Čuvena izjava svih koji imaju uspeha u životu koliko Kadišon (crtać o magaretu kojeg sjebava sve živo kao da je reinkarnacija Staljina) sreće. Uglavnom uzrečica onih koji se drže državnih firmi, jer bolje 18000 svaki treći mesec, nego da to rizikujem za 50000 kod privatnika. Većina ovih nije ni kriva za ovako razmišljanje, jebi ga, ostalo od komunizma.
„kockice su se složile“
Tačno ta rečKockice su se složile2 definicije →
Firenca, Italija. Ekskurzija u četvrtom razredu gimnazije. Već je sredina novembra i poslednji znaci toplog vremena i miholjskog leta su prošli. Posle laganog doručka i obilaska nekoliko istorijskih lokacija posetu nastavljamo u galeriji Ufici. Posle više sati boravka u zatvorenom prostoru konačno izlazimo napolje. Istog trenutka oštar jesenji vazduh zamenjuje ustajali vazduh iz galerije i uzbuđuje čulo mirisa. Topli zrak sunca posle ko zna koliko vremena prvi put pada na lice, lagano ga milujući. A u pozadini virtuoz na gitari svira ovu stvar, koja se odbija od stare zidove renesansnih zgrada budeći ponovo duh stare Italije. Žmarci ti prodilaze celim telom. I tada se to događa. Jedan od onih retkih trenutaka apsolutne euforije, blagostanja i sreće. Ne znaš zašto ali jednostavno si srećan. Kao da je neko rukom odneo svaku moguću brigu na svetu i ostavio te u tom jednom neverovatnom trenutku, kojih nećeš doživeti previše u životu ali za koje vredi živeti. Hrišćani kažu da su nam ti momenti Božji način da nam pokaže kako je živeti u raju. Na dalekom istoku bi to možda nazvali nirvanom. Ja ipak tome ne pridajem toliko na dramatičnosti. Jednostavno takve trenutke volim da nazovem Kada se sve kockice slože.
Sve kockice su se složile, kafa i cigareta posle jela, kec na desetku...osećaj kada dobijemo ono poslednje što nam treba za savršenstvo...
Radnik na benzinskoj pumpi pogođen pesmom "Zapaliću pola grad" u toku radnog vremena.
Izraz koji se koristi za dve jako bliske osobe, bilo dva drugara, bilo momka i devojku, koji su oboje potpuno nenormalni i u prvom slučaju stalno prave neka teška sranja zajedno, dok u drugom to ludilo uglavnom iskazuju jedno prema drugom.
Tandem koji kada ugledaš, odmah pomisliš ili rečenicu iz naslova ili jeb' ih onaj k'o ih sastavi. Definitivno ludara deluje kao jedino logično mesto gde su oni mogli da se upoznaju.
- Jebote koji smor. Ladno nam fali dvoje za fudbal. Šta sad?
- Ma nemam pojma.
- A da zovemo Saleta i Đoleta? Oni dobro igraju.
- Sale i Đole. Čitaš li ti matori novine?
- Ne, šta je bilo?
- Pa juče ih marnuli panduri.
- Što?
- Zamisli kako su pametni. Prvo su ujutru presreli patrolu, naterali ih prangijama da se skinu goli, uzeli im uniforme i otišli na auto put. Tamo su presreli nekog Mađara, zaustavili ga obučeni kao panduri i oteli mu auto.
- U jebote.
- Nije to ništa. Posle su otišli do Kizinog lokala, bacili mu kašikaru unutra, a onda su mu isto tako preuredili i stan.
- Pa oni nisu normalni.
- Čekaj, ima još. Nakon svega toga su se zabarakadirali u Saletovu gajbu, uzeli njegovu kevu za taoca i tek posle pet sati pregovora pustili da ih uhapse.
- Au, oni su stvarno poseban spoj. Jeb'o ih onaj ko ih sastavi.
- Ma idi bre, k'o u ludnici da su se našli.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
- Ti ćeš da mi braniš da se vidim sa drugaricom!? Ti!? Ma bole me pička, viđaću se sa kim god hoću, majmune jedan!
- Droljo jedna! Ima da radiš onako kako sam ti rekao inače ću te izuti od batina! Kad bi te pustio da bude po tvome, ti bi na šipci već večeras igrala kurvetino!
- Ma ima tebi za inat na šipku i da odem seljačino!
.
.
.
- Ej šta radiš brate?
- Ništa, evo rolam i slušam Marka i Danijelu kako se svađaju.
- Idi bre ala urlaju, strašno.
- Svaki dan. Ali svaki. Sada će da se gađaju tanjirima, onda će da se kresnu, pa će da izađu zajedno u šetnju.
- Jebote, njih dvoje k'o u ludnici da su se našli.
Neuspešno opravdanje kockara zbog velikog gubitka na kocki.
Rubikova kocka je složena.
Odgovor domaćice nakon pohvale na račun napravljene supe.
Trenutak kad sticaj okolnosti učini da situacija bude baš onako kao što smo zamislili, ili kako smo se nadali da će da ispadne.
Činjenično stanje. Sad, što zvuči nakaradno-to je drugi par cipela. U njihovo vreme devojka koja se taslačila po družbenim skupovima nije baš bila na ceni za udaju, čak naprotiv. Muškarci nisu bili voljni da puste pored svog ognjišta gilipterku preko koje je pregazila dopunjena pešadijska divizija sa sve opremom.
Jebemliga, hormončine, menstruacije i ovulacije, ili kako se već to kaže, su i tad postojale. Stoga su se naše visprene star'majke snalazile na razne načine. Na čuvanju ovaca daju čobaninu sa obližnje livade koncizan ultimatum. Slušaj junoša, ili ćeš me tući u dupe ili ne'š vala nigde. Ja se udati moram!
Junoša k'o junoša, na balu sena ili u ladu drveta-pa udri. Dockan, svi zadovoljni. Serbez! Rumeni devojčurak primio palamar, jeste da je u dupe, ali zuvar išta. A ponositi junoša napravio ovce ljubomornim pa se širi međ stadom.
-Pogledaj bre ove današnje klinke. Sedmn'est leta, a već primaju obaška. Svaka bar dvojicu poslužila.
-Ćuti bre, naše babe su se u dupe jebale!
-Ma daj, otkud ti to?!
-Pa pričala mi baba.
