Skrnavljenje Vukovog srpskog odklanjanjem samoglasnika iz rešiju "da" i "ne" koje se spajaju glagolom koji počinje samoglasnikom. Sve je počelo od čoveka koji je genije (www.dudarim.com) (i tad je bilo zanimljivo) i naravno prostralo se na sve moguće aspekte socijalnog razmenjivanja duhovitosti.
PS. Nije više kul.
PPS. Osim kad to Dudarim kaže.
Najiritantniji su (naravno) fejsbuk statusi:
- Ne mogu dustanem didem u školu!!!!!
- Sve mogu al' dučim ne mogu...
Akt krajnje mržnje, totalnog nepoštovanja i završne osvete. Nije dovoljno, što je mrtav, što ga nema više, što je bezopasan, što ne postoji. Za njega ne važi ono: "O pokojniku sve najlepše". On je zaslužio svako ponižavanje pa i ono posle smrti - skrnavljenje zemnih ostataka. Nemoćan je, više ne predstavlja ništa, a ti eto stojiš i dalje na svojim nogama, na njegovom grobu i pišaš po njemu.
- Na moju definiciju si naš'o da daš minus? E, ispišaću ti se ja na grobu kad tad!
Odreći se vekovnog porodičnog bogatstva. I pored razumnih argumenata za tako nešto, čovek se teško odlučuje na ovaj čin. Prodati očevinu, bilo da su to jalovih par ari, bilo brda i doline, plodne njive i vinogradi, svakako će okolina osuditi svakog nesrećnika koji počini ovo skrnavljenje rodoslova, mukom stečenog, znojem obasipanog i brižno negovanog kroz generacije. Najveći greh odmah posle prodaje kućnog praga. Koliko samo očajan neko treba da bude da bi se odrekao ove duhovne svojine zarad šake novca.
- ... Neki kažu žive bolje, neki malo lošije...
- Paa, neko loše, imamo mi s tim veće.. ALI: kuća neokrečena, drva nije spremio, brašno... ništa-ništa-ništa... Kako će se ostane živa - videćemo. Lepo zemlju da prodam i d'uzmem konopac da s' obesim. Nemoj ništa da me pitaš!
Polupismen sa pretenzijom ka nepismenom.
Njegovo poznavanje parvopisa je random.
Ono zna on neku čemer od pravopisa. Čou je da se u superlativu piše sastavljeno. Neko mu je šapnuo i da se NE sa glagolima piše odvojeno, al' teško galagola prpozna. Zna taj još štošta što je u bukvaru pročit'o nekada, pa ako ti se desi da se zajebeš slučajno kod tih najsvetijih pravila pravopisa, krv će da ti vadi za to skrnavljenje srbskoga pravopisa i Vukova dijela.
-Znaš šta bi nama brate bilo najbolje?
-Ček! Kako bi ti to "najbolje" napis'o?
-Koji ti je kurac brate.
-Pitam te kako bi ti to napiso? Evo ti telefon pa napiši "najbolje".
:gleda ga k'o piroćanac u kusur:
-Evo ti, al' stvarno ne znam koji ti je kurac.
-Aaa, dobar si. "Najbolje" se sastavljeno piše. A kako bi napiso to "ne znam"...u stvari nije bitno...šta si ono htio reći?
Način da napraviš pravu malu neprijatnost, kataklizmu, armagedon..Na okupljanjima slavske prirode. Ako ne jedeš svinjsko pečenje, ispašće da si razmažen, da se stidiš u tudjoj kući, u očima budućeg tasta ćeš znatno pasti (kakvi će mi unuci ispasti od ovog kilonje)..Ako ne jedeš pečenje na okupu u svojoj kući, gosti će pomisliti da sa svinjom nešto nije u redu i zgadićeš im ručak. Pre 500 godina bi te za ovo bogohuljenje i skrnavljenje srpstva i tradicije spalili na lomači, pre 300 bi fasovao progon i izopštenje, a danas dobijaš sramni pečat Turčina ili terača uz kurac.
- Sine pa ti nisi pečenja uzeo? Šta se bre stidiš, vidi kako lepo, nije masno.
- Ne mogu, pojeo sam četiri sarme, zaista su bile dobre..
- Ma pusti ti sarme - pečenje bre! Sipaj šta se nećkaš.
- Stvarno mogao si uzeti jedno parče, evo vidi krtinu (sad već napastvovanje sa svih strana).
- Ne mogu da jedem svinjsko pečenje - organski ga ne podnosim. Kada ga okusim krene mi pegla. Eto. Ni pihtije ne mogu da podnesem.
Muk. Zveckanje pribora po slavskom escajgu utihnulo. Što bi rekao Šakur - All eyes on me.
- Au sinak..Ne jedeš pečenje. Pa kako majku mu? Kakav si ti to muškarac? Je l se i krvi uplašiš kad je vidiš?
- Ne..
- Da nisi vegeterijanac? Kakvo je o pomodarstvo ušlo u vas mlade..
- Jedem meso, i šunku i kobasicu i slaninu ali..
- Pečenica je od pamtiveka ponos našeg naroda i tradicije, običaji nalažu, Bog je rekao da se za slavu spremi gozba gde će prase doći na kraju, da se nahrane ljudi - pa ova svinja je starija od grba himne i zastave! To je naš ponos!
- U stvari čika Milorade, prasetinu spremamo od vremena Turaka, jer su nam oni otimali ovce i jaganjce za sebe, pa je nama ostajala prasetina. Može se reći da su nam taj običaj i tradiciju za koju se toliko hvatate izmislili muslimanii..A i jagnjetina je pet u čelo za masnu svinju.
Muk.
- Napolje!
Tretman kojem podležu svi nezadovoljni izgledom kojim ih je obdario Stvaratelj. Kao neka vrsta 3D fotošopa, mogu da izmene veličinu i oblik nosa, grudi, usana, polnih organa, zategnu kožu, guzu ili stomak i još "hiljadu lepih stvari".
Konzervativnije struje gledaju na ovaj tretman kao skrnavljenje svetinje koje je vaše telo, dok se poklonici modifikacije tela pozivaju na ličnu slobodu izražavanja i vrline samopoboljšavanja.
Tretman se između ostalog sastoji od kasapljenja tela hirurškim nožem, da bi se omogućio pristup tkivima koje treba odstraniti ili zameniti sintetičkim materijalima; otud fraza.
Otići "pod nož", sviđalo se to nekome ili ne, nažalost postaje norma za opstanak na pop-sceni kako kod nas, tako i u svetu.
"Video killed the radio star".
Kada zevsečenje pođe po zlu, jedan lovac se otrgne iz čete i podlegne nirvani tamne materije alkohola. Fak mod se isključi, detektovanje ženskih feromona padne u vodu, životinjski instinkt mutira tako da se sva pažnja sa skrnavljenja medenih pičića preusmeri u samo jednom pravcu. Pravcu čaše. U stilu Dionisija, Dionisovog zlog rođaka sa sela, nakaradnog ruralnog božanstva koje je isključeno iz grčke mitologije zbog manjka orgijanja i sveopštenja sa drugim božanstvima. Fokusirati se samo na pijančenje. Što više. Zanemariti sve drugo, prodati dušu samo za još jedan gutljaj.
-Brate jeste li opet zevsečili?
-Ne, Ripca je obuzeo Dionisije, ovako je bilo:
-Pozvao sam Ripca. Rekao mi je da trimuje jaja. Shvatio sam to kao znak pristanka. Dodao sam buksnu Dući. Već se uradio pa se kikoće kao japanska pornićarka. Maretu sam poslao poruku, jer ne voli da ga zovemo posle osam dok drka na pičke sa Lajv Džasmina.
................................................
-One pičke sigurno misle da drkam na onu istu ribu sa Lajv Džasmina, pa me zato ne zovu, nisu ni svesni da smo sinoć raskinuli, to dušo, to, mešaj u kamericu. Dolazim za pola sata, send mesedž, e, to, još samo pet minuta i krećem.
...............................................
-Ripac je istrimovao jaja i krenuo.
...............................................
-Sva četvorica naizmenično duvaju i ubijaju Ripčetovu mučenicu iz devedes' druge.
...............................................
-Koračaju napred. Iza njih je kantica sa benzinom. Duća vadi zipo, baca ga na kanticu, ona eksplodira automatski ih baceći u sluv moušn, kako poređani po visini hodaju dok im kosa leprša. Duća izlazi na sekundu iz slouv moušna, vraća se po zipo i opet ulazi.
...............................................
Ušli su. Taktika svako za sebe. Pičetina je na meniju večeras. Vinjak na eks. Još jedan. I još dva.
...............................................
:Srećemo se Ripac i ja:
-Ima li pičoka brate?
-Ne, ali mogu da se zakunem kako sam video odvaljene, Tarantina i Gaj Ričija zagrljenih u separeu kako zumiraju ženskinje.
...............................................
Skontao sam da je odvaljen kao gepard na afričkoj hajdučkoj travi. Bio sam u pravu.
Dok sam tešio krajnike umilnom grobu kojeg sam nahvatao na žvaku iz vrtića, perifernim duplim vidom vidim Ripca kako finišira flajku vinjaka. Upravo se skinuo go do pojasa. Mlatara majicom unaokolo i gestikulira kao King Kong u apstinencijalnoj krizi. Svira imaginarne bubnjeve i naređuje ženkama oko njega da mu se pokore. Prepoznao sam scenu iz Skarfejsa. Sej helou tu maj litl frend. Sevnula je njegova patka sa sve trimovanim jajima. Obezbeđenje je pohrlilo. Ja sam pohrlio. Duća i Mare, spremni da munjevito tešu i kamšotuju gromove, u nagoveštaju svingeraja sa pečenim nazovi ribama, hrle takođe.
...............................................
-Ripče, ovo je poslednji put da sam popio batine zbog tebe.
...............................................
-Kventine, ovi Srbi nisu normalni, JEEEA, znao sam da je dobra ideja da dođemo.
-Riči, daj ne seri, gde je tu, gde je tu jebena KRV?! Ja je nisam video. Hektolitri i hektolitri jebene krvi koja pršti na sve strane. I kalašnjikov na amputiranoj nozi. Pojma ti nemaš, sve su ovo pičkice, mada dobar im ovaj vinjak.
Kultura koja je nastala na Jamajci u 19 veku pod vodjstvom Markusa Garvija koji je propovedao da se preci Jamajcana nalaze u Etiopiji, i da je to njihova sveta zemlja. Dolazak Hajla Selasija I (pravo ime RasTafari Mekonen) na etiopski presto za rastafarijance je oznacavao povratak boga na zemlju, i od tada ga oni slave kao svog Boga. Rastafarijanizam je popularizovao Bob Marli svojom muzikom 70ih godina. Rastafarijanci se prepoznaju po dredloksima (kikama) koji nastaju kao posledica nesisanja, jer raste smatraju da je to skrnavljenje tela. Raste se uzdrzavaju od alkohola i droga, s tim sto marihuanu, koju koriste obilno i u svim prilikama, smatraju za Svetu biljku.
Igra na kojoj se zasniva postojanje drevnog reda ThumbSoldier-sa. Sastoji se u tome da kad neko da minus ThumbSoldier-u na definiciju, a on zna ili sumnja ko je, ode na njegov profil i udari mu minus na jednu ili nekoliko definicija.
Da bi običan Vukajlijaš postao član, mora ili da bude u srodstvu sa nekim iz reda, ili da ispunjava 4 uslova:
1. da ima komp
2. da ima internet
3. da ima profil na vukajliji
4. da nema život
Medjutim, stari, konzervativni članovi reda, ThumbWarior-si, smatraju da su ovi uslovi skrnavljenje reda, i drže se starih, zapisanih:
1. da ima profil na vukajliji
2. da bude ljigavi nolajfer
Najsladje parče hleba. Privilegija. Pogodan za sve vrste sendviča. Razlog dobrog dijela svadja u porodici.
Tata: Deki,ako budes dobar,i pospremis sobu,dobices okrajak za rucak!
Sin : Maaaaaajko,Dejo mi je opet pojeo okrajak,i to nije napravio sendvič,n'o onako nasuvo! Cisto skrnavljenje!
