To je uobičajena rečenica kojom vlasnici malih ili srednjih preduzeća u savremom razvijenom srpskom biznisu kukaju za pare drugim vlasnicima malih ili srednjih preduzeća koji im duguju zarađene pare.
Sledeća kulturno iskazana kuknjava je:
Pusti mi nešto da mogu da funkcionišem.
I ne zadugo:
Pusti mi nešto da mogu da dišem.
Modifikovana verzija "Pusti je da ide svojim putem" prilagođena njenoj preteranoj seksualnoj aktivnosti. Uglavnom izgovorena nakon dobijene pedale.
- Ko je ona što sedi sama za šankom?
- Agneza, prepisala se ovde nedavno.
- Pa i nije loša.
- Što jes' jes'. Znam da su je tamo gde je pre bila redovno odvaljivali od kurca, izgleda mi kao siguran pogodak pogotovo zbog toga što nikog ne zna pa možeš reći da je ovo tvoj lokal.
- (Uzima gutljaj pića i kreće u njenom pravcu) Pa kaže...
- Ćao lepotice, Borko, drago mi je.
- Agneza.
- Odakle si ti ono beše?
- Iz Baje.
- Opa, čuo sam da su tamo najlepše devojke hehe.
- Pa eto, ne znam.
- Natucam i ja malo mađarski, znaš...
- A je l'? Bravo za tebe.
- Da da. Eđ ketu harom, opalio bi' te karom!
- Marš, seljačino! Mucsai! Bozmeg!
- Id' u pičku materinu, majke ti ga Austro-Ugarske!
- Kako prošlo?
- Riba me izvređala najgore, ko zna šta mi je sve rekla, a ja joj još pričao na mađarskom.
- Ma, pusti kurvu da ide svojim kurcem. Aj' uzdravlje!
- Živeo ti meni!
Ono što su lovačke priče za lovca, to su vojničke priče za vojnika. Svi znamo da su se odigrale nekada u prošlosti, ali niko zaista ne vjeruje da je sve bilo tako kao što nam pričaju. Osim što često predstavlja ustanovu za razvijanje psihičkih i fizičkih sposobnosti, vojska je nekada služila i za:
1) Zastrašivanje;
2) Razvijanje " hvala Bogu što sam žensko" osećaja.
1) Milutine, idi bre kači taj plug i ori tu zemlju, nemoj da zovem komandira da mu kažem da si sam sebi umnjake povadio!!! Radi bre nešto!!!
2) Spomenka, sunce ti jebem, ništa ne radiš celi dan, samo sediš, idi bre napolje, pomozi mami da napoji krave!!! Joj, imaš bre sreću što si žensko pa ne moraš u vojsku, al' ja bih tebe poslao malo tamo, pa da se naučiš reda!!!
Spomenka( u sebi) : O, blago meni. Životni san mi se ispunio. Živim u vukojebini, čuvam 20 krava, udaću se sa 16, rodiću 5 dece, al' zajebi, bar ne moram u vojsku.
+ U vojsci je uvek -20, vežbe su uvek u 2 posle ponoći, komandir je uvek neka iskompleksirana budala koja muči sve odreda, a očevi i stričevi su nam bili najveći frajeri u kasarni, koji su, pored toga što su dnevno prali 300 plastičnih tanjira hladnom vodom i sa samo jednom šoljicom deterdženta, ribali klonje četkicama i trpili torture nadređenih, opet izrasli u divne očeve i muževe.
Priče iz kojih su izvučene pouke.
Vrhunac patetike. Štivo u koje ni djeca iz osnovne ne bi povjerovali, a autori i dalje tvrde da je većina istinita. Odlikuju se sadržajem u kome autor samog sebe nahvali najviše moguće iako je očigledno da je on obični debil koji masturbira na reklame za čarape. Glavni likovi se šablonski bez mnogo priče pojebu i pokažu svoje obostrano umijeće u krevetu. Javna tajna je zapravo da sve te priče pišu pedofili i slučajevi za posmatranje.
...Ušao sam za njom u sobu. Izvadio sam moju skromnu alatku od 25 cm i stavio ga do kraja...
Lovačke i ribolovačke priče, sa studentima u glavnoj ulozi.
- Sinoć sam ulovio dve ribe, ne zna se koja je bolja, obe su mi dale!
Priče, koje imaju previše laži da bi se nazvale ribolovačkim, ili lovačkim.
Porno industrija vapi za takvim jebačima, a oni tavore "na taksiju".
...sa ortacima iz kraja. Uz pivo, pod zevzdama. Kao što ženske kad se osame imaju svoje priče (kom bi dala, kom bi duvala i ko ima veći), tako i muškarci imaju svoje priče, ali daleko bizarnije. Za čudo, ne priča se samo o devojkama i seksu.
Širok je spektar priča i moralnih dilema. Na primer, ako bi dobili ogromne pare na kladionici i prisere vam se, pa nuždu obavite iza ugla, da li bi dupe obriali novčanicom od 10, 20, 100 evra?
Dalje, ako bi hteli da vas bace sa vrha zgrade i kao jedinu mogućnost spasa vam ponude da vam zavežu konopac za glavić, da li biste pristali? Kakav je to bol?
Česta je i priča o dva pozamašna kamena. Šta bi se desilo kada bi ih vam svom silinom tresnuli o jaja? Kakva bi smeša ostala unutar skrotuma i da li je taj bol moguće preživeti?
Zanimljive su i neuobičajene priče o devojkama. Koliko puta neka od njih sere dnevno? Da li pere ruke posle svakog pišanja ili odmah, bez pranja, umače prste u Evrokremić i liže ih strasno...? Koja od njih je nevina i za koliko bi se dala? Da li ispuštaju tihomire u društvu?
Aktuelne su i sportske teme. Šta bi uradio Đoković da u sred poena, želeći da prdne, dobije dijareju, i to onu žutu? Ili, šta bi uradio određeni fudbaler da mu se pripiša u sred finala SP? Da li bi skakačica sa motkom doživela orgazam kad bi se nabila na vrh motke?
Koliko crno govno kenjaju sestre Vilijams?
Ovo su samo primeri vrlo ozbiljnih načno-filozofskih razgovora među adolescentima, ali i starijim muškarcima. Ovakve priče treba shvatiti na najozbiljnij mogući način i ako ste u prilici, priključiti im se, jer mogu da vas navedu da promenite pogled na svet i svoju životnu filozofiju.
Sve ovo naravno ako ste muškarac. Žene, odjebite.
