Još jedno tipično pitanje za početak razgovora... Mogući su razni neobavezni odgovori, oni koje dobiješ preko chata mogu te naterati da se zamisliš - kako toliko ljudi ne radi ništa ili bleji?!? Ako neko posebno smara, postoji jedan standardni odgovor, samo pažljivo s tim, možda nekoga stvarno zanima šta radiš (vidi primer). E, ako te zapita neko koga to interesuje po službenoj dužnosti, onda pripazi šta ćeš odgovoriti... Može se upotrebiti protiv tebe.
- Šta se radi? - Ma ništa, blejim...
- Šta se radi? - Jebemo radoznale... ups izvin'te direktore, ništa lično... (Inače moj bivši direktor je stvarno znao da upadne tako u kancelariju ili te sretne u WC-u i pita "šta se radi")
-Udarila vrućina, a? Gde si bre poš'o bez jakne, smrznućeš se čoveče! -Ma otkud znam, video sija Sunce pa... -Ma šta sija bre, vi'š da svetli čisto radi reda.
žargonski izraz za srpski perpetuum mobile. Mašina koja radi uprkos zakonima fizike.
- Ćale, kurtališi se tog juga bre ima da se strmeknemo negde jednog dana. Uzmemo kredu i .... - Ti opet bio mokre kose na košavi? Šta pričas, jebo te bog? Radi jugo ko singerica. Samo malo kočnice da dotegnem.
Svaki čovek je univerzalan i poseban. Tako su i sponzoruše i sponzori univerzalni i posebni, na svoj način. Ukratko, sponzor radi i zaradjuje a sponzoruša troši i jebe se. Svako radi šta voli.
Dragi daj mi kintu za šoping! - Ja radim a ti kupuješ! Fenomenalno!
Vrlo neugodno pitanje, koje postalvjamo sebi u jos neugodnijoj situaciji: svi oko tebe se smeju, a ti ne znas razlog i zbunjeno ih gledas, pa se onda zapitas: Je l' se to, mozda, oni meni smeju?
Ulazim u bus, sva sedista u busu zauzeta, i samo ja stojim ko budala. Stanem kod srednjih vrata i gledam pejzaz. Odjednom, sa zadnjih sedista se zacuje smeh koji ne prestaje u narednih nekoliko minuta. Ne mogu da skontam cemu se smeju pa pomislim: ''Je l' se to mozda meni smeju?'' i krenem da se zagledam sa svih strana: da mi nisu pocepane pantalone, da nisam obukao rasparne carape...
