Situacijua u kojoj vas 100 drugara izadjete u grad.
U divnom raspolozenju krenuo sam da se nadjem sa dva, tri drugara da idemo u grad. Krenuo sam ka njima misleći na dobar provod.
Dok polako dolazim na mesto dogovora iz daljine vidim neku grupicu na obliznjim klupicama.
Ko po običaju mislim samo da su tamo klošari koji se skupljaju da cugaju pivo.
Ali kad si prišo vidiš sve poznate face. Vidiš Šoneta koj nije izašo 2 godine zbog svog izučavanja kompjuterskog upravljanja.
Tu je i Mikri koji se ne sikda iz obliznje igraonice. Iznenadjujuće vidiš i Mocu koji izadje samo kad mu je cura na more, vikendicu ili kod babe.
Naravno tu je i poznati Muta koji izadje samo da bi bio tu. U neverici sa svima se pozdravljam i krećemo u grad. Pokisao i smučen ideš kroz grad dok svi sa smehom gledaju u vas kao neku nekolicinu koja je došla da obidje grad.
Jer u kaficu nemaju stolove za osmoro idemo samo na kej. Ali tek što smo stigli njih šestorica vec moraju kući. Iznerviran polazim kući i mislim da je bolje bilo da sam sa deda Marinkom i baba Dragutinkom ostao kući da mi pričaju kako su u njihovo vreme krave davale po 6 litra dnevno.
Prva stvar koju kažete taksisti kada stignete u neki drugi grad.
-Ah, baš mi je nedostajao moj grad! Lepo je opet biti tu!
-Gde vas vozim, gospodine?
-Hotel... samo trenutak.. hotel "Inter-Kontinental".
Ubica koji koristi mekani jastuk u obliku srca da bi te ugušio.
Srećna ti godišnjica, golubice moja...
Sve popularniji naziv u narodu za led(grad) koji pada kada bude malo jače nevreme!
Čiča Stojko: Vidi koliki je pao grad Mileva , veličine jajeta sunce ti!
Mileva: Au vid stvarno , bićemo na televiziji i u novinama sigurno , pozvaću RTS imam njihov broj telefona!
.. Ričard Lavljeg Srca bješe prva osoba na kojoj je urađena.
Važna studentska informacija za test koji sleduje. No, ovde je interesantno testirati samo pitanja zatvorenog tipa nasuprot pitanju nešto slobodnijeg mladića i kakvu prolaznost oni imaju na testu.
Pitanja zatvorenog tipa
20h Nalaženje.
- Ćao, izvini što kasnim, morala sam da osušim kosu.
- Ok. Hoćeš li da prošetamo?
- Ja bih pre sela u neki kafić.
- Gde bi volela?
- Svejedno.
5 minuta pauze
- Pa reci slobodno gde bi volela da idemo.
- Rekla sam ti da je svejedno.
- Dobro, idemo u onaj kafić dole.
Dolazak u kafić i smeštanje.
- Izvolite.
- Ako može jedan hladni mućeni Nes sa manje mleka i čašu vode.
- Vi gospodine?
- Čaj.
Konobar odlazi.
5 minuta pauze, neprijatna tišina.
- I, kako ti je na faksu, nisam te pitao?
- Nisi me pitao.
- Kako nisam, sad sam te pitao.
- Šalila sam se.
- Aha. Dobro.
5 minuta pauze.
- Meni je dobro na faksu. Jel imaš neki kolokvijum?
- Da, kakvo ti je to pitanje, svi imaju kolokvijume...?
- Da, svi imaju kolokvijume, to si u pravu.
Dolazi piće.
- Izvolite.
Dvoglasno hvala.
Konobar odlazi.
Pauza pet minuta.
- Kako ti je mama?
Devojka se okreće na drugu stranu.
- Molim vas, jel može račun?
Pitanja otvorenog tipa
22:30 šmekersko vreme za nalaženje.
- Ćao, izvini što kasnim, morala sam da osušim kosu.
- Čekaj, sređivala si se zbog mene?
Devojci izmamljen osmeh.
- Ajde, vodim te na jedno mesto, dopašće ti se.
Dolazak na odredište.
- Izvini, a šta je ovo?
- Tu ja živim.
- A šta ćemo ovde samo da te pitam?
- Šta, neš se jebeš?
Suprotno od "svim srcem". Kad je u reakciju uključen samo kraj srca, što se može nazvati i malodušnost, nedostatak empatije...
Srča je polomljeno staklo nastalo kao produkt opšteprihvaćenog ponašanja za vreme slušanja neke ubistvene narodnjačke pesme, a sve u cilju oslobađanja od stresa i samouveseljavanja dotičnog razbijača čaša i flaša.
Grad gde je trava zelenija, a dani topliji. Grad gde nema novca. Grad u kome možeš da budeš ono što želiš bez ograničenja i straha. Grad u kome je sve besplatno i nema religije, mržnje i gladi. Mesto gde nema vlasti, skupština, izbora, demagogije, države. Svega ima u izobilju. Norme ne postoje. Patrijarhalni moral je zakopan. Jedini običaj je da budeš hedonista. Jedino pravo je pravo na uživanje. Grad gde svaka tvoja najlepša misao postaje realnost. Mesto gde sunce zalazi samo zbog prelepih noći. Grad gde zvezde sijaju jače. Grad gde je more toplije a talasi mekši. Grad gde je voće slađe a med gušći. Grad gde je pesma toliko lepa da nadmašuje sjaj zvezda koje stoje na nebu samo da bi ljubile more i gubile se u njegovom tamnom telu. Vetar duva samo zbog vreline tvog obraza a Sunce sija zbog plavetnila tvojih očiju. Pesak na plažama je toliko mek da se noge kupaju u njemu kao u moru. Palme postoje jedino zbog svoje ljubavi prema hladu. Mesto gde je njena koža danju tamna poput noći, a noću sjajna poput zvezda. Njene oči su sjajnije od sunca a njen pogled topliji od vetra. I ona postoji jedino zbog ljubavi prema tebi.
Izblijedela lica šetaju gradom.
Sudbine na tom trgu republike, koje se prepliću jedna u drugu praveći vir i gutajući vreme sabrano u svima njima, dobijaju nazad, svako ponaosob drugu, preradjenu energiju spram one koje su oni uputili večnosti. Ratovi su doprineli tome da prednjači starost. Unutrašnji ratovi. Sve te sudbine sabrane su u oku jednog starca, običnog perača ulica. Ta ružna navika života i vremena koja nas sve osudjuju na poneku boru, pokojeg unuka, malo reume i mirnog života. Starost je jača od vode.
Oni su ti koji uistinu vode ovaj svet, a ne voda. Te nepokretne matore budale. Dok je pijani grad uveliko u čamotnom rasejanom snu njegove stara proćelava glava prva diže posjedele vlasi sa snom utabanog jastuka. Grad je pust u njegovim očima. Gde je mladost? Da li je moguće da u njemu ima više života nego u svoj toj mladeži!?
Zabijeni izmedju ledenih okova sivih visokih banaka i gradske ceste on jedini i dalje vidi zelenu livadu i pticu koja je davno tamo legla u svoje gnezdo i zamrzla se pred vremenom zaborava. Ona ptica u njemu i dalje čezne za slobodom medju tim hladnim okovima. Ona pevuši ponekad u svom toplom gnezudu neku umilu pesmicu mladosti, toliko tiho da je on jedini čuje. Oseća ponekad tu potrebu da naglas ispeva sve one blage note koje mu umiruju dušu ali nema glasa. Pokušava iznova i iznova ali mu ne ide. Grad je odavno zaboravio nit njegove duše.
Razapet izmedju smisla i mašte, sav rasejan on polako izlazi na vatar. Ponovo. Tu napolje ponovo će biti bacan,na tom životnom vetru tamo 'amo, tamo 'amo dok se uveče sav iscrpljen ne bude bacio u krevet. Ni ta stara metla u njegovim očima nije ono što je nekad bila,šta je to kvrcnulo u njevom umu?
Nikad nije bio toliko tužan kao danas. Grad je ostario brže od njega - izdao ga je.
Pljas! Ptica izglete iz gnezda povučena starčevom žalu izdiže se visoko u nebo oblete dva kruga iznad grada i tu u njegovm krilu zapeva naglas pesmicu. Stare tugom izmorene oči napuniše se suzama.
Ceo jedan grad plakao je za njim. Otišlo je sto svetova da vidi njegov leš. Svi su se sabrali nad njim. Njegov grad dao mu je pogreb kakav zaslužuje. Hladan vetar nežno mu je očešljao kosu. Male kapi kiše opraše mu lice. Hiljade i hiljade ljudi došlo je da mu oda poslednju počast. Plakali su.
Kiša mu je sprala sve bore sa lica, samo suza osta u oku. "Voda je ipak jača od starosti'', poslednje su misli starca. Ceo jedan grad tog dana otišao je sa starcem.
Sutradan sve je bilo isto.
