Životni sabrat. Čovek čija se biografija preklapa sa tvojom, kao na početku "Krvave bajke" carice Desanke: iste ste godine rođeni, isto su vam tekli školski dani... Itd (sem onog poslednjeg, pu-pu-pu, daleko bilo, što dalje!).
Znate se u dušu. Možete jedan drugog da obradujete ili iznervirate, možete i da se posvađate, čak i pobijete, ali jedan drugog ne možete da – iznenadite. Znate se godinama, decenijama, i tu više nema mesta nizašta novo, neočekivano. Svaka čast mami, tati, bati, seki, ženi, deci, komšijama, kolegama... Ali, kad dođe dotle da te svi oni žigošu zbog nečega, uz tebe će ostati jedino tvoj životni sabrat (i obrnuto). Taman i da su okolnosti takve da ne može konkretno da ti pomogne u vađenju, sama činjenica da postoji bar jedna osoba na svetu koja te razume, mnogo znači. Kao nekakva gumena loptica koja se, dok si padao, isprečila između tebe i samog dna i makar malo preusmerila tvoje kretanje nazad, naviše.
- Brate, svi me osuđuju zbog onog.
- Znam.
- Ti me razumeš? Znaš zašto sam onako uradio?
- Brate, propadali smo zajedno.
